Kuće su prepune didaktičkih igračaka koje podstiču razvoj inteligencije. Sve je to važno jer većina ljudi pretpostavlja da je znanje + inteligencija = uspeh i zadovoljstvo. Ali, da li je to zaista tako?
Ako ti pokušaji skretanja pažne ne urode plodom, može vam svakodnevno zagorčavati život, ne zato što je bezobrazno, već zato što želi da vam nešto kaže ili promeni tok dogođaja, a to ne može ili ne ume.
Razvoj deteta povezan je sa imitiranjem; treba za sve pružiti lični primer. Primeri i običaji ljudi koji okružuju dete, temelj su vaspitanja ako su istiniti, ako nisu lažni i pretvarajući.
Na roditeljima je prvo mesto u formiranju ličnosti. Ali, uticaj roditelja često je nedovoljan ili je konzervativan. Hoće li deca na kraju svog razvojnog puta postati zdravi, samostalni i u okruženju odrasli pojedinci, potpuno zavisi od njihovog početnog razvoja.
Verujući da znaju šta je najbolje, roditelji često nameću svoje stavove i kriterijume, pa zahtevaju kontrolu nad svakim segmentom detetovog odrastanja. Stalno uplitanje i preterano mešanje ne samo da kvari međusoban odnos roditelj - dete, već mališane čini nesamostalnim i nesigurnim u sopstvene sposobnosti. Podrazumeva se da se ovakvo roditeljsko ponašanje dešava emotivno i nekontrolisano, a ne svesno, planski, namerno. Odnosno, oni to zaista čine, kao što sami kažu: «iz najbolje namere».