"Koncert za vanzemaljce", jedan od neobičnih koncerata Centra za kulturu i informisanje „Kissaroo“, održan je u Velikoj dvorani Studentskog kulturnog centra u Beogradu pred više stotina mališana.


“Prijatelji iz svemira, kako ste? Jeste li već ručali? Dođite da nas posetite, ako imate vremena”, “Pozdravi našim prijateljima među zvezdama. Nadamo se da ćemo se sresti jednog dana”, “Zdravo. Kako ste? Želimo vam mir, zdravlje i sreću.”, samo se neki od pozdrava na 55 jezika koje su naučnici poslali u svemir 1977. godine na Zlatnoj ploči sonde "Vojažer", a koji su dočekali decu u Velikoj dvorani SKC-a.

Nakon toga, profesori Fakulteta muzičke umetnosti Neda Hofman (klavir), Srđan Sretenović (violončelo) i Nebojša Maksimović (klavir) svirali su muziku sa Zlatne ploče - Italijansku svitu Igora Stravginskog, Bahov Preludijum iz Prve svite za čelo i drugi stav Mocartove Sonate za klavir u C-duru. Deca su uživala u muzici igrajući, ali i ležeći, sedeči na više stotina jastuka razbacanih po Dvorani SKC-a, a na video bimu su se smenjivale slike sa Zemlje  (ljudski fetus, Kineski zid, supermarket, deca okupljena oko globusa, slike životinja, biljaka, pejzaži...), koje je NASA takođe stavila na Zlatnu ploču u nadi da će ih vanzemaljci pronaći jednog dana.

Pre i posle koncerta deca su razgovarala i maštala o tome da li zvezde i planete mogu da sviraju, da li vanzemaljci uopšte postoje, gde žive, kako izgledaju, da li imaju uši, kakvu muziku vole... Nakon koncerta, zajedno sa profesorima FMU i muzičkim pedagozima, komponovali su i svirali muziku za vanzemaljce, pevali, crtali i glumili...

"Koncert za vanzemaljce" drugi je u ciklusu neobičnih koncerata za najmlađe koje organizuje Centar za kulturu i informisanje "Kissaroo" (Kisaru) kroz projekat "KONCERTiši se! - Koncerti ua decu i bebe".

Projekat se realizuje uz pomoć Fakulteta muzičke umetnosti i Studentskog kulturnog centra, a podržao ga je Centar za promociju nauke. Čitav projekat prati veb sajt povedime.info, na kome možete naći sve informacije o koncertima, a uskoro će biti objavljeni i radovi studenata i profesora Fakulteta muzičkih umetnosti na temu "Deca i muzika".

O ZLATNOJ PLOČI – Katarina Erić sa Fakulteta muzičke umetnosti

Zlatna ploča je fonografski snimak ugrađen u sonde Vojadžer jedan i dva. Lansirane su 1977. godine i tokom dosadašnjeg leta poslale su nam snimke Jupitera, Saturna, Urana i Neptuna kakve do nismo imali do tada. Pre tri godine, Vojadžer sonde napustile su sunčev sistem i sada nezadrživo grabe kroz našu galaksiju, do prve sledeće zvezde. Svaka sonda upućena je ka drugoj zvezdi i stići će tamo za otprilike 40.000 godina!

Ako sonde Vojadžer, trunčice prašine u svemiru, slučajno ipak presretnu inteligentna bića vanzemaljskog porekla, red nalaže da se neznancima predstavimo. Otuda i ideja o zlatnoj ploci na kojoj su slike i zvuci zemlje. Pozdravna poruka zemljana snimljena je na pedeset pet jezika, a jedan od njih je i srpsko-hrvatski. Ali samo jedan jezik razumeju i govore svi ljudi na planeti i samo je jedan način da zvezdama pošaljemo univerzalnu poruku – kroz muziku.

Šta će to slušati naši, možda postojeći, kosmički susedi? Pre svega, Johana Sebastiana Baha! Stari majstor je najzastupljeniji autor na zlatnoj ploči i čak tri njegova dela uvrštena su u ovaj strogi izbor. Samo devedeset minuta traje muzički zapis na ploči. Sat i po za čitavu planetu. Senegalski bubnjevi, pesme pigmejskih devojaka i aboridžinskih staraca, narodna muzika Japana, Indonezije, Bugarske, Perua... Meksički mariaci i bluz pevač slepi Vili Džonson smenjuju se sa napevima Navaho indijanaca i kineskim tužbalicama. Tu su i Mocart, Betoven, Stravinski... Najmodernije delo uključeno u ovaj izbor je pesma „Džoni Bi Gud“ Čak Berija.

A ko je bio DJ ove svemirske žurke? Karl Sagan, astronom, jedan je od osnivača Nasinog programa SETI, osporavanog projekta čiji je cilj potraga za životom van zemlje. Njegova je ideja bila da se na sonde Pionir, prethodnice Vojadzera, stavi ploča sa crtežom čoveka i žene, a tu ideju je proširio na Zlatnu ploču. Sagan i tim saradnika odabrali su muziku i zvuke planete zemlje.

Naucnici se uglavnom slažu da je mogućnost da zlatnu ploču neko nekada čuje zanemarljivo mala. Čak i da ima života u svemiru, možda ne postoji u blizini zvezda ka kojima se Vojadžer uputio. Pa i da neko negde naiđe na sondu, da li će prepoznati da je u pitanju ploča? Ako i prepozna, hoce li imati organe slične ušima, da je čuje? I da li će shvatiti naše precizno uputstvo o tome kako da pusti ploču? Koliko neverovatnih događaja treba da se poklopi da bi se san o svemirskom koncertu ostvario! Ali nama ostaje da sanjamo: ako se sve dogodi kako smo zamislili, negde, nekada, preko Zlatne ploče, poručićemo nekome – pozdrav sa planete Zemlje, mi pravimo sjajnu muziku!