Za svaki uzrast ponešto

Koliko puta smo, u prodavnici igračaka, zadivljeni šarenilom boja i oblika, zastali u nedoumici šta zapravo da izaberemo? Niz pitanja nam se u tom trenutku nameće: da li će se igračka detetu dopasti, da li mu treba, da li je prevelika, možda nije dobra, da li bih ovom znao ja da rukujem?....

Igračka je više od običnog predmeta

Šta je, zapravo, igračka za dete?

Svakako je više od običnog predmeta. Igračka je osnova dečje igre, njen pokretač; igračka daje ideju za igru i sadržaj igri. Dete je u igri "oživljava" i svojom maštom preobražava. Nekad je partner, saigrač, ponekad i drug u usamljenosti, često i povod za druženje sa drugom decom ili sredstvo za isprobavanje sopstvenih mogućnosti.
   
Igračka oblikuje iskustvo deteta i usmerava njegovo ponašanje. Zato je važno napraviti dobar izbor.

Kriterijumi za dobru igračku

U pedagoškoj literaturi se najčešće pominju pedagoški, higijensko-zdravstveni i estetski zahtevi koje treba da ispunjava dečja igračka. Kada je reč o pedagoškim zahtvima igračka treba da je primerena uzrastu deteta kome je namenjena (da odgovara mogućnostima ili da je za korak ispred njegovih razvojnih mogućnosti), da je urađena tako da pokreće dečje psihofizičke snage, da može da se preobražava, da budi dečju radoznalost, imaginaciju, stvaralaštvo, da budi dobro raspoloženje i podstiče na aktivnu i radosnu igru, da podstiče na saradnju itd. Dobra igračka ne sme da šteti zdravlju dece; treba da je izrađena od kvalitetnog materijala, bez oštrih ivica ili metalnih delova koji mogu povrediti dete tokom igre, postojanih boja, da se može lako prati i dezinfikovati, da ne zadržava prašinu. Dobro je, prilikom kupovine, proveriti da li igračka poseduje atest o neškodljivosti materijala od kojih je napravljena. Igračka treba da bude i lepa, vedrih boja, skladnih oblika jer ona predstavlja i sredstvo za vaspitanje estetskog ukusa.

Kako odabrati

Igračke mogu ponekad biti privlačne za roditelje a da nemaju nikakvu suštinsku vezu sa detetovim potrebama i rastom. Zato izbor igračke, pre svega, treba da zavisi od uzrasta deteta kome je namenjena. Gledajući uopšteno, svaki uzrast preferira određenu vrstu igračaka mada ima i onih koje su uvek omiljene i prisutne na svim uzrastima kao što su lopta, lutka, kocke i knjige.

Svaki period u razvoju deteta karakteriše određeni oblik igre što, naravno, uslovljava i izbor igračke.

Igračke za bebe

Na ranom uzrastu, od rođenja do 8 meseci razvija se samo jedan oblik igre - funkcionalna igra . To je igra sa funkcijama koje kod deteta sazrevaju (motoričkim, perceptivnim, čulnim) i sastoji se uglavnom u višestrukom ponavljanju radnji ili angažovanju čunih organa što pričinjava zadovoljstvo detetu. Omiljena igračka beba je, naravno, zvečka. Raduje ih zvuk zvečke, privlači ih i boja, njom mašu, mogu da je stave u usta... Zvečka treba da je lagana i sa drškom. Za bebe ovog uzrasta pogodne su meke igračke, meke igračke sa zvončićima nežnog zvuka i slični predmeti koje može da uhvati i njima manipuliše.

Sazrevanjem funkcija igra postepeno dobija nova obeležja. Beba počinje da opipava, razgleda, okreće, stavlja u usta, lupka, gura predmete po podu i stolu, dodaje, baca ... Ovakve igre nazivamo manipulativnim eskplorativnim igrama predmetima i , pored funkcionalnih igara, obeležavaju period do godinu dana. Sada su bebama privlačne gumene lutke, igračke-životinje koje puštaju zvuk, šuplje kocke, male lopte, igračke-sudovi sa i bez poklopaca...

Na početku simboličkih igara

U periodu od 12 do 18 meseci pored navedenih igara javljaju se složenije jer dete ovladalo funkcijom uspravljanja i uspravnog hodanja, motorika šake je razvijenija; detetu se mogu ponuditi igračke koje se vuku ili guraju (automobili, kamioni, likovi životinja na točkovima, kolica,...), zatim krupne kuglice koje se mogu nanizati ili ubacivati u kutiju, plastičnu flašu isl. Igre predmetima dobijaju karakter eksperimentalnih igara jer dete manipulišući njima pokušava da otkrije njihova svojstva. Za dete ovog uzrasta pogodne su raznobojne kocke, kofice, lopatice, posuđe različitog oblika, obručevi, umetaljke... Privlačno je i igranje plastelinom ili drugim sličnim materijalima

U ovom periodu javljaju se začeci simboličke (imaginativne, igre predstavljanja) igre . Sadržaj ovih igara su radnje odraslog koje dete prati i može da razume; najčešće dete "hrani" druge osobe ili sebe, stavlja lutku da "spava", "sprema" hranu itd. Zato deci treba obezbediti predmete- igračke koje treba što više da liče na prave predmete ili živa bića koje predstavljaju.

I tako polako rastu detetove potrebe i želje za novim i složenijim igračkama.

Istraživanje

U trećoj godini dete hoda, trči, penje se, dosta govori... Poseduje veliki stepen energije ali mali obim pažnje.Već može da vozi tricikl, da gura veća kolica, da koristi pribor za crtanje (voštane boje, vodene boje, olovke, krede u boji...), da se igra krupnim bockalicama, da oblikuje plastelin u jednostavne predmete, da provlači pertlu kroz manje otvore,... Svaka nova situacija za njega je istraživačka; počinje da kombinuje predmete da bi izgradilo "kulu", "most", "voz", ili "kapiju" i zato mu treba obezbediti dovoljno konstruktivnog materijala - razne vrste kocki sa otvorima i elementima za ulaganje u odgovarajuće otvore. Pažnju će mu privući i razne jednostavne slagalice. Na ovom uzrastu simboličke igre dobijaju pravi zamah. Dete u igri već pravi malu dramsku priču u kojoj se javljaju simbolički predmeti (ako nema odgovarajuću igračku dete će neki predmet imenovati onim što mu je potrebno) i igre uloga što predstavlja novinu i ima poseban značaj za socio-emocionalni razvoj deteta. Zato su detetu privlačne igračke koje predstavljaju kućni nameštaj, majstorski alat, lekarski pribor isl.

Kao da...

Četvrta i peta godina života obeležena je brzim razvojem motoričkih veština i bezgranična energija. Za ovaj uzrast pogodne su igračke koje traže akciju, pokret, saigrača - tricikl ili bicikl, trotinet isl. Razvoj govornih sposobnosti, sazrevanje perceptivnih i intelektualnih sposobnosti daju mogućnost detetu da prihvati novi oblik igara - igre sa pravilima, igre sa zadatkom u kojima se traži da dete sledi unapred određeni tok igre, redosled igranja, sistem u igri. često za igranje koriste različite oblike domina (sa slikovnim sadržajem), parne karte, "čoveče ne ljuti se", slagalice - puzzle i sl. Dosta se koristi i pribor za crtanje, slikanje, makaze ... Pažljivo posmatrajući slobodnu dečiju igru možemo uočiti da su u njoj veoma zastupljene dramske igre tzv. "kao da" igre, igre pretvaranja u kojima sadržaj čine obično situacije iz svakodnevnog života (rad i ponašanje odraslih, odnosi roditelj-dete, važni događaji, pravila ponašanja...) koje dete prorađuje, gradi, stvara nove. Pri tom su mamine cipele ili tašna "neophodni" rekviziti koji se mogu upotpuniti odgovarajućim lutkama, sudovima-igračkama, "alatom", igračkama koje predstavljaju opremu za pojedina zanimanja itd.

Pre škole

Naredni period karakteriše veći obim pažnje, duža koncentracija, mogućnost da se usmeri na problem i da se rešavaju problem-situacije. Društvene igre koje se mogu koristiti traže od deteta veću sposobnost samosavladavanja, koncentracije, pamćenje sadržaja, ulaganje umnog napora kao što je npr. "Master mind" ili šah. U ovom periodu je izražena i potreba deteta da otkriva svojstva živog sveta i materije kroz čulno iskustvo i male eksperimente. Kako bi smo podržali te istraživačke korake, možemo detetu obezbediti igračku vagu sa tasovima, lupu, mikroskop,magnete. Bitno u ovom periodu je savladavanje osnovnih pravila ponašanja u saobraćaju za šta je pogodna saobraćajna mapa sa pratećim elementima (saobraćajnim znacima, automobilima, figuricama pešaka, saobraćajaca...). Ukoliko se kod deteta javi i interesovanje za slova i brojeve treba mu omogućiti da ih kroz igru upozna a za to postoje razne vrste slovarica, slagalica sa slovima i brojevima, geometrijskim oblicima (tangram)... Mnoga deca se u ovom periodu interesuju za sport pa im možemo ponuditi i razne sportske rekvizite, a onoj koja su naklonjena umetnosti različite vrste boja, podloga za crtanje, materijala za oblikovanje.

Navedene igračke prema uzrastima treba shvatiti isključivo kao predlog i pomoć pri izboru. Ukoliko se među njima ne nalazi igračka za kojom smo posegli, možemo se zapitati: Da li ovo želim ja ili dete? Šta dete može ovom igračkom? Kakvu poruku ova igračka nosi?

I na kraju, izbor je Vaš. Samo ne treba zaboraviti da pokloniti igračku istovremeno znači i primiti poziv za igru. Prihvatite ga obavezno, podelite radost sa detetom, radost otkrivanja, stvaranja, graditeljskih poduhvata, zamišljenih putovanja... Igračka bez Vas svakako manje vredi!

Izvor: Tragovi – časopis za kreativno vaspitanje