Projekat Tradicija kao kriterijum koji je podržalo  Ministarstvo kulture Republike Srbije a realizuje ULUPUDS,  autorke Dijane Milašinović Marić zamišljen je kao dugoročno promišljanje o izvornoj narodnoj tradiciji koja se kritički posmatra i preuzima kao podsticaj i inspiracija. Zamisao je da se tokom nekoliko godina mapiraju srpske regije, lokaliteti i područja, biraju izvorni motivi koje bi umetnici raznolikih interesovanja i senzibiliteta slobodno pretočiti i interpretirati u svojim radovima. Cilj je da se na studiozan i vremenu odgovarajući način uoče potencijali, bogatstvo, posebnosti i ispoljavanja baštine naroda koji se razvijao i opstojavao u svakovrsnim uslovima i uticajima uvek nastojeći da očuva sopstveno biće. Izložba traje od 11 – 28. decembra 2023. Na prvoj izložbi projekta Tradicija kao kriterijum četrnaestoro pozvanih umetnika usmereno je ka izvornim oblicima srpskog nasleđa na Кosovu i Metohiji, kako bi sopstvenim umetničkim iskazom ostvarili komunikaciju sa tradicijom.

HBO je objavio službeni tizer za drugu sezonu HBO Original serije „Kuća zmaja“ (House of The Dragon) tokom panela CCXP23 u Sao Paulu, Brazil. Drugu sezonu će činiti osam epizoda koje će svoju premijeru imati u leto 2024. na HBO Max-u i HBO-u. Bazirana na romanu „Vatra i krv“ Džordža R.R. Martina, radnja serije je smeštena 200 godina pre događaja iz „Igre prestola“ i govori o kući Targarjen. Glumačka ekipa koja se vraća u drugoj sezoni: Met Smit, Olivija Kuki, Ema Darsi, Iv Best, Stiv Tauzent, Fabijan Frenkl, Juen Mičel, Tom Glin-Karni, Sonoja Mizuno i Ris Ajfans. Dodatna glumačka postava koja se vraća uključuje Harija Koleta, Betani Antoni, Fibi Kempbel, Fju Saban, Džefersona Hola i Metjua Nedama.

U Beogradskom dramskom pozorištu, od 1. do 6. decembra biće održan RUTA festival - Regionalna unija teatara koju čini šest reprezentativnih pozorišnih kuća iz regiona – Hrvatske (Kazalište Ulysses), Slovenije (Mestno gledališče Ljubljana), BiH (Kamerni teatar 55, Sarajevo), Crne Gore (Gradsko pozorište, Podgorica), Severne Makedonije (Dramski teatar, Skoplje) i Srbije (Beogradsko dramsko pozorište) – ujedinjenih u estetskom, repertoarskom i organizacionom modelu. Ove godine festival RUTA u Beogradu otvoriće 1. 12. predstava "Prafaust" Beogradskog dramskog pozorišta, 2. 12. na repertoaru je predstava "Moj muž" iz Dramskog teatra Skoplje, 3. 12. predstava "Bog masakra", MGL Ljubljana, 4.12. predstava "Majka" iz Kamernog teatra 55 Sarajevo, 5.12. predstava "Samo da je po redu" iz Gradskog pozorišta Podgorica i 6.12. predstava "Otelo" iz Kazališta Ulysses sa Briona. Sve predstave počinju u 19.30h na velikoj sceni BDP-a.

Jedan od najvećih živih reditelja i scenarista u celini, Pedro Almodovar transformisao je pejzaž španske i svetske kinematografije svojim prepoznatljivim opusom. Kratkometražni film „Čudna strana života” (Strange Way of Life) na repertoar domaćih bioskopa stiže 30. novembra. Čovek srednjih godina jaše kroz pustinju. Njegovo ime je Silva (Pedro Paskal) i odlazi u posetu šerifu Džejku (Itan Houk), starom prijatelju i ljubavniku, kojeg nije video 25 godina. Ali nakon jedne noći strasti, novi dan će izneti na videlo druge razloge za njihovo ponovno okupljanje. Prvi vestern legendarnog španskog reditelja Pedra Almodovara, koji je premijerno prikazan u Kanu, raskošna je oda ovom klasičnom žanru. „U suštini, film govori o muškosti”, istakao je Almodovar o vesternu u kojem glume Itan Houk i Pedro Paskal.

29. Festival autorskog filma biće održan od 24. novembra do 1. decembra. Festival će u petak, 24. novembra u 19 časova u mts Dvorani svečano otvoriti film “Lost Country” autora Vladimira Perišića. Povodom srpske premijere filma održana je konferencija za medije na kojoj su se obratili Vladimir Perišić, autor ostvarenja, kao i mladi glumci filma Jovan Ginić, Ana Simeunović, Miodrag Jovanović, Lazar Kocić. Vladimir Perišić, autor filma je o svom novom ostvarenju rekao: ,,Ovaj film sam radio sa puno ljubavi, pre svega zbog mladih ljudi koji su danas tu sa mnom, kojima se zahvaljujem i ako nekom dugujem ovaj film dugujem ga njima. Uspeli smo da napravimo jednu tačnu sliku jedne mladosti koja nije vidljiva u ovom društvu. Nadam se da su oni u toj slici prepoznaju. Film sam snimao na Vračaru, u kvartu u kojem sam odrastao, u školi u koju sam išao, u Vojvodini gde sam odrastao. Na neki način na koji sam birao kako snimam, jedini kriterijum je bio da osećam da ih stvarno volim i da želim da snimam to. Nadam se da ta ljubav ima zaraznu, emocionalnu energiju koja se prenosi na gledaoce”.

Jubilarni 25. Svetosavski bal biće održan u četvrtak, 18. januara, 2024. godine, u čak 12 sala i na četiri pozornice, raskošne carske palate Hofburg, u Beču. Nakon velikog uspeha premijere Svetosavskog bala, koji se prvi put u svojoj dugoj tradiciji, početkom ove godine odigrao u svečanim odajama Hofburga, i jubilarno 25. izdanje bala održaće se na istom mestu, uz prisustvo brojnih učesnika i još većeg broja posetilaca. Organizatori ovog glamuroznog i istovremeno važnog događaja, iz Srpskog centra u Beču, podsećaju na dugu istoriju ove svečanosti koja datira čak 160 godina u prošlost, a koja je prekidana samo silom istorijskih prilika i baš s tim motivom, na pola puta između negovanja tradicije i hvatanja toka s novim vremenom, ovaj ambiciozan poduhvat okuplja najbolje od srpske dijaspore i same matice i ponovo biva mesto susreta zanimljivih ljudi i ideja.

Drugi Nord festival u Beogradu održaće se od 22. do 24. novembra u Narodnoj biblioteci Srbije i Krokodilovom centru u organizaciji Trećeg Trga i Srebrnog drveta sa početkom u 19 časova. Ovogodišnji gosti festivala biće švedski pisac Patrik Lundberg i danski autor Morten Pape. Prvo veče Nord festivala, koje će se održati 22. novembra u Narodnoj biblioteci sa početkom u 19 časova otvoriće ambasadorka Norveške Kristin Melsom. Veče će biti posvećeno ovogodišnjem dobitniku Nobelove nagrade norveškom autoru Junu Foseu, a biće predstavljeno njegovo remek-delo Septologija. U razgovoru će učestovati prevodilac Radoš Kosović, Zorana Karapandžin i Dejan Matić. Švedski pisac Patrik Lundberg će narednog dana 23. novembra od 19 h u Krokodilovom centru imati promociju svog romana Put leptira. Program će otvoriti švedska ambasadorka Annika Ben David, a sa autorom će razgovarati prevoditeljke Svetlana Tot i Marija Rakić i Dejan Matić.

„Napoleon“ Ridlija Skota prikazuje vrtoglavi uspon i strmoglavi pad francuskog imperatora Napoleona Bonaparte, oslikan i kroz prizmu njegovog odnosa sa jednom ženom koju je voleo – čuvenom Žozefinom. Ljubitelji istorijskih filmova biće u prilici da od 23. novembra konačno vide maestralno ostvarenje Ridlija Skota u bioskopima širom zemlje! Stenli Kjubrik je smatrao da je prenošenje epske priče o Napoleonu Bonaparti na veliko platno izuzetno težak izazov, ali je Ridli Skot uspeo da prevaziđe ovu prepreku u svom istorijskom epu. Sa Hoakinom Feniksom u glavnoj ulozi, priča nas vraća na početke Bonapartine karijere i njegov neverovatan uspon na francuski tron, dok istovremeno takođe istražuje njegovu strastvenu i složenu vezu sa Žozefinom (Vanesa Kirbi).

U nedelju, 12. novembra u Beogradskom dramskom pozorištu na maloj sceni od 20 časova biće odigrana predstava, muzička komedija „Časne setre u akciji“ producenta Jure Franka, u režiji Jaše Jamnika. Jure Franko, producent mjuzikala „Mamma Mia“ i „Briljantin“ je sa svojom producentskom kućom Prospot iz Radovljice pripremio je još jedan veliki globalni HIT – muzičku komediju „Časne sestre u akciji“(Nune v akciji), koja već petu sezonu oduševljava ljubitelje komedije i muzike širom Slovenije i inostranstva. Jure Franko, koji se između ostalog godinama uspešno bavi pozorišnom produkcijom je bivši slovenački i jugoslovenski alpski skijaš koji je 1984. godine na Olimpijskim igrama u Sarajevu osvojio srebrnu medalju u veleslalomu.

Posle kinematografija Velike Britanije i Izraela, na ovogodišnjem, 27. Međunarodnom filmskom festivalu u Talinu u glavnom fokusu su Srbija i njeni partneri iz Jugoistočne Evrope. Od 3. do 19, novembra biće prikazano preko 500 filmova u brojnim sekcijama, a u konkurenciji filmova za mlade biće održana i svetska premijera novog filma reditelja Кoste Đorđevića, SUNCE MAMINO. Fokus na Srbiju i njene partnere iz Jugoistočne Evrope obuhvata 12 najnovijih dugometražnih filmova iz navedenih zemalja, od toga pet iz Srbije. Program 3. novembra svečano otvaraju ČUVARI FORMULE, zatim slede SUNCE MAMINO , LOST COUNTRY , RADNIČКA КLASA IDE U PAКAO, i HEROJI HALIJARDA, čija premijera je 15. novembra.

Glavna galerija MPU - 6. novembar - 13. decembar 2023. godine. Retrospektivna izložba Žig vremena: Grafičke komunikacije Andreje Milenkovića predstavlja najobuhvatniji pregled stvaralaštva Andreje Milenkovića (1923-2005), najpoznatijeg kreatora poštanskih maraka u SFRJ. Izložbom se obeležava stogodišnjica umetnikovog rođenja, a organizuje se povodom Dana Muzeja primenjene umetnosti. Na izložbi je prikazano oko 220 različitih poštanskih maraka, kao i 80 skica, nacrta, idejnih projekata i grafika Andreje Milenkovića, koji su poslužili za dizajn i likovno oblikovanje poštanskih maraka i koverata prvog dana, kao i nekoliko logotipa, piktograma i projekata grafičke identifikacije različitih manifestacija i jubileja obrazovnih institucija u Srbiji. Izložba Žig vremena je podeljena na deset tematskih celina, prema motivu ili povodu za izdavanje marke.

U subotu, 28. oktobra, posetioce 66. Sajma knjiga u Beogradu očekuje još mnogo iznenađenja na štandu Vulkan izdavaštva. Ljubitelji pisane reči imaće priliku da se upoznaju sa sjajnim domaćim, ali i stranim piscima, čija su dela stekla svetsku popularnost i zauzela mesto na listi najprodavanijih naslova na svetskim top-listama. Italijanski pisac Jakopo de Mikelis predstaviće se čitalačkoj publici u Srbiji od 16.30 svojim monumentalnim romanom Stanica, koji se čita bez trena predaha. Mešajući žanrove sa vrtoglavom velikodušnošću inventivnosti i krećući se sa apsolutnom lakoćom, De Mikelis nas u svom debitantskom delu izvodi na svečanu i zagonetnu pozornicu čuvene Glavne železničke stanice u Milanu koja skriva pregršt tajni. Od 17 sati, knjigu Najlepša ljubavna pisma svetskih pisaca potpisivaće književna istoričarka i književnica dr Žaneta Đukić Perišić. Ivo Andrić, Isidora Sekulić, Fjodor Dostojevski, Marina Cvetajeva, Lav Tolstoj, Džejms Džojs, Virdžinija Vulf, Franc Kafka, Pol Elijar samo su neki od onih čija se pisma mogu pronaći u ovoj knjizi.