Preko brana, kroz cevi, pored bagera i zlih investitora, kap po kap u Dorćol Placu, Dobračina 59, se otvara izložba "Mini hidroelektrane – maksi razaranje" u četvrtak, 28. januara u 18.00 časova. Izložu se radovi prispeli na konkurs sa temom: „Mini hidrocentrale-maksi razaranje“. 84 odabranih karikature od 350 pristiglih, od preko 100 autora iz 40 zemalja. Predstavićemo karikature, autore, pobednike, žiri, katalog. Izložba će naterati posetioce da se zamisle možda i reaguju.. Kako? To samo oni znaju ili će saznati posle posete izložbi. Govoriće, kratko: Jugoslav Vlahović, Iva Marković, Nebojša Redžić. Kao ulaznica može da posluži račun za struju, izvod iz matične knjige rođenih, u mestu koje je na reci (Beograđani opet u prednosti–imaju dve reke), foto vode, reke, kapi na mobilnom telefonu. Ako nemate ništa od toga, ništa. Dobrodošli! Do poslednje kapi!

Filozofsko-psihološki roman Milanka Govedarice oduševiće čitaoce! Smisao erosa i ljubavi počinje razmatranjem prirode erosa, erotskih doživljaja i erotskih aktivnosti, koji su ljudima očigledniji, sa težnjom da se što potpunije objasni ljubav, koja je tajanstvenija i uzvišenija. Još je u starogrčkoj mitologiji Eros smatran božanstvom stvaranja i života. Njegova važnost ogleda se u tome što je on jedan od prvonastalih bogova koji se sam stvorio pre nastanka vremena i koji daruje sam život. Energija erosa i ljubavi pokretač je života iz koga sve nastaje i koji se ne može prekinuti. Nakon izlaganja o komponentama čovekovog erotskog iskustva (erotska žudnja, erotski odnosi i erotsko uživanje), u kontekstu Fukoovih i Batajevih istraživanja, autor je sažeto predstavio različita stanovišta o erosu i ljubavi u domenima današnje seksologije, erotike i filozofije ljubavi. Nastojeći da pomenute teme osvetli iz različitih perspektiva, autor je u sadržaj ove knjige inkorporirao zapise o erosu i ljubavi koje su za sobom ostavili stari Grci, mislioci hrišćanstva, Frojd i postmodernisti, i posebno veliki egzistencijalističko-personalistički mislioci: Kjerkegor, Sartr, Jaspers, Šeler, Berđajev i Janaras.

Sa novogodišnjim praznicima, na Superstar TV kanal stiže i nova humoristička serija „Drim tim“ inspirisana legendom o zvezdarskom Maradoni, odnosno čuvenom Ingetu sa Bulbuldera. Urnebesna priča, nastala u produkciji Telekoma Srbija i Zillion filma, prati sudbinu malog kluba iz Beograda u ambicioznom pohodu na vrh lestvice nacionalnog fudbala, a emitovaće se na Superstaru od 2. januara, svake subote i nedelje od 21 čas. „Telekom Srbija je za kratko vreme postao vodeći producent TV sadržaja u regionu i sinonim za proizvodnju najboljih domaćih serija različitih žanrova. ’Drim tim’ je priča puna humora, priča o velikim snovima i željama ’malog ’ čoveka i fudbalskog entuzijaste, globalna i bliska svakome. Samim tim, verujem da će, kao i naše ostale serije, i ’Drim tim’ brzo osvojiti publiku i svima doneti dobro raspoloženje tokom predstojećih praznika”, izjavio je Vladimir Lučić, generalni direktor kompanije Telekom Srbija. Reditelj serije je Dejan Zečević, dok scenario potpisuje Miloš Radović. Čuveni srpski glumac i producent, Lazar Ristovski, tumači glavnog junaka - Iliju Iku Srdića, fudbalskog fanatika i oca jedanaest sinova.

Ulaznice za najiščekivaniji film godine su u prodaji! Najiščekivaniji film ove godine, ,,Čudesna žena 1984“ konačno na velikom platnu Cineplexx bioskopa u Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu i Nišu, od četvrtka 24. decembra. Ulaznice su u prodaji. Talas odlaganja premijera i bioskopske distribucije filmova zapljusnuo je i nastavak priče o Dajani Prins, međutim, kraj godine donosi sjajne vesti za ljubitelje sedme umetnosti, poštovaoce DC Univerzuma i posetioce Cineplexx bioskopa. ,,Čudesna žena 1984“ zablistaće na velikom platnu od četvrtka 24. decembra, a ulaznice za ovaj blokbaster već su u prodaji na blagajnama svih bioskopa Cineplexx, kao i putem sajta i Cineplexx aplikacije. Gal Gado se vratila ulozi hrabre Amazonke u nastavku velikog DC hita iz 2017. godine koji je postao akcioni film s najvećom zaradom u istoriji i koji je režirala žena. I ovaj je nastavak režirala Peti Dženkins.

Izdavačka kuća Prometej tokom naredne nadelje organizuje promocije posvećene Kulturi sećanja. Pozivamo Vas da budete naši gosti i ispratite predstojeće događaje: Saša Marković VASA STAJIĆ I NOVI SAD – u ponedeljak 21. decembra sa početkom od 12 časova – Galerija IK Prometej, Svetozara Miletića 16, Novi Sad // Franja Petrinović NOVI SAD U DELIMA ALEKSANDRA TIŠME – u utorak 22. decembra sa početkom od 12 časova – Galerija IK Prometej, Svetozara Miletića 16. Novi Sad // NOVI SAD NA VETRU Kako se živelo u Novom Sadu krajem tridesetih godina XX veka – u sredu 23. decembra sa početkom od 12 časova – Galerija IK Prometej, Svetozara Miletića 16, Novi Sad. Sve promocije možete pratiti i online putem Fejsbuk stranice Prometej Novi Sad. Dana 15. decembra u prostorijama Vukove zadužbine u Beogradu sastao se Žiri Nagrade DEJAN MEDAKOVIĆ za 2020. godinu i doneo odluku da ovu Nagradu dodeli Dejanu Vukićeviću za knjigu NON IMPRI­MA­TUR ili cenzura u bibliotekarstvu i izdavaštvu (Biblioteka „Vlada Akse­nti­je­vić“, Obrenovac; Biblioteka „Dimitrije Tucović“, Lazarevac).

Stručna vođenja kroz izložbu „Ljubav je ljubav: Radost venčanja za sve Žan Pol Gotje“, kao i posebne radionice namenjene deci, nastavljaju se i predstojećeg vikenda. Tema drugog stručnog vođenja istoričara mode Stefana Žarića, koje će biti održano ovog vikenda (19. i 20. decembar) u 12:00 sati, je – „Od Madone do Ejmi Vajnhaus: Gotjeove (de)konstrukcije muze“. Karte za ovaj termin se mogu kupiti isključivo onlajn putem preko sajta servisa Ticket.rs. Muzej savremene umetnosti Beograd poštuje sve epidemiološke mere, i posete su u malim i strogo kontrolisanim grupama, budući da se ulaznice prodaju u vremenskim slotovima. 

Italijanski institut za kulturu u Beogradu obaveštava da je povodom predstojećeg obeležavanja 700 godina od smrti Dantea Aligijerija (Firenca, 1265 – Ravena, 1321), Ministarstvo spoljnih poslova i međunarodne saradnje Italije, u saradnji sa Opštinom Ravena i Teatrom dele Albe/Ravena Teatrom, priredilo audio-knjigu „Od mračne šume do Raja: put kroz Božanstvenu komediju Dantea Aligijerija na trideset i tri jezika” posvećenu jednom od najznačajnijih književnih dela svih vremena. Audio-knjiga prati čitaoca kroz Pakao, Čistilište i Raj i jedinstveno je sredstvo za otkrivanje ili ponovno otkrivanje ove izvanredne poeme koja ne samo da i dalje budi interesovanje čitalaca širom sveta, već je i izvor inspiracije umetnicima, piscima, muzičarima, filmskim i pozorišnim rediteljima.

Dom omladine Beograda od 16. do 21. decembra 2020. predstavlja 36. Beogradski džez festival, pod sloganom „JAZZISTANCE“. Uprkos dobro poznatim otežavajućim okolnostima koje zbog pandemije vladaju u čitavom svetu već mesecima, Beogradski džez festival biće održan i ove godine, uz poštovanje svih važećih zdravstvenih mera i propisa koji se odnose na bezbednost publike i učesnika. Dom omladine Beograda, kao organizator i glavna festivalska lokacija, potrudiće se da 36. izdanje najstarijeg i međunarodno najpriznatijeg srpskog džez festivala, iako u drugačijem formatu nego obično, protekne u znaku vrhunskih muzičkih dostignuća. U fokusu će biti istaknuta imena srpske i regionalne džez scene – bilo da je reč o retrospektivama umetnika koji su ostavili značajnog traga u istorijatu festivala i džez muzike na ovim prostorima, bilo da je reč o koncertnim premijerama i nekim novim saradnjama.

Serija „12 reči” u produkciji Telekoma Srbija i Public filma, koja se svakog vikenda emituje na Superstar kanalu, ispunjava sve elemente uspešne kriminalističke drame – od prvih scena uvlači nas u mrežu organizovanog kriminala i sudstva u čijem centru je mladi advokat problematične prošlosti. Očekivano, akteri priče su mafijaški bos čija je imperija uzdrmana, ambiciozni advokat koji ne preza da uprlja ruke, računovođa u bekstvu od zakona, korumpirani predstavnici organa reda. Međutim, kako se zaplet komplikuje, blokirane bankovne račune menja crno tržište kriptovaluta, a bitan deo slagalice postaju bitkoin rudari i hakeri iz podzemlja. Ukoliko vam ovi termini ne znače mnogo, možda će vam ovaj tekst pomoći da bolje razumete zašto su 12 reči iz naslova baš toliko važne (i zašto „bradonji“ u prvoj epizodi po ko zna koji put „crkava“ kineski ventilator).

SPEKTAKL FIJE MENAR NA 53. BITEFU

Pedeset treće izdanje pozorišnog festivala Bitef, održaće se u Beogradu u periodu između 17. i 26. septembra. U glavnom programu festivala čiji je tematski fokus na pozorištu koje se bavi raspadom zajednice na svim nivoima (od političke do partnerske) i mogućnošću njene obnove, biće izvedeno dvanaest predstava iz Belgije, Brazila, Nemačke, Nigerije, Slovenije, Srbije, Francuske, Hrvatske i Švajcarske. Kao što je javnost već obaveštena, Bitef nastavlja svoju tradiciju izvođenja predstava van pozorišnih prostora, na lokacijama koje obično nisu za to namenjene. Cela druga polovina festivala će se održati u halama Luke Beograd, a jedna od predstava za koje vlada posebno interesovanje je projekat Nemoralne priče – 1. deo: Kuća majka i, u okviru njega, nastup Fije Menar, čuvene francuske konceptualne umetnice i performerke sa iskustvom u cirkusu.

STARI KONAK: ZABORAVLJENI BEOGRADSKI DVOR

Svečаno otvаrаnje: Četvrtаk, 29. аvgust 2019. u 19 sаti u Muzeju primenjene umetnosti - Muzej primenjene umetnosti u Beogrаdu i Muzej grаdа Beogrаdа priređuju, kаo zаjednički projekаt, izložbu Stаri konаk: zаborаvljeni beogrаdski dvor, čiji su аutori MA Dejаn Vukelić, istoričаr umetnosti, mr Jelenа Perаć, kustos-muzejski sаvetnik Muzejа primenjene umetnosti i Vlаdimir Tomić, viši kustos Muzejа grаdа Beogrаdа. Stаri konаk je oko 1840. godine, kаo svoju porodičnu kuću podigаo ustаvobrаnitelj Stojаn Simić. Knez Aleksаnаr Kаrаđorđević je ovo zdаnje 1845. učinio vlаdаrskim rezidencijаlnim objektom, а tu nаmenu ono će zаdržаti i pod vlаdаrimа iz dinаstije Obrenović.

Izložba „OBRAZI“ autora Miloša Pantića

U subotu 24. avgusta 2019. godine u Centru lepih umetnosti Gvarnerijus, sa početkom u 20 časova, biće otvorena izložba slika autora Miloša Pantića pod nazivom OBRAZI. Sve slike su napravljene mobilnim telefonom u duhu savremenih tehnologija. Umetnik je iskoristio tehničke mogućnosti i upotrebio ih na najtradicionalnijem mogućem likovnom motivu, ljudskom licu, i na taj način spojio tradicionalno i savremeno. Ovo je pionirski poduhvat u kome su po prvi put slike urađene tehnikom digitalna monotipija. Postavka će trajati do 7. septembra 2019. godine. Miloš Pantić rođen je 1952. godine. Po zanimanju je stilista, a umetnik po vokaciji. Učestvovao je na nekoliko zapaženih kolektivnih izložbi. Ovo mu je drugo samostalno predstavljanje.