Jeste li nekad zastali i zapitali se: "Šta je smisao mog života…?", "Zašto živim…?", "Šta to treba da mi se dogodi pa ću svoj život da smatram ispunjenim, a sebe ostvarenom osobom…?"
Koliko vas je pomislilo na ljubav ili, još preciznije, na čaroliju partnerske ljubavi?
 
Odakle nam to? Vratimo se nakratko u svet bajki iz našeg detinjstva. Setićete se, svi koji su kroz razne peripetije i prepreke na kraju uspevali da se sretnu i zaljube, posle toga su “dugo i sretno živeli”. Slušajući, a kasnije čitajući Pepeljugu, Uspavanu Lepoticu ili Snežanu, retko koje dete neće poželeti da i ono pronađe svog princa ili princezu. U tim bajkama partnerska ljubav je uslov za sreću i nastavak istinskog življenja. Ona je, ono nešto čudesno, što otvara put ka samoostvarenju i bez čega život postaje isprazan. Zbog čega se onda čudimo što mnogi ljudi raskid / gubitak voljene osobe izjednačavaju sa gubitkom životnog smisla?
 
 
Zašto osećamo to što osećamo?
 
Osećanja ili emocije ne nastaju slučajno. Javljaju se samo u odnosu na događaje i promene koje smo mi proglasili važnima. Ono što je nama važno, drugima ne mora da bude.
Šta je to što je baš nama važno, a šta nevažno, zavisi od naučenog, i uglavnom od autoriteta prihvaćenog, sistema vrednosti. Možemo da ga zamislimo kao piramidu. Na vrhu su najviše vrednosti, a za njima, red po red, slede one manje važne. Razmislite i otkrite šta biste postavili na vrh, a šta u niže redove svoje piramide. Od te piramide zavisiće mnoge vaše odluke i reakcije.

Što smo neku vrednost rangirali više prema vrhu piramide, to će događaji vezani za tu vrednost u nama izazvati intenzivnije emocije. Ako procenimo da događaji afirmišu nama važnu vrednost, osećaćemo vrlo intenzivno prijatne emocije: radost, ushićenje, sreću. Ako procenimo da ih ugrožavaju, intenzivno ćemo osećati neprijatnost: bol, jad, očaj i sl. Dakle, bez izgrađenog sistema vrednosti i lične procene, emocije se ne mogu javiti. Tek kada te pretpostavke postoje, moći ćemo emocionalno da reagujemo na spoljašnje promene. Nekada će ih pokrenuti i sama razmišljanja o našim vrednostima, a nekada zamišljanja ili izmišljanja mogućih scenarija, iako i nisu utemeljena u stvarnim dešavanjima.

Sada, kada ste nacrtali svoju piramidu vrednosti, možda ćete prvi put osvestiti šta su vam najviše vrednosti. Mnogi ljudi shvate to posredno: preko intenziteta svojih emocija i burnosti reakcija koje slede nakon npr. gubitaka nekog ili nečeg važnog. Tada im postane jasno da im je to što su izgubili važnije nego što im se činilo.
Različitim su ljudima važne različite stvari. Koliko im je važna partnerska ljubav, otkriće po oduševljenju kada se ona ostvari i po snazi svoje boli ako dožive napuštanje od voljene osobe.
Znajući sve to, moći ćemo da razumemo devojke i mladiće kojima je partnerska ljubav vrlo važna životna vrednost. Nećemo se čuditi intenzitetu njihove sreće ili boli.
 
 
Ljubavni fanatizam
 
Nijedna osoba nije pošteđena neprijatnih i ružnih emocija. One nas pokreću, teraju da nešto učinimo, promenimo, prestruktuišemo, izgradimo drugačiji odnos, ponovo procenimo ili prihvatimo. One nas teraju da se menjamo i prilagođavamo novim uslovima. Sve dok uspevamo da se menjamo i prilagođavamo, moći ćemo i nadilaziti stresne situacije. Onog trenutka kada odustanemo od prilagođavanja, sami smo sebe osudili. Oduzeli smo sebi pravo na nova rešenja i izlaze. Tada smo na pragu ozbiljnog poremećaja.

Šta je podloga nefleksibilnosti, a time i poremećaja kada je ljubav u pitanju? Jedan je od vrlo čestih razloga neravnomerno struktuisana piramida vrednosti. Na vrhu takve piramide su ljubav i partnerstvo ispisani velikim slovima, a ispod je par redova prazno. Tek onda počinju da se naziru ostale vrednosti. Dakle, ljubav i partnerstvo su uzdignuti na pijedestal, dok su sve ostale životne vrednosti znatno manje vrednovane. Najvažnije je voleti i biti voljen, a ostalo su manje-više nevažne kulise u ljudskom životu. Ljubav tako postaje jedini smisao života.

Koje su posledice tako struktuisanog sistema vrednosti? Ljubavni fanatizam!
Kad god se smisao života svede na jednu jedinu vrednost, postavljen je temelj fanatizmu. Kada je ljubav u pitanju, za fanatika će život bez ljubavi biti isto što i život bez smisla, a raskid / gubitak voljene osobe isto što i gubitak smisla postojanja. Kao da zaigramo rulet života fiksirajući sve što imamo u životu na jedan broj. Takav izbor i raspored vrednosti je odličan temelj za životnu nesreću.

Verovanje da je ljubav smisao života, što je formirano još u detinjstvu, čeka svoju realizaciju u adolescentskom periodu života. Tada počinje da deluje kao unutrašnji gonič. Pronaći ljubav, znači dati smisao životu. Zato to treba učiniti što pre, često vezano za prvu osobu koja se pronađe. I ne samo to. Kada se na vidiku pojavi moguća ljubav, naši će se «uspavani prinčevi i princeze» naglo pretvoriti, ako treba, i u surove otimače ljubavi. Za ostvarenje te najviše vrednosti, iza koje dugo ne postoji ništa toliko važno, neće birati sredstva. Čak će se i zločin smatrati opravdanim. Fanatik se za svoje postupke nikad neće osećati krivim.
Ljubav je za njega vrednija i od života. Dati život i time dokazati svoju odanost i predanost ljubljenoj osobi, za njega će biti čast. To zvuči vrlo teatralno i arhaično. Ipak, statistike o pokušajima samoubistva zbog neuzvraćene ili izgubljene ljubavi, podsetiće nas da ti mehanizmi deluju i danas.

Od onog trenutka kada ljubavni fanatik doživi da mu je ljubav za koju se borio uzvraćena, njegova će sreća biti beskrajna. To nije samo ostvarenje ljubavnog zanosa, već i smisla postojanja. Staviće ružičaste naočare i videće samo ono što želi da vidi. Čak i kada u ljubavnom odnosu nije zadovoljan, pronalaziće hrpu opravdanja da ga održi. Toliko mu je važan da neće dopustiti da ostane bez njega. Kada se dovoljno napati, pokušaće i da ode iz njega, ali će se ponovo vraćati kao pravi zavisnik, jer za njega je prekid ljubavnog odnosa užasavajući susret sa gubitkom smisla postojanja.

Jedini način da izađe iz nezadovoljavajućeg odnosa jeste da pre raskida započne drugi ljubavni odnos i samo pređe iz jednog u drugi. Tako se štiti od zastrašujućeg susreta sa vremenom bez ljubavi i smisla. Strah od takvog iskustva može biti toliko intenzivan da fanatika tera na stalno osiguravanje kroz dvostruke ljubavne odnose. Važno je da neko bude u pripremi ako se jedan partnerski odnos prekine. Najgore je doživeti gubitak ljubavi, jer će takvo iskustvo taj tip ljudi odvesti do očaja, depresije i poriva za samouništenjem. Nekad dovede do poremećaja pažnje pa završe pod točkovima, nekad do bolesti, a nekad do direktnog pokušaja oduzimanja života.

Ponekad se dogodi da potencijalni partneri naprosto beže od takvog tipa ljudi. Osećaju da ih žele zarobiti, da ih progone svojom željom za ljubavnim odnosom. Fanatici tada pribegavaju tihom i tajnom jednosmernom obožavanju i voljenju neke osobe. Ljubav prema njoj tada im osmisli život, a ne zavise od njenog uzvraćanja.
Druga je mogućnost usmeravanje pažnje na neku drugu vrstu ljubavi: prema životinjama, siromašnima, nemoćnima, Bogu i sl. I dalje će biti fanatični, ali će biti prilično zaštićeni od depresije.
Treća je moguća kompenzacija zablude da je ljubav smisao života - odustajanje od ljubavi i predavanje jednoj novoj vrednosti: poslu, karijeri i sl.
Ipak, takva struktura ne može pobeći od fanatizma. Ponovo će smisao svog života vezati za samo jedan izbor.
 
 
Kako se zaštiti od ljubavnog fanatizma?
 
Kako smo videli, podloga ljubavnog fanatizma je struktura sistema vrednosti u kojem su ljubav i partnerstvo vrednovani kao najviša, ali i jedina presudna vrednost za ostvarenje smisla postojanja. Smisao života poistovećen je sa ljubavlju. Ta zabluda potiskuje sve druge vrednosti i oduzima im snagu,
a u životu postoji toliko različitih sadržaja koji zaslužuju mesto u vrhu naše piramide vrednosti! To su: očuvanje zdravlja, plemenitost, znanje, veštine, samopouzdanje, komunikativnost, prijateljstvo, deca, odnos sa roditeljima, vera, unutrašnji mir, radost, užitak, uspešnost, karijera, kreativnost, skladnost, očuvanje životne sredine, briga za nemoćne, životinje, zaštita ugroženih … Svako će odabrati i svoje vrednosti i redoslede.
Čovek može visoko da vrednuje partnersku ljubav, može je čak smatrati najvišom vrednošću, ali ako ceni i druge sadržaje života, njegova će unutrašnja struktura funkcionisati i pri velikim opterećenjima. Gubitak voljene osobe ili neostvarenje partnerskog odnosa tada će za osobu biti stres najvišeg mogućeg intenziteta - ali će joj preostale vrednosti dati oslonac da to preboli, motivisaće je na prihvaćanje takvog stanja i na to da prevaziđe svoj gubitak. Preostale vrednosti okupiraju nam pažnju, angažuju nas i ponovo nam osmišljavaju život.

Najkobnije je vezati životni smisao za samo jednu vrednost, jer sve ono što smatramo vrednim, zajedno čini njegov smisao. Ljubav je jako važna, ali nije najvažnija, kamoli jedina vrednost u našem životu. Život je tako složen i bogat sam po sebi. Otkriti njegovo bogatstvo i doživeti ga u najrazličitijim aspektima, moguće je samo ako sami sebe ne stesnimo svojim zabludama i predrasudama.
 
Vesna Špalj, prof.


dodatak:
Savremeni psiholozi tvrde da bez EQ faktora (emocionalne inteligencije) ne vredi ni onaj opštepoznati IQ (opšta inteligencija). Istraživanje EQ - emocionalne inteligencije je hit u svetu, a trenutno naučnici pokušavaju da shvate kako se IQ i EQ (opšta i emocionalna inteligencija) uzajamno dopunjuju. Kada je reč o elementima uspeha u životu, tvrde da IQ (opšta inteligencija) čini oko 20 odsto uspeha. Ostalo zavisi od drugih faktora, kao što su pripadnost određenoj klasi, sreća, neurološki procesi u mozgu i, naravno, EQ – emocionalna inteligencija. Samosvest je od ključnog značaja za emocionalnu inteligenciju.

To je sposobnost da budemo srećni zbog onoga što osećamo. Samosvest je najvažnija, jer nam omogućava samokontrolu, koja nije važna zato da bismo ugušili osećanja, već zato da bismo sproveli ono što hoćemo.