Cveće se od davnina poklanjalo kao izraz naklonosti, poštovanja, simpatije i ljubavi. Govor cveća, nazivan još i floriografija, smatran je idealnim sredstvom komunikacije za diskretno izražavanje osećanja, a na prelazu iz XIX u XX vek, u nekim zemljama, poznavanje jezika cveća se smatralo delom opšteg obrazovanja. Iako nema čvrstih pravila, a ona koja postoje razlikuju se od podneblja do podneblja, cveće i cvetne boje još i danas nose poruke i uz njih vežemo određena osećanja.

Anemona (Anemone coronaria)

Cvet nežne i osetljive građe kojem vetar u naletima lako raznosi latice. Simbol je prolaznosti i ljubavi podložne promenjivim strastima i hirovima koja poput vetra prelazi s cveta na cvet. Otud anemoni i ime: naime, na grčkom anemos znači vetar. Zbog povezanosti s mitom o Veneri koja je svog ljubavnika Adonisa pretvorila u anemonu, često je nazivaju i Adonisovim cvetom. Mit kaže da je Adonis poginuo u borbi sa pobesnelim veprom (u stvari, s razljućenim i ljubomornim Aresom koji se radi osvete pretvorio u vepra), a iz njegove krvi koju je Venera zalila nektarom - izrašla je anemona. Anemona zato danas simbolizuje tragičnu, zabranjenu i prerano završenu ljubav.

Božur (Paeonia sp.)

Poreklo simbolike božura dolazi s Istoka gde zbog svog gordog držanja i crvene boje (boja života, lepote, bogatstva i sjedinjenja) ovaj cvet simbolizuje čast i bogatstvo. Otuda proizlazi kod nas prihvaćena simbolika sretnog braka i prosperiteta.

Dalija (Dahlia x cultorum)

Nacionalni cvet Meksika iz kojeg je i potekla. U jednom starom astečkom dokumentu stoji da su je Asteci upotrebljavali kao lek protiv epilepsije. U Evropu su je doneli konkvistadori i njom izazvali veliku senzaciju. Postala je toliko popularna da su se ljudi koristili spletkama i prevarama kako bi se domogli njenih gomolja. Navodno su ih čak krali iz vrtova carice Jozefine, Napoleonove žene. Dalija simbolizuje uzvišenost i eleganciju.

Karanfil (Dianthus sp.)

Kao važan simbol socijalističke ikonografije, karanfil je nakon pada režima postao prilično nepopularan i zapostavljen u cvećarstvu, a ostala simbolika vezana uz ovaj cvet nepravedno je zanemarena.
U staroj Grčkoj karanfil je bio simbol naklonjenosti bogova, a doslovan prevod s grčkog glasi 'božanski cvet'. Zbog česte lingvističke zamene ovog cveta sa začinom koji nazivamo karanfilić/klinčić, karanfilu su se kroz istoriju često pripisivali simboli vezani uz oblik i svojstva ovog začina. Pa tako, budući da karanfilić/klinčić oblikom podseća na ekser, crveni je karanfil u hrišćanstvu postao simbol raspeća i povezan s činom žrtvovanja, milosti i ljubavi, a beli simbol Marijine čistoće i ljubavi.
Kako je važio kao efikasan afrodizijak, karanfil je na Istoku smatran simbolom ljubavi, a dolaskom u Europu postaje simbol verenika i ljubavne naklonosti. Posebno se ovo odnosi na ružičaste karanfile. Spomenuti začin u Europi je zbog svoje skupoće bio dostupan samo plemstvu. Ta mu je činjenica pripisala simboliku bogatstva i oholosti. Danas se karanfilu pokušava vratiti nešto od stare simbolike.

Hrizantema (Chrysanthemum sp.)

U našoj zemlji, kao i u većini drugih evropskih zemalja, hrizanteme su cveće kojim tradicionalno ukrašavamo grobove najmilijih. Zanimljivo je da u Japanu, odakle su stigle, hrizanteme simbolizuju dug život, obilje i sreću. U Evropi je hrizantema toliko povezana s motivom smrti i umrlima da je teško zamislivo primenjivati je bilo kojom drugom prilikom. Upravo zbog toga, u novije vreme su uzgojene sorte sličnije ivančicama, a išlo se čak tako daleko da im se menjalo i botaničko me. Tako, malo pomalo, danas hrizanteme postaju sve prihvaćenije kao cveće za svečane prilike pa čak i za venčanja.

Ljiljan (Lilium sp.)

Zbog svoje veličine i izuzetne lepote, ljiljan je oduvek bio cenjen cvet. U staroj Grčkoj bio je posvećen vrhovnoj boginji Heri, kraljici neba, zaštitnici braka i potomstva. Mit kaže da su liljani nastali iz kapljica njenog mleka koje su pale na zemlju. Iako ih ima različitih boja, najomiljeniji je beli ljiljan. On je simbol uzvišenosti i čistoće i veruje se da postoji još od početka ledenog doba. Često ga povezuju s verskim praznicima i mnogi su ga veliki slikari ovekovečili na svojim platnima kao motiv Naveštenja uz Devicu Mariju (Sandro Botticelli, Dante Gabriel Rossetti). Ljiljan je i rajski cvet - simbol beskrajne lepote, sreće, besmrtnosti i spasa. Vrlo često se koristi na venčanjima jer simbolizuje odabiranje voljenog bića.

Orhideja

Rasipnost boja i oblika čini orhideju vrlo zanimljivim, neobičnim i posebnim cvetom. U drevnoj Kini orhideje su često povezivali s plodnošću i oplodnjom i smatralo se kako pomažu pri začeću i garantuju roditeljstvo. U antičkoj Grčkoj žene su verovale da pomoću rizoma mogu kontrolisati pol nerođene dece. Štaviše, u Grčkoj taj cvet je bio toliko vezan za žensku polnost, da je čak jedan biljni rod orhideja (Paphiopedilum) dobio naziv prema hramu boginje ljubavi Afrodite. Njena izuzetna lepota pripisala je danas orhideji status egzotičnog, profinjenog i ekstravagantnog cveta uz koji zbog bremenitosti drevnom simbolikom povezujemo ljubav, romansu, erotiku i želju za intimnošću.

Iris ili Perunika (Iris sp.)

Iris je omiljen zbog neobičnog i raskošnog cveta na kojem se boje prelivaju slično duginim. Naziv "perunika" dolazi od Peruna, staroslovenskog boga groma, odnosno njegove žene, boginje neba Perunike. Prema mitologiji perunika raste na mestu gde je Perunova munja pogodila plodno tlo i tamo gde je duga dodirnula zemlju. Latinsko ime iris" cvet je dobio po grčkoj boginji Iridi koja simbolizuje vezu između neba i zemlje, bogova i ljudi. Zbog toga iris često može biti znak koji posvećenim izabranicima poručuje Božju volju. Kako su razni vladari tokom istorije svojim životnim putevima rado pripisivali Božju volju, nije čudno što je iris vrlo česta u evropskoj heraldici i jedan je od utemeljenih simbola dostojanstva, hrabrosti i slave. Kroz istoriju, a i danas, ljudi irise često zamenjuju s ljiljanima.

Ruža (Rosa sp.)

Ruža je najomiljenija i najčešće uzgajana vrsta, s toga i ne čudi što je u mnogim kulturama nazivaju kraljicom cveća. Zauzima posebno mesto i u čitavom svetu je simbol ljubavi, ljubavne strasti i lepote. Ruža je antički simbol boginje ljubavi, a prema jednom mitu ruže su izrasle iz zemlje kad je Venera prvi put stala na kopno. U staroj Grčkoj i Rimu često su bile ukras hetera, odnosno kurtizana, pa ih je zbog povezanosti s fizičkom ljubavi hrišćanstvo u početku odlučno odbacivalo. Ipak, kasnije, ruže dobijaju ugled i u hrišćanstvu, ali ovaj put kao simbol duhovne ljubavi. Tako, crvena ruža prvenstveno simbolizuje Marijinu ljubav i patnju zbog Isusove smrti, a bela ruža čistoću i bezgrešnost.

Crvene ruže poklanjaju se u znak ljubavi.

Žute ruže danas su izraz veselja ili zadovoljstva, ali dosta je još utemeljeno i staro značenje gašenja ljubavi, neverstva i ljubomore.

Bele ruže simbolizuju duhovnu ljubav, čistoću i bezgrešnost.

Narandžaste i koralne boje označavaju žudnju i opčinjenost.

Ruže boje lavande simbolizuju ljubav na prvi pogled.

Ružičastim ružama tamnijih nijansi izražava se zahvalnost, dok se svetlijim nijansama ističe nežnost i brižnost osobe koja ih prima, te divljenje prema toj osobi.

Svetlijim tonovima ruža obično se izražava prijateljstvo.

Suncokret (Helianthus annuus)

Snažan cvet velikog cvata u obliku sunca. U Kini se suncokret smatra hranom besmrtnosti. Grčki mit kaže da je nastao od morske nimfe Klitije koja je pobegla u pustinju nakon što je napustio bog sunca Apolon kojem je bila draža Kitijina sestra. Bez jela i pića sve do svoje smrti pogledom je pratila sunce, a nakon što je umrla pretvorila se u suncokret. Suncokret stoga simbolizuje obožavanje i snagu.

Narcis (Narcissus sp.)

Uz ovaj cvet vezan je dobro poznat mit o Narcisu čija je lepota opčinjavala brojne obožavatelje i obožavateljke, ali je njegovo srce uvek ostajalo hladno. Razljućena boginja sudbine Nemeza, kaznila je Narcisa dovevši ga pred bistri izvor u kojem se jasno ocrtavao njegov lik. Videvši se, Narcis se smrtno zaljubio sam u sebe. Ostatak života proveo je pokraj zdenca pokušavajući dohvatiti svoj lik koji je uvek bežao kad god bi dodirnuo vodu. Jednog dana na rubu izvora umesto nesretnog Narcisa vodene su nimfe pronašle kiticu cveća koje su nazvale po njemu. Zbog toga su danas Narcisi simbol samoljubivosti, samodopadnosti i neuzvraćene ljubavi. Ali ovaj je cvet, koji među prvima nikne iz snežnog pokrivača, je i simbol ponovnog buđenja, rođenja i novog početka.

Bela rada (Bellis perenis)

Zbog oblika cveta koji podseća na sunce i zbog karakteristike da se on otvara samo kad ga obasja sunce, a zatvara čim sunce zađe, belu radu su odavno nazivali "sunčevom nevestom". Sitan cvet koji pažljivo prati sunce, simbol je ljubavne vernosti i predanosti. Međutim, sunce se ne mora svaki dan pojaviti, tako da ta predanost nije uvek obostrana.  Simbolikom bele rade poslužio se i Shakespeare u svom "Hamletu" kad Ofelija, dajući kraljici belu radu, zapravo je upozorava da se ne oslanja na trajnost muževe površne i prevrtljive ljubavi. Ne čudi stoga ni činjenica da se uz bele rade i slično cveće veže svima poznata igra proricanja ljubavne sreće: "Voli me, ne voli me…" Dakle, kad nekome poklanjate belu radu, upozoravate ga da se ne uzda previše u trajnost nečije opčinjenosti i da ne veruje bezuslovno u slatkorečiva obećanja zaljubljenog udvarača ili udvaračice.

Lala (Tulipa sp.)

Lala je dosta kasno došla u Evropu pa je njegova simbolika prilično skromna, što se sigurno ne može reći za njegovu omiljenost. Naime, dospevši iz Persije, u Evropi je postao pravi hit, što je kulminiralo poznatom "lalomanijom" (1634-1637). U to vreme cene samo nekoliko lukovica na holandskoj berzi su dosezale vrednost solidnih nekretnina u gradu. Nije zato ni čudo da je u Evropi postao simbol bogatstva, raskoši, lepote, ali i oholosti i uobraženosti. U svojoj domovini Persiji, lala simbolizuje lepotu, zaljubljenost i čežnju. Početkom 20. veka i u Europi mu se počinju pridavati ljubavni sadržaji, posebno oni čulne prirode.


Tradicionalna pravila prilikom poklanjanja cveća

• Kada se ide prvi put u posetu prijateljima, treba poneti buket cveća. Kasnije je dovoljan jedan ili najviše tri cveta.

• Cveće u saksijama poklanja se samo poznatim osobama i to onima za koje znate da imaju dovoljno prostora, kao i naviku da gaje cveće

• Raskošni buketi se nose samo na značajnije jubileje

• Cveće kao poklon ne zadužuje i ne obavezuje, ali se nikada ne nosi u službenu posetu!

• Postoje nedoumice da li cveće treba predavati umotano ili ga treba odmotati pre predavanja. Odlučite se za varijantu koja Vama (ili osobi kojoj poklanjate) najviše odgovara, a ako je cveće umotano, neka to bude sa merom i ukusom.

• Ako devojci kupujete cveće, bilo bi prigodno da i njena majka dobije cvet.

• Prilikom kupovine cveća obratite pažnju da cveće bude sveže: lale i irisi treba da budu zatvoreni, frezije po dva-tri otvorena pupoljka a orhideje što otvorenije. Obratite i pažnju da li cveće stoji napolju: ako je zima, cveće može da promrzne pa da se ne rascveta nego samo uvene.

• Za rođenje bebe kupuje se najskuplje i najlepše cveće, naravno ono koje majka voli. U porodilište ne donosite cveće, jer je zabranjeno da cveće bude blizu beba.

• Za rođendane se poklanja skupoceno cveće, ali najviše tri cveta!

• Bolesnici nikada ne treba donositi više od jednog cveta, koji ne treba da bude jakog mirisa i bele boje.

Bonton prilikom primanja cveća

• Ako dobijete cveće, uvek recite da je baš to ono što ste želeli.

• Buket stavite u posebnu vazu ili (ako ste vešti) od tog cveća napravite aranžman.