Stoji činjenica da je čovek današnjice radikalno smanjio fizičku aktivnost, tako da je u ovom trenutku dostignut nezavidni nivo neaktivnosti. Aktivnost je ljudska vitalna potreba. Zato je vreme da se još jedanput upozori na posledice nedovoljnog kretanja. Specifičnim programima vežbanja, moguće je u savremenim uslovima života nadoknaditi i nedovoljno kretanje. Danas, zbog nedovoljnog kretanja, čoveku nedostaje osnovna pokretačka snaga skoro svih vitalnih funkcija. Ozbiljno su smanjene i ugrožene osnovne motorne sposobnosti, pre svega brzina, zatim snaga i izdržljivost. Budući da je čovek nastao kretanjem, i u kretanju se kroz evoluciju usavršavao, kretanje je bilo i ostalo neophodan uslov njegovog biološkog opstanka.
Danas, novo vreme favorizuje um, tako da se čovek više umara psihički, nego fizički. Psihički zamor na radnom mestu subjektivno fizički umara čoveka, tako da nakon radnog vremena on provodi najčešće odmor pasivno (uz televiziju, kompjuter, novine, knjigu, često u fotelji ili u krevetu).
Prema tome, može se doći do zaključka da u savremenim uslovima života, nema dovoljno fizičkog rada, sve su fizičke aktivnosti svedene na minimum.
Nameće se niz pitanja, kao što su: Da li je danas vežbanje potrebno? Zbog čega neko vežba? Šta se vežbanjem može postići? Zašto svi ljudi koji nemaju dovoljno aktivnosti ne vežbaju? Imaju li prednosti oni koji vežbaju?
U današnje vreme prisutan je drugačiji pristup zdravlju. Neobično je važno biti zdrav i lepo fizički izgledati, kreativno živeti, s visokim životnim standardom i imati dovoljno slobodnog vremena za lične kreativne i rekreativne aktivnosti.
Došlo se do saznanja da čovek današnjice ne može u potpunosti funkcionisati bez odgovarajuće fizičke aktivnosti. Konačno je vreme da se skrene pažnja i povede briga društva i pojedinca da fizička aktivnost postane navika i da se uvrsti u svakodnevni režim života suvremenog čoveka. Sve to je potrebno, jer kretanje omogućava čoveku uravnotežen i stabilan biopsihosocijalni status.
Brojna su istraživanja dokazala vrednost redovne fizičke aktivnosti kod čoveka. Dokazano je da fizičke vežbe imaju ulogu u jačanju mišićne mase, utiču na očuvanje koštane mase, kao i zadržavanje spretnosti, što je važno za izbegavanje preloma kao posledice nespretnih padova. Isto tako, fizičke vežbe aerobnog oblika pozitivno deluju na psihosomatski status, bez obzira na životno doba.
Redovna fizička aktivnost deluje u smislu očuvanja i poboljšanja ventilacijske funkcije pluća tokom opterećenja.
Aerobne fizičke aktivnosti kao biciklizam, plivanje, trčanje, jogging i hodanje čine niz pozitivnih rezultata na psihosomatski status organizma. Glavni fiziološki i metabolički rezultati takvih aktivnosti, uključuju porast količine eritrocita, povećanje protoka krvi, povećanje sadržaja miglobina i mitohondrija u mišićnim stanicama, te povećavaju enzimatsku aktivnost za aerobnu glikolizu. Te promene omogućuju delotvornije stvaranje ATP-a (adenozintrifosfata) za skeletni mišićni rad i olakšavaju dopremanje kiseonika u tkiva.