Daniel Goleman je 1995. godine u svom bestselleru “Emocionalna inteligencija” izneo novu definiciju “bistroće i pameti”. Oslanjajući se u najvećoj meri na standardne testove inteligencije, tvrdio je da dečji psiholozi previđaju druge ključne činioce budućeg uspešnog života deteta, poput sposobnosti vladanja svojim osećanjima, izgrađivanja kvalitetnih odnosa i sposobnosti saosećanja sa drugima.
A onda je objavljen i drugi bestseller tog harvardskog diplomca “Primena emocionalne inteligencije na radu”. Daniel Goleman kaže da je knjiga “Primena emocionalne inteligencije na radu” inspirisana reakcijom poslovnih krugova na njegovu prethodnu knjigu “Emocionalna inteligencija”. Sa raznih strana sveta je čuo da su iste one osobine koje je preporučivao roditeljima i vaspitačima za vaspitanje dece, dragocene i na radnom mestu. Štaviše, to su potvrđivali i statistički pokazatelji. "To me je zainteresovalo, pa sam proučio podatke iz dvestotinjak kompanija iz čitavog sveta. Otkriće me je iznenadilo: pokazalo se da su sposobnosti temeljene na emocionalnoj inteligenciji dvostruko važnije od zbira koeficijenta inteligencije i tehničke veštine. I, što je radno mesto u kompaniji hijerarhijski više, to važnijima postaju upravo sposobnosti temeljene na emocionalnoj inteligenciji. Kod direktora, one čine 85%, i to je upravo ono što razlikuje sjajnog od prosečnog rukovodioca. Naravno, važni su i inteligencija i znanje, ali, kada je neko već uhodan u posao, onda postaju važnijima osobine poput sposobnosti timskog rada, saradnje, sposobnost da se druge uveri u vrednost sopstvenih ideja, motivisanost da se stalno razvija i unapređuje, te samopouzdanje. Upravo te osobine temelje se na emocionalnoj inteligenciji."

Sposobnost prilagođavanja - jedna od najtraženijih osobina na radnom mestu

U današnjim je uslovima, na radnom mestu, emocionalna inteligencija važnija nego ikada ranije, piše Daniel Goleman. Zašto? Zato što globalno tržište zahteva visoku konkurentnost; kompanije moraju da ostvare bolju i veću proizvodnju sa manjim brojem ljudi, a ti ljudi treba da budu mnogo efikasniji na svom polju rada nego što su trebalo da budu ranije generacije. Jedna od najtraženijih osobina na radnom mestu danas je sposobnost prilagođavanja - prilagođavanje na promene u radnom procesu, na ljude sa kojima se radi. Sve više, na radnom mestu ljudi dolaze u kontakt i sarađuju sa kolegama koji potiču iz drugačije sredine, koji su drukčijeg porekla, pa i druge rase. "To su, kaže gospodin Goleman, realnosti današnjeg otvorenog tržišta i one se, u dimenzijama društvenih interakcija, beleže jednako širom sveta, bez obzira na kulturne razlike između pojedinih zemalja. Ljudi na svim stranama sveta proživljavaju jednake emocije, jedino što različite kulture uče ljude različitim načinima izražavanja tih emocija. Iznenadilo me kada je knjiga Emocionalna inteligencija postala svetski bestseller i kada su mi ljudi s raznih strana sveta, iz Azije, Južne Amerike, nekih evropskih zemalja, govorili da im se svidelo što poglavlja o saosećanju i međuljudskim odnosima vrednuju duboke kulturne ostavštine, ali, čine to iz naučne perspektive."

Emocionalna inteligencija se poboljšava starenjem

Kako se, prema Danielu Golemanu, nedostatak emocionalne inteligencije odražava na inače darovite, bistre ljude? "Oni u karijeri dosegnu izvesni nivo i dalje ne napreduju. Ili počnu nazadovati. Dobro je što se ipak sve može naučiti. Za razliku od koeficijenta inteligencije, koji je više-manje zadan, emocionalna inteligencija teži tome da se starenjem poboljšava. Ukoliko neko nije naučio prave sposobnosti temeljene na emocionalnoj inteligenciji a koje su mu potrebne na radnom mestu, uz kvalitetnu podršku, to može da se nauči." Neke kompanije, piše Daniel Goleman, izuzetno pomažu svojim zaposlenima kako bi naučili umeće emocionalne inteligencije. Jedan od modela programa je program kompanije American Express. Njihovo savetničko odeljenje vodi programe obuke u emocionalnoj kompetenciji. Ono što je počelo kao eksperiment, uskoro je pokazalo ogroman uspeh - prošavši obuku, zastupnici kompanije uveliko su poboljšali opseg prodaje usluga i poslovanje kompanije. Više o ovoj temi možete pročitati u knjizi Daniela Golemana “Primena emocionalne inteligencije na radu”.