Većina ljudi povremeno doživljava konflikte sa bliskim osobama, sa prijateljima i članovima porodice. Ponekad uđemo u sukob i sa potpunim strancima, na pimer, sa osobom koja nas bezobrazno gura u tramvaju. Obično su takvi konflikti rezultat nesporazuma, različitih ličnih verovanja i vrednosti, suprotstavljenih interesa, nezadovoljenih potreba ili nesposobnosti u izražavanju sopstvenih osećanja i mišljenja.

Najčešća posledice je zahlađenje odnosa ili, ako je reč o konfliktu sa ljudima sa kojima radimo, oni mogu da podstaknu i druge probleme na poslu. Ponekad su konflikti potrebni, ukoliko dovode do konstruktivnih promena i deluju kao sila koja pokreće grupu ka većoj produktivnosti. Naučite da izbegavate nepotrebne konflikte, a kada se oni ipak pojave naučite da ih rešavate na obostranu korist.

Uopšteno, do konflikta dolazi kada percipiramo da druga osoba negativno deluje ili bi mogla negativno da deluje na ciljeve koji su nama bitni. Praćeni su snažnim emocijama, osećanjem anksioznosti, neshvaćenost, ljutnje. Ako se radi o ljudima koji su nam bliski, verovatno ćemo se potruditi da rešimo nesuglasice, kako bi zadržali nama vredan odnos.

Šta je sa ljudima sa kojima radimo? Na poslu obično nismo u mogućnosti da biramo saradnike niti da odemo iz situacije koja nam je neprijatna. Kolege slabije poznajemo pa nam često nisu posebno dragi, ali je ipak potrebno zadržati dobar, barem poslovni odnos, sa njima. U takvim uslovima, kako bi preživeli radni dan, bili produktivni, pa čak i srećni na radnom mestu, važno je znati biti diplomatski postavljeni u ophođenju i naučiti neke veštine uspešnog izbegavanja i rešavanja konflikata.

Postoje tri različita tipa konflikta: konflikti vezani za odnose, za procese i za ciljeve. Konflikti ciljeva i procesa su potrebni u umerenim količinama jer podstiču na preispitivanje načina i ciljeva rada, stimulišu diskusiju i produkciju ideja. Sa druge strane, istraživanja su pokazala da su konflikti vezani za međuljudske odnose gotovo uvek disfunkcionalni i njih je potrebno svesti na najmanju moguću meru.

Predlažemo vam nekoliko saveta kako to da učinite:

Naučite da prihvatite različitosti (razlike u mišljenju, kulturi, stavovima, polne razlike).
Dobar odnos se gradi na temeljima međusobnog poštovanja i priznavanja svačije individualnosti, sa stavom da nema ispravnog ni pogrešnog kulturalnog modela; poštovanje različitosti bogati nas same - razmena gledišta u komunikaciji sa drugom osobom je kao proces osmoze - jedan uči od drugog. Ako se razlike pokušaju samo ignorisati stvara se neprijatna atmosfera. Ne treba svi da misle isto što i vi, pa nije ni dobro da svi isto mislimo, jer različite misli su ono što bogate tim i čine ga uspešnijim od samog pojedinca.

Komunicirajte otvoreno, jasno, direktno i konstruktivno.
Time olakšavate drugima shvatanje vaše pozicije i dajete primer kako želite da i drugi razgovaraju sa vama.

Naučite da slušate.
Efikasno slušanje preduslov je za efikasnu komunikaciju. Umeće slušanja polazi od nas samih. Osvestite svoje emocije, očekivanja, verovanja. Samo tako možete da imate otvorene uši za ono što vam druga osoba govori. Ako razumemo sebe, na dobrom smo putu da razumemo i druge.

Ne dopustite da emocije utiču na posao.
U stresnim situacijama nastojte da zadržite mirnoću i konstruktivno reagovati. A ako ne ide, pokušajte stari lek brojanja do 100...

Naučite da zatražite pomoć.
Niste Superman i ne možete sve sami. A ako i možete, to ne znači da morate. Zatražiti pomoć nije znak nesposobnosti, a time ćete sprečiti svoje zameranje kolegama zbog toga što rade manje od vas, jer znamo gde to vodi.

Imajte poverenje u svoje saradnike.
Ako samo čekate nečiju pogrešku, sigurno ćete kad - tad dočekati i priliku za svađu.

Naučite "da izađete iz svojih cipelica" i da gledate na stvari i iz tuđe perspektive.
Razumevanje perspektive druge osobe pomaže u upravljanju konfliktom. Prihvatanje drugih načina gledišta, iste situacije, proširuje naš pogled, pa može da pomogne u razumevanju korena problema. Time vežbate svoju empatiju - sposobnost za razumevanjem ponašanja i osećanja druge osobe. Jednom kada shvatite kako se Vaš kolega oseća biće vam jasnije i zašto se poneo na određen način.

Izvucite korist iz konflikta.
Gledajte na konflikte kao na resurs, priliku za učenje, rast i razvoj.

Tražite rešenje na obostranu korist.
Ljudi precenjuju vrednost kompromisa. To je, u stvari, situacija kada i jedna i druga strana odustaju od nečega što je njima vredno, a posledica je obostrano nezadovoljstvo. Mnogo bolje je traženje win - win rešenja. Budite kreativni, otvoreni i pokušajte da pronađete zajednički interes sa suprotstavljenom stranom. Rešenje kojim ćete oboje biti zadovoljni sigurno postoji, samo ga treba pronaći.

Ponekad, konflikti su neizbežni. Zbog toga bi trebalo da se nauči kako iskoristiti njihove pozitivne aspekte i očuvati dobre međuljudske odnose. Zato, ako se već svađate - svađajte se konstruktivno.