Srela sam jednu svoju poznanicu. Odmah mi je rekla da mora podhitno da dođe kod mene na pregled.
"Ja ništa više ne vidim. Otkada radim na kompjuteru, oslabio mi je vid. Muti mi se, beže mi slova. Približim se ekranu, protrljam oči. Nakratko vidim bolje, a onda opet počnu da mi suze oči. Nekad me peku, zacrvene se, nateknu mi kapci, zaboli me glava. Moram da prekinem rad jer ne mogu to više da izdržim. Najgore mi je pod neonskim svetlom. Uveče, kod kuće, više ne mogu ni televiziju da gledam. Jedino mi preostaje da odem u krevet. A sutra sve ispočetka."

Poslednjih godina, u svojoj oftalmološkoj praksi, sve češće se susrećem sa pacijentima koji tvrde da sve slabije vide otkada rade pred monitorom kompjutera. Uglavnom su to studenti tehničkih zanimanja koji rade nacrte i proračune, službenici u bankama i drugim preduzećima od kojih poslodavci zahtevaju rad na kompjuteru.
Deca se ne žale. Dok prvi na kompjuteru obavljaju ozbiljan, nekad veoma zamoran posao, deca se na kompjuteru uglavnom igraju. Ne pada im teško i ne žele toga da se odreknu. Zato su roditelji ti koji ih dovedu kad primete da su im oči crvene, natečenih kapaka, suzne, da "nabijaju nos" u monitor i žale se na glavobolju.
Penzioneri - oni se najmanje žale na probleme vida u vezi s kompjuterima. Njima su kompjuteri donekle strani. Ipak, ima izuzetaka: neki ljudi starijeg doba koriste kompjuter za pisanje i korišćenje e-maila, honorarno vode knjigovodstvo u manjim privatnim firmama. Od njih se čuju pritužbe da im ni naočare za daljinu, a ni one za čitanje ne odgovaraju za kompjuter.


Da li je kriv kompjuter?

Tokom evolucije ljudski organizam se postepeno prilagođavao svakom novom zadatku i okolnostima. Kompjuter je postao deo svakodnevice samo 50-ak godina unazad. Nije ni čudo da se oči još nisu prilagodile komplikovanom zadatku kakvo je dugotrajno gledanje u monitor.
To je veliki napor i za oči kojima inače ne treba pomoć naočara, a kamoli očima kojima bi i za manje zahtevne zadatke bile potrebne naočare. Mnogi nisu svesni da ne vide dobro dok se očima služe za svakodnevne aktivnosti. Tek kad dođu u situaciju koja testira i najbolji vid, postanu svesni da nešto nije u redu. Lako je površno čitati naslove u novinama ili sedeti opušteno ispred televizora, gledajući spikera i jednim uvom slušajući vesti. Oči se neće umoriti ni od čeprkanja po bašti, šetnje uz more ili razgledanja izloga.
Pokušamo li sprovesti puno radno vreme pred monitorom punih brojeva koje ne smemo pomešati ili na monitoru crtati i projektovati zgradu misleći na bezbroj detalja, pa još opterećeni kratkim vremenom u kojem moramo da rešimo sve te zadatke, moramo imati besprekoran vid. Naša pažnja mora u celini da bude posvećena onom što radimo. Nejasan vid zamara nas i neminovno utiče na koncentraciju. Bavi li se mozak dešifrovanjem slova i brojki na ekranu, umesto da se posveti poslu - eto greške!
Svojim sam pacijentima govorila da nije kriv kompjuter, nego njihove oči koje nemaju dobru vidnu oštrinu. Kada bih im odredila dioptriju i prepisala naočare kroz koje će "komforno" gledati u monitor, većina ih je bila zadovoljna.
Neki ipak nisu? Zašto? Nisam u početku znala odgovor. Nisu nas tome učili tokom specijalizacije, u čijem tradicionalnom programu problem kompjutera još nije obuhvaćen.


Šta kaže nauka
   
Potražila sam odgovor na Internetu. Najpre sam natakla svoje naočare da izbegnem naprezanje i glavobolju. Bila mi je potrebna sva koncentracija da brzo pronađem željene podatke. I evo šta sam pronašla.
Nova grana nauke se zove ergoftalmologija. Proučava uticaj radne sredine na oči. U jednom istraživanju dve grupe ljudi testirane su na početku i na kraju radne nedelje. Jedna grupa ljudi radila je na kompjuterima, a druga nije. U ponedjeljak je svima određena vidna oštrina, a u petak, posle pet dana gledanja u monitor, prvoj grupi bila je potrebna dioptrija od -0,25 do -0,50. Preko vikenda se stanje opet vratilo na normalu, a onda, iduće nedelje, ponovo ispočetka. I tako nekoliko radnih nedelja zaredom, kad je merenje prestalo.
Zaključeno je da gledanje u monitor toliko napregne sočivo oka da ono počne jače da lomi zrake svetla i pretvara osobu u kratkovidu, sa minus dioptrijom. Oni koji su već kratkovidi, postaće to još više. Naočare im tokom nedelje neće više biti dovoljno jake za daljinu. Primetiće da vide mutnije dok voze ili gledaju televiziju. Sve više će se približavati monitoru da bi videli jasnije.
Oni stariji od 40 godina, koji na monitor gledaju kroz naočare za čitanje (za blizu), na kraju nedelje neće više dobro videti na monitoru sa uobičajene udaljenosti. I oni će se približavati monitoru da bi videli jasnije. Kao da su im naočare odjednom postale "prejake". Sreća da to nije trajan poremećaj. Prestaje čim se oči opuste.


Potrebni su dobri uslovi rada

Velike firme koje već imaju iskustva sa kompjuterima predviđaju odmor od 30 minuta ili promenu aktivnosti svaka dva sata. Tako povećavaju radnu efikasnost svojih radnika i smanjuju mogućnost greške zbog zamora.
Osvetljenje u prostoriji takođe je važno. Radni sto mora biti dobro osvetljen, da se vide, na primer, podaci na papirima i formularima koji se unose u kompjuter. Svetlo može da bude direktno (stona lampa) ili indirektno (rasveta na zidu ili plafonu). Nije važno da li je rasveta neonska ili obična.
Bitno je da je dovoljna. Neonska rasveta je ekonomičnija jer se za isti broj kilovata sijalice dobije više svetla nego običnom sijalicom. Papir i radna ploča ne smeju da blješte. Trebalo bi da budu "mat", a ne sjajni. Osvetljenje ne sme direktno da obasjava monitor zbog refleksije. Zamislite da vam se u ekranu vidi odraz prozora obasjanog Suncem. Stalno biste se naginjali i tražili smer iz kojeg vam ne blješti u oči. Dok to radite, vaš posao stoji! Najbolje je monitor okrenuti bočno prema izvoru svetla.

Stolica! Kakve veze imaju stolica na kojoj sedimo i oči? Imaju!
Sedenje tokom osam sati mora da omogući udoban položaj kičme, pogotovo vratne. Ako se mišići koji podupiru vrat ukoče zbog nepravilnog položaja, doći će do stiskanja krvnih žila koje kroz vratni deo kičme provode krv prema glavi. Zastoj cirkulacije u glavi smanjuje ishranu mozga, očiju, ušiju... U tom slučaju oči će raditi smanjenim kapacitetom, a mozak neće moći da preradi ni ono malo podataka koje mu oči šalju.

Zračenje! Dosad nije dokazano da bi elektromagnetno zračenje kompjutera izazvalo trajna oštećenja zdravlja, čak ni kod trudnica i njihovog ploda. Posebni standardi sveli su zračenje monitora i drugih komponenti kompjutera na minimum. Zaštitni filteri već su fabrički ugrađeni u nove monitore, tako da više nema potrebe da se ugrađuju filteri na stakla naočara, kao što je to bila moda pre nekoliko godina. Svaki dodatni filter na staklu naočara služi jedino da bismo jasnije videli.

Ipak - oprez! Takve tvrdnje postojale su ranije u vezi sa radarskim terminalima u kontrolama letenja na aerodromima. Nakon dužeg perioda pokazalo se da kontrolori leta češće dobiju kataraktu u ranijem životnom dobu nego ljudi koji ne provode puno radno vreme za radarom.
Nuka će tek pokazati ko je u pravu. Za pravu istinu potrebno je vreme.


Šta bi moglo da se preduzme

Kad se odlučujemo za neko specifično zanimanje, pogotovo ako je rizično za radnika ili okolinu, zakon nalaže obavezu procene radne sposobnosti.

A šta je sa onima koji svoj hleb zarađuju radom na kompjuteru? Zakon još nije mislio na njih. Šta ako ne vide dobro pa na poslu greše? Ko je time oštećen?
Radnik - jer se iscrpljuje bez potrebe, obilazi lekare, ide na bolovanje, gubi financijski?
Poslodavac - jer posao cele firme trpi?
Cela zajednica - jer troškove lečenja i bolovanja snosi zdravstveni fond?
Možda bi ceo problem bio rešen da se takav radnik uputio na pregled oftalmologu pre zapošljavanja. Možda bi se povećala radna efikasnost cele grupe radnika, a time i dobit firme, ako bi se oni koji već rade na kompjuteru slali na pregled očiju svakih nekoliko godina.

Možda bi jedne najobičnije naočare rešile tako puno problema.
               
Mr. sc. Inge Bošković Dragičević, dr. med.