Manifestacije – između želja i mogućnosti - Predavanja i okrugli sto u utorak, 26. 11. 2013. od 10 – 16 časova - Zavod za proučavanje kulturnog razvitka. Više miliona ljudi sveta godišnje se opredeli da kulture određenih zemalja upozna na manifestacijama kroz koje nasleđe „govori“, „peva“, „igra“ i pokazuje kako su razni narodi postali i zašto baš jesu posebni na tapiseriji koju zovemo svet. Smithsonian Folklife Festival se već skoro pola veka svakog leta održava u Vašingtonu i godišnje privlači stotine hiljada građana Vašingtona i turista, ali i ljudi iz različitih krajeva sveta zainteresovanih da u svojim državama i u svojim zajednicama unaprede očuvanje nasleđa.
Istarska županija takođe je dobar primer kako privući i održati pažnju ljudi ne samo uz pomoć prirodnih lepota ili spomenika, već zbog samog života i duha podneblja. Ša je pak cilj kulturnih manifestacija u Srbiji, s obzirom da ih se godišnje održi više od 950?
U vreme preispitivanja za šta se i u kojoj meri izdvajaju sredstva iz javnih fondova u Srbiji važno pitanje jeste i šta govore iskustva drugih, onih koji su uspeli da događaje etabliraju kao stožere oko kojih se objedinjuju interesovanja stručnjaka za nasleđe i zajednica koje žele da pokazuju/manifestuju posebnost svojih načina razmišljanja i izraza. O iskustvima renomiranih institucija govoriće naši predavači –Džejms Dojč (James Deutsch), kustos i urednik u Smitsonijan Centru za folklorni život i kulturno nasleđe Smitsonijan Instituta u Vašingtonu (Smithsonian Center for Folklife and Cultural Heritage) i Ivona Orlić, etnolog, kustos Etnografskog muzeja Istre u Pazinu.
Kako sistematski unapređivati pristupe u promovisanju života i duha Srbije i kako izbeći zamke koje prave brojevi, jesu pitanja koja želi da pokrene predstojeći događaj. Povod je istraživački projekat koji upravo sprovodi Zavod za proučavanje kulturnog ratvitka - „Nematerijalno kulturno nasleđe u Srbiji – očuvanje kroz rad amaterskih društava i promocija na manifestacijama“.
Autorke projekta dr Maša Vukanović i Maja Todorović, će otvoriti okrugli sto predstavljajući preliminarne rezultate istraživanja i otkriti nam kako se manifestacije na kojima se predstavlja kulturno nasleđe u Srbiji organizuju, koliko dugo traju pripreme, ko su učesnici, kada i kako se oni pozivaju i da li se uopšte vrši vrednovanja tih manifestacija? Bilo da je u pitanju „elitna“ manifestacija, kao što su BITEF, BEMUS ili FEST, masovna kao što su EXIT ili Guča, ili „obična“ kao na primer roštiljada, rakijada, vinski bal, kulturno leto, svaka od brojnih manifestacija na svoj način doprinosi građenju slike o Srbiji.
