U literaturi se nalaze različiti termini koji se odnose na mobing. Termin "mobbing" najčešće se koristi u švedskoj, nemačkoj i italijanskoj literaturi, dok u zemljama engleskog govornog područja nailazimo na termin "Bullyng", a u SAD-u najčešći termini su "work abuse" ili "employee abuse". "Bullyng" je termin koji se u engleskoj literaturi često koristi i za maltretiranja učenika u školi od strane učenika ili nastavnika.
Reč "mobbing" dolazi od engleskog glagola "to mob": bučno navaliti, nasrnuti u masi a puno je i termina kojim se pokušava prevesti "mobbing": psihološko zlostavljanje, psihološko maltretiranje, psihološki terorizam, moralno maltretiranje, moralno zlostavljanje itd.
Prvi naučnik koji je počeo da istražuje ovaj fenomen bio je nemački psiholog Heinz Leymann. On je zaslužan jer je prvi upotrebio naziv "mobbing" za određena ponašanja na radnom mestu, odredio njegove karakteristike, posledice na zdravlje, a osnovao je i kliniku za pomoć žrtvama.
Reč "mobbing" Leymann je pozajmio iz etologije Konrada Lorenza gde je Lorenz tom reči nazvao ponašanje nekih vrsta životinja koje udružujući se protiv jednog svog člana, napadaju ga i isteruju iz zajednice, dovodeći ga ponekad i do smrti. Slično ponašanje ljudi u radnoj sredini Leamann je nazvao mobingom.

Sistematsko proučavanje mobinga započelo je pre 10-ak godina. Naime, u zadnjoj dekadi XX veka promenjen je odnos prema radniku i radnim pravima. Prava radnika su veća. Stoga su nastala mnoga istraživanja toga fenomena sa željom da se što bolje prepozna i odrede njegova značenja kako bi moglo da se radi na poboljšanju kvaliteta međuljudskih odnosa i na prevenciji mobinga.
S druge strane, velika konkurencija na tržištu, globalizacija, organizacijske promene (privatizacija, spajanje, restrukturiranje, informatizacija), ekonomska kriza, new economy, nesigurnost radnih mesta i očekivanje fleksibilnosti od radnika doveli su do povećanja učestalosti mobinga. Moralna maltretiranja postala su uočljivija više nego ikada. Poslodavci su prisiljeni da analiziraju svaki problem koji ima negativne posledice na produktivnost i na troškove proizvodnje. Istraživanja su dokazala da je jedan od važnih činioca u povećanju troškova i mobing. Leymann je procenio troškove koje ima preduzeće zbog mobinga (godišnji gubitak je od 30.000. do 100.000 $ po radniku koji je bio izvrgnut mobingu).

U Nemačkoj jedan radnik koji je bio izvrgnut mobingu košta poduzeće između 25 i 75 hiljada evra godišnje zbog gubitaka uzrokovanih odsustvovanjem s posla zbog bolovanja, smanjenja radnog učinka i zbog grešaka u radu. Statistički podaci ukazuju da 50% radnika izvrgnutih mobingu ide na bolovanje 6 nedelja godišnje, 31% od 1,5 meseci do 3 meseca, a 11% ostaje kod kuće na bolovanju više od 3 meseca godišnje.
Definicija mobbinga

Prema Leymannu: "Mobing ili psihološki teror u poslovnom životu odnosi se na neprijateljsku i neetičku komunikaciju koja je usmerena na sistematičan način od strane jednog ili više pojedinaca, uglavnom prema jednom pojedincu, koji je zbog mobinga stavljen u poziciju u kojoj je bespomoćan i u nemogućnosti da se odbrani i držan u njoj pomoću stalnih maltretirajućih aktivnosti. One se odvijaju s visokom učestalošću (najmanje jednom nedeljno) i u dužem razdoblju (najmanje 6 meseci). Zbog visoke učestalosti i dugog trajanja neprijateljskog ponašanja, to maltretiranje dovodi do značajne mentalne, psihosomatske i socijalne patnje".

Aktivnosti kojima se radnik zlostavlja mogu se podijeliti na:

1.) Napadi na mogućnost adekvatnog komuniciranja
- nadređeni i/ili kolege ograničavaju mogućnost izražavanja žrtve; žrtva se prekida u razgovoru; odbijaju se neverbalni kontakti sa žrtvom (izbegavaju se pogledi, ne primećuju se znakovi npr. dizanje ruke itd.)

2.) Napadi na mogućnost održavanja socijalnih odnosa
- žrtva se stalno izoluje, niko joj se ne obraća, svi se ponašaju kao da žrtva ne postoji, žrtva je premeštena u kancelariju daleko od kolega, ne poziva se na zajedničke sastanke, neformalna druženja kolega i slično.

3.) Napadi na ličnu reputaciju
- izmišljanje priča o žrtvi i njenom privatnom životu, ogovaranje, ismejavanje, negativni komentari ličnih karakteristika žrtve itd.

4.) Napadi na kvalitet profesionalne situacije!
- stalne kritike i prigovori, vređanja, preterana kontrola, kažnjavanja i niska ocena rada, žrtvi se ne daju radni zadaci i oduzimaju joj se sredstva za rad npr. telefon, kompjuter (sindrom "praznog stola"), zadaju joj se zadaci neprilagođeni profesionalnoj kvalifikaciji (zadaci su ili prejednostavni ili preteški i zahtevaju od žrtve sposobnosti koje nema, zatrpavanje zadacima i određivanje kratkih rokova (sindrom "punog stola"), stalno menjanje ili dodavanje radnih zadataka.

5.) Napadi na zdravlje
- žrtva se prisiljava da obavlja zadatke koji narušavaju njeno zdravlje, ne dopuštaju se godišnji odmori i slobodni dani, preti se fizičkim napadima, žrtva se seksualno zlostavlja (u nekim istraživanjima pod terminom "mobbing" se podrazumeva samo psihološko zlostavljanje i proučava se odvojeno od sekusalnog zlostavljanja i fizičkog nasilja, dok su u drugim fizičko i seksualno nasilje samo jedan od oblika mobinga -moralnog maltretiranja).

Po Leymannu svaki radnik tokom svog radnog veka ima 25% šanse da bude barem jednom žrtva mobinga.

Mobing je daleko više od povremenih konflikata ili kancelarijskih svađa. Ko praktikuje mobing ima svesnu nameru (retko nesvesnu) da naškodi radniku i/ili da ga na kraju prisili da napusti radnu sredinu.
Vrste mobinga

S obzirom na smer akcija mobing delimo na vertikalni i horizontalni.

Vertikalni mobing se odnosi na situacije u kojima:
- pretpostavljeni zlostavlja jednog podređenog radnika
- pretpostavljeni zlostavlja jednog po jednog radnika dok ne uništi čitavu grupu (strateški mobing, "bossing")
- jedna grupa radnika (podređenih) zlostavlja jednog pretpostavljenog.

Horizontalni mobing se javlja između radnika koji su u jednakom položaju u hijerarhijskoj organizaciji. Osećaj ugroženosti, ljubomora i zavist mogu potaknuti želju da se eliminiše neki kolega pogotovo ako postoji uverenje da njega eliminacija vodi napretku u karijeri. Čitava grupa radnika zbog unutrašnjih problema, napetosti i ljubomore može izabrati jednog radnika "žrtvenog jarca" na kojem će dokazati da su snažniji i sposobniji.

U Italiji u 55% slučajeva mobinga radi se o vertikalnom mobingu, a u 45% o horizontalnom mobingu. U samo 5% slučaja radi se o mobingu grupe radnika prema nadređenom.

Žrtve mobinga

Istraživanja su pokazala ko su karakteristične žrtve mobinga:

- "Poštenjaci" - osobe koje su uočile i prijavile nepravilnosti u radu
- Telesni invalidi
- Mlade osobe tek zaposlene i starije osobe pred penzijom
- Osobe koje traže više samostalnosti u radu ili bolje uslove rada
- Osobe koje nakon godina besprekornog rada traže priznavanje radnog položaja i povećanje plate
- Višak radne snage
- različite religije (u mnogim evropskim zemljama pripadnici muslimanske veroispovjesti ponekad su izloženi ismejavanjima zbog čestih napuštanja radnog mesta i odlaska na molitvu, 3-4 puta na dan)
- drugačijeg etničkog porekla
- različitog pola (žena u grupi muškaraca ili muškarac u grupi žena), različite seksualne orijentacije
- vrlo kreativne osobe
- ekscentrične osobe
- bolesne osobe - česta odsustvovanja s radnog mesta zbog bolovanja mogu izazvati nezadovoljstvo kod poslodavca. Često su postupci usmereni na pogoršanje zdravstvenog stanja radnika. (npr. radniku koji ima bolove u kičmi dodeljuju se poslovi utovarivanja i istovarivanja i sl. )
- zadnje zaposleni u nekom preduzeću. Postojeća grupa ljudi zbog osećaja ugroženosti započinje odmah s mobingom, s izolovanjem, omalovažavanjem
 
Epidemiološki podaci

Istraživanja sprovedena u SAD-u navode podatak prema kojem je 1 od 4 radnika izvrgnut mobingu. Istraživanje u Velikoj Britaniji je pokazalo da je 1 od 8 radnika bio maltretiran u zadnjih 5 godina.
Veliko istraživanje toga fenomena u članicama Evropske zajednice provedeno je tokom 2000. godine. European Foundation for the Improvement od Living and Working Conditions na 21,500 zaposlenih u zemljama članicama Evropske zajednice, dobila je sledeće rezultate:
- 2% (3 milijuna) radnika bilo je meta fizičkog nasilja od osoba na radnom mestu
- 4% (6 milijuna) radnika bilo je meta fizičkog nasilja od ljudi izvan radnog mesta
- 2% (3 milijuna) radnika bilo je meta seksualnog nasilja
- 9% (13 milijuna) radnika bilo je meta mobinga.

Rezultati pokazuju i velike razlike između država članica u postotku radnika izvrgnutih mobingu. U Finskoj je 15% radnika izloženo moralnom maltretiranju na poslu, u Velikoj Britaniji i Holandiji 14%, u Švedskoj 12%, u Belgiji 11%, u Francuskoj i Irskoj 10%, u Danskoj 8%,u Nemačkoj i Luksemburgu 7%,u Austriji 6%, u Španiji i Grčkoj 5%, u Italiji i Portugaliji 4%.
Iz navedenih je podataka vidljivo kako razlike u postocima između evropskih zemalja određuju i kulturne razlike u toleranciji na psihološka maltretiranja, ali verojatno i informiranost radnika. Npr., u Švedskoj je svakodnevno ponašanje pretpostavljenog koji zadaje zadatak radniku povišenim tonom i na autoritativan način, ocenjeno kao neprihvatljivo i često je klasifikovano kao mobing. Drugačija je situacija u mediteranskim zemljama gde po istorijsko-kulturnoj tradiciji u radnim odnosima opisano ponašanje ostaje neprimećeno odnosno biva tolerisano.
U već spomenutom istraživanju navedeni su postoci zlostavljanja po pojedinim delatnostima. Najčešće se mobing događa u državnoj upravi i odbrani (14%), potom u školstvu i zdravstvu (12%), a slede: hotelijerstvo i restorani (12%), transport i komunikacija (12%), trgovina (9%), rudarstvo i prerađivačka industrija (6%), financijsko posredovanje (5%), građevinarstvo (5%), električna energija i vodovod (3%), poljoprivreda i ribarstvo (3%).

Može se pretpostaviti da su razmeri pojave zlostavljanja na poslu i širi nego što ih je zahvatilo provedeno istraživanje. Naime, nedavno istraživanje provedeno u Italiji pokazuje da je postotak radnika izvrgnutih mobingu u bankarstvu oko 18%.
Zakoni o mobingu

Moralno maltretiranje već je zakonski kažnjivo u mnogim evropskim državama, a najbolje zakone nalazimo u Švedskoj, Norveškoj, Francuskoj, Švajcarskoj. "Mobber" (onaj koji maltretira) je krivično odgovoran, a žrtva može zatražiti odštetu za nanesenu joj "biološku štetu".

I u okviru evropskog parlamenta raspravlja se o mobingu. Komitet za zapošljavanje i socijalne poslove održao je u februaru 2001. godine sastanak o mobingu (European parlament, report 2001/2339INII, Committee on Employment and Social Affairs). Raspravljalo se o učestalosti tog fenomena u zemljama članicama Europske zajednice. Komitet je analizirao zakone u pojedinim državama i naglasio potrebu za izmenom informacija, edukacijom u evropskim državama i potrebom za definisanjem zajedničkih zakona koji bi omogućili dobru prevenciju mobinga.
Mobing na našim prostorima

 "Bossing" - jedna od vrsta vertikalnog mobinga - prisutan je u velikom procentu na našim prostorima. Nakon privatizacije u mnogim preduzećima bilo je odmah jasno da postoji višak radne snage i da je potrebna reorganizacija i modernizacija. Novi vlasnici nisu želeli, a niti imali sredstava za potrebna ulaganja. Njihov je jedini cilj bio što veći profit u što kraćem vremenu. Odgovorne su osobe ovlaštene da koriste sva sredstva da bi se ostvarili postavljeni ciljevi. Vređanje, kritikovanje radnika, preopterećenost radnim zadacima, odbijanje slobodnih dana ili godišnjih odmora su crna svakodnevnica svih onih koji u teškim ekonomskim uslovima, ne mogu da napuste jedino moguće radno mesto, pogotovo ako govorimo o sredinama gde je velika nezaposlenost.

Klinička iskustva govore o sve većem broju klijenata koji se obraćaju za pomoć zbog zlostavljanja na poslu, ali ovde još nema šireg istraživanja toga fenomena. Često se klijenti žale na nepoštovanje radnog vremena od strane nadređenih koji zahtevaju potpunu posvećenost poslu preteći otkazom, ako se njihovi zahtevi ne poštuju. Kako je nezaposlenost velika i pretnja otkazom nije bezazlena, radnik pristaje na sve što mu je naređeno, nemajući pri tome nikakve zaštite (u Evropi ipak postoje moćne sindikalne organizacije). Radnik razvija osećaj bespomoćnosti (koji nije iracionalan), što predstavlja početak ozbiljnijih psihičkih reakcija. Prema našim kliničkim iskustvima, posebno su pogođene žene. Naime, nepredvidive naredbe nadređenog za produžavanjem radnog vremena mogu kompromitovati bračne i porodične odnose. Žene često dolaze po psihološku pomoć zbog konfliktne situacije u kojoj se nalaze: šef zahteva da ostane na poslu i nekoliko sati duže, preteći pri tome otkazom, a suprug ne veruje i pokazuje ljubomorne reakcije. Majčinska je uloga takođe ugrožena nesigurnošću radnog mesta.

Osim vertikalnog mobinga, postoji i horizontalni mobing, koji se javlja u svim zemljama i na svim radnim mestima. Želja za bržom i uspešnijom karijerom, ljubomora i zavist prema uspehu kolega dovode do mobinga između radnika na istom položaju. Pronalaženje "žrtvenog jarca" samo je jedan od bolesnih načina obrane od frustracija i napetosti uzrokovanih lošim uslovima rada.
Reakcije žrtava mobinga

Istraživanja pokazuju uobičajeni obrazac reagovanja na moralno zlostavljanje. Karakteristične su sledeće reakcije:

1) Početno samookrivljavanje - prva pomisao žrtve je da je on/ona sigurno nešto pogrešio i da krivica leži u njemu. Uobičajene misli koje se javljaju u tom razdoblju su: "U čemu sam odgovoran za situaciju koja se dogodila (kreirala), "U čemu sam pogrešio", "Ne razumijem šta se zbiva", a karakteristični su osećaji zbunjenosti i anksioznosti.

2) Usamljenost - osećaj da je ostao sam i da se to samo njemu događa. Žrtva se često srami zbog svega što se događa i boji se da joj drugi neće verovati, pa stoga ne govori o problemu s porodicom i prijateljima. Takođe se javlja bojazan kako bi ga drugi mogli okrivljavati. Ponekad ako i iznesu svoj problem, u porodici ne nailaze na podršku, odnosno na samom početku možda i imaju podršku, ali nakon nekog vremena podrška nestane. Ta se pojava zove dvostruki mobing. Uobičajena misao koja se javlja u tom razdoblju je: "Drugima se to ne može dogoditi", a karakteristični su osećaji anksioznosti i depresije.

3) Sopstveno obezvređivanje - Osećaj bezvrednosti samo je jedan od simptoma prave depresije koja je često jedna od posledica mobinga. Žrtva je preplavljena mislima: "Nisam na nivou te situacije", "Ne mogu rešiti problem, jer sam nesposoban, ništa ne vredim".
Posledice mobinga na zdravlje

Svako zlostavljanje, pa tako i ono na radnom mestu, nosi rizik trajnog oštećenja zdravlja. Intenzitet i vrsta posledica zavisi od tri kategorije činioca: intenzitetu mobinga (moralnog zlostavljanja), dužini trajanja i karakteristikama žrtve (crtama ličnosti).

Zdravstvene smetnje i simptomi žrtava mobinga javljaju se na tri nivoa funkcionisanja:

1. Promjene na socijalno-emocionalnom nivou - Poremećaji raspoloženja kao što je depresija, anksioznost, krize plača, opsesivna ideacija (stalno razmišljanje o problemu), osećaj depersonalizacije, napadi panike, socijalna izolacija, nedostatak interesa za druge ljude ili za članove porodice, emocionalna otupelost. Prema istraživanju Staffordshire University, provedenom u Velikoj Britaniji, 75,6% žrtava mobinga ima zdravstvene posledice, pati od depresije i ima pad samopoštovanja.

2. Promene na telesno-zdravstvenom nivou - Glavobolje, poremećaji spavanja, osećaj gubitka ravnoteže s vrtoglavicom, poremećaji u probavnom sistemu, osećaj pritiska u prsima, nedostatak vazduha, srčane poteškoće, kožne promene, smanjenje kinestetičke osetljivosti.

3. Promene u ponašanju (poremećaji ponašanja) - agresivnost (hetero ili autoagresija), pasivizacija (npr. hipersomnija), poremećaj hranjenja (smanjenje ili povećanje apetita), učestalo korištenje alkohola, cigareta, lekova, seksualni poremećaji (npr. smanjenje seksualne želje i poremećaj u seksualnoj aktivnosti). Prema istraživanjima provedenima u Švedskoj 10-20% suicida ima direktan ili indirektan uzrok u problemima na poslu, dok se u istraživanju provedenom u Italiji u 13% suicida anamnestički nalazi zlostavljanje na poslu.

Preuzeti delovi teksta autora Doc. dr Nataše Jokić-Begić