Šesta revija filmova „Dani igre“ u organizaciji Beogradskog festivala igre, Jugoslovenske kinoteke i kompanije Vip mobile, otvorena je filmom „Igra“. Delo švedskog reditelja i koreografa Aleksandera Ekmana, ispunjeno uporednim korišćenjem klasičnog i savremenog, ali pre svega jedinstveno inovatnivnog rečnika, nastalo je kao posebna kreacija za Balet pariske Opere. Ovaj spektakl je premijerno prikazan prošle sezone na sceni Opere Garnije, i odmah pretočen u film jer su producenti bili svesni da je reč o komadu koji zbog ogromne scenografije nikada neće moći da se premesti na neku drugu pozornicu. Poput predstave, film evocira svet detinjstva i bezbrižnog zadovoljstva, međutim, pored čiste zabave ona kontemplira značenje i značaj igre kada postanemo odrasli.
U nedelju 3. i ponedeljak 4. februara na Sceni „Ljuba Tadić” biće izvedene predstave Visočka hronika i Prokleti pušači u produkciji SNG Drame iz Ljubljane. Predstave gostuju u okviru redovne razmene između JDP-a i najznačajnijeg repertoarskog pozorišta u Sloveniji. U nedelju 3. februara u 19h na repertoaru je predstava Visočka hronika po noveli Ivana Tavčara koju su adaptirali stvaraoci predstave. Reditelj je Jernej Lorenci a igraju Tamara Avguštin, Nina Ivanišin, Klemen Janežič, Aljaž Jovanović, Janez Škof. Visočka hronika je istorijska novela koja je prvi put objavljena 1919. godine u nastavcima u literarnom magazinu „Ljubljanski zvon”. Kompletna novela izdata je 1921. godine. Visočka hronika se smatra jednom od najboljih slovenačkih novela svih vremena. Iako je smeštena u 17. vek i bavi se temama kao što su tridesetogodišnji rat, progon veštica i protestanata, svaka nova generacija u ovom delu prepoznaje svoje probleme, prihvata ga i razume.
Ako ste se ikad iznervirali zbog kraja neke knjige i izbora glavne junakinje, Za ljubav moje dame je pravi izbor za vas. U ovoj romantičnoj avanturi, u kojoj možete da birate svoj put, vi ste odvažna junakinja u središtu devetnaestovekovnog društva. Bilo da su u pitanju napušteni siročići, strašni vukodlaci, zamenjeni identiteti i podmukle prevare, davno izgubljeni ljubavnici i pokradeni egipatski artefakti, vi ćete upravljati svakim zanimljivim obrtom ovog romantičnog žanra. Sezona udvaranja je počela i budućnost vam je nadohvat ruke! U ljubavi nikad ništa ne ide pravim putem – pa tako pravim putem ne ide ni ova knjiga. Ne izlažite sebe jadu i zbunjenosti listanjem stranica numeričkim redom! Bacite li oko na drugi odlomak ili predugo zadržite pogled na retku pored onog koji ste odabrali, biće kao da ste počinili kakvu nepriličnost na balu – drugim rečima, nema varanja.
Triler „Escape Room“ dolazi na veliko platno bioskopa Cineplexx UŠĆE Shopping Center, Cineplexx 4D Delta City, Cineplexx BIG Beograd, Cineplexx Promenada, Niš i Kragujevac Plaza i to u okviru Teens night događaja zakazanog za četvrtak, 31. januar od 20 časova. Karte su već u prodaji na blagajni bioskopa. Ljubiteljima trilera garantujemo uživanje u sjajnom filmu, a tri najsrećnija zaljubljenika zagonetki u svakom bioskopu u Beogradu, Kragujevcu i Nišu, Escape Mania će obradovati poklon vaučerom za pravi escape izazov, dok će svi posetioci moći da ostvare 10% popusta za escape room avanturu. U bioskopu Cineplexx Promenada, ljubitelje trilera će obradovati pokloni partnera Room Escape Novi Sad.
Britanski dream pop / synth pop bend STILL CORNERS prvi put će nastupiti u Beogradu 7.maja 2019.godine u 20.30h u sali Amerikana Doma omladine Beograda. Pod uticajima koji obuhvataju vanvremenske eksperimente Vangelisa, ekspanzivne i filmske zvuke Enja Morikonea i glamurozni sint pop osamdesetih, Still Corners je projekat koji zajedno realizuju Greg Hjuz (Hughes) i Tesa Marej (Tessa Murray). Grupa je osnovana ubrzo nakon što je Hjuz, kao „emigrant“ iz Amerike, upoznao Tesu na železničkoj stanici u Londonu. Still Corners su 2010.godine objavili su EP „Don't Fall in Love / Wish“ za Great Pop Supplement lejbl uz video spot za pesmu „Wish“ koji je uradila Lusi Dajson (Lucy Dyson). Činjenicu da su u samo jednom danu prodali svih 700 primeraka, za izdavačku kuću Sub Pop je značila da sa njima što pre treba potpisati ugovor. Već naredne godine, objavljen je njihov prvi album „Creatures of an Hour“.
Povodom obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, i ove godine organizujemo svečanost pod nazivom Hineni Hineni, koja će se održati u utorak 29. januara 2019. godine u 18.00 časova u beogradskoj sinagogi Sukat Šalom, u ulici Maršala Birjuzova broj 19. Ovaj svečani skup sastoji se iz dva povezana događaja. Najpre će biti otvorena izložba učeničkih radova iz cele Srbije, prikušpljenih tokom konkursa Holokaust - kultura sećanja, organizacije Haver Srbija, koji je pokrenut pre tri godine. Svečani program Hineni Hineni počeće u 18:45. Scenario je priredila profesorka Nada Banjanin Đuričić a program izvode učenici Železničke tehničke škole iz Beograda, učenici Osnovne škole „Vožd Karađorđe“ iz Jakova i studenti Fakulteta muzičke umetnosti.
Novu godinu započinjemo serijom koncerata na kojoj će se predstaviti naši poznati solisti sa svetskom karijerom, ali i mladi operski umetnici koji su svoju karijeru započeli upravo u Operi i teatru Madlenianum. 02. februara sa početkom u 19:30 časova na Velikoj sceni čast da otvori ovaj niz ima tenor svetskog renomea Zoran Todorović, Beograđanin koji je napravio svetsku karijeru, pre svega nastupajući na nemačkim operskim scenama, ali osvajajući i daleki svet, kao što su Tokijo i Bogota. Gosti na koncertu su Nikola Mijailović, bariton i Dragana Radaković, sopran, uz pratnju orkestra Madlenianuma. Koncertom diriguje maestro iz Italije Alberto Veronezi (Alberto Veronesi).
Vizuelni umetnik i profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, Zdravko Joksimović održaće kratku prezentaciju pod nazivom "Dve razglednice iz Kine", u četvrtak 24. januara sa početkom u 19 časova u galeriji X VITAMIN, na adresi Studentski trg 11/1 u Beogradu. Oba moja boravka u Kini, prošle godine, su pod istim utiskom. Kina se užurbano menja. U tome veoma važnu ulogu ima uvoz znanja. Kini je potrebno znanje, svo znanje ovoga sveta, iz svih oblasti, pa i iz umetnosti. Njihova strategija je tako jednostavna. Dajte nam znanje, koje će nam, sa našom poslovičnom dicsiplinom i neverovatnim ljudskim potencijalom, pomoći da osvojimo ovaj svet. To je sasvim realna projekcija. Zemlja sa više hiljada godina dugom tradicijom upravo razmišlja kako tu tradiciju iskoristiti i komponovati sa sadašnjim vremenom koje karakteriše nenormalno ubrzanje koje preti da nas sve samelje.
Umetnička dela iz kolekcije Instituta za međunarodne odnose u kulturi (ifa) od 1949. do danas“ koja se održava od 24. januara do 25. marta 2019. godine u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. Izložbu Na putu oko sveta. Umetnost iz Nemačke, Muzej savremene umetnosti i Goethe-Institut organizuju u saradnji sa Institutom za međunarodne odnose u kulturi (ifa). Na izložbi se mogu pratiti različiti fenomeni koji su nastajali u nemačkoj umetnosti druge polovine 20. veka pa sve do danas. Između ostalog, može se sagledati kako video radovi i video skulptura postaju sve značajniji i u tehničkom, i u smislu istorije recepcije, dok se fotografija od pedesetih godina razvila u autonomni pravac u umetnosti, ali ipak ostala povezana sa drugim umetničkim praksama, čime odražava stalnu vezu između sveta umetnosti i društvenih i političkih tema.
Istorijski muzej Srbije Vаs pozivа dа prisustvujete jedinstvenim vođenjimа kroz izložbu „Krаj Velikog rаtа 1917–1918”, kojа se održаvаju kаo deo njenog prаtećeg progrаmа. Do krаjа trаjаnjа izložbe u novembru 2019, Nebojšа Dаmnjаnović, istoričаr i koаutor će svаke srede od 17 i subote od 13 čаsovа zаinteresovаnim posetiocimа tumаčiti izložbu, prezentujući znаčаjne dogаđаje tokom 1917. i 1918. godine, koji su Srbiju i sаveznike doveli do trijumfаlnog zаvršetkа Prvog svetskog rаtа. Izložbа je sаvremeni muzejski projekаt koji nаstoji dа аutentičnim mаterijаlimа, upečаtljivom scenogrаfijom, zvučnim i svetlosnim efektimа i upotrebom tehnologijа proširene i virtuelne stvаrnosti što potpunije i verodostojnije približi dogаđаje iz poslednjih rаtnih godinа, kаdа je srpskа vojskа, nаkon velikih strаdаnjа i oporаvkа u sаvezničkim zemljаmа, zаpočelа operаcije zа konаčnu pobedu i povrаtаk u otаdžbinu, а potom i oslobođenje i ujedinjenje jugoslovenskih nаrodа.
U knjizi Romanova, autorka Arijel Lohon skicira srceparajuću sliku poslednjih sudbonosnih dana najpoznatije ruske carske dinastije. Arijel se bavi istraživanjem različitih istorijskih perioda, događaja i ljudi zbog čega i voli da piše istorijske romane. Knjiga Romanova nastala je kada je autorka istraživala Alkatraz na internetu i sasvim slučajno naišla na ime Ane Anderson. Da bi zaista otkrila šta se desilo te noći u Jekaterinburgu, Ana mora da rasplete pamćenje, sva njegova zamršena klupka, i spusti ih čitaocima na dlan. Biće to i dar i prokletstvo. Priznanje koje joj možda nikada nećete oprostiti. Jeste li spremni na to? Možete li da primite na dlan ovu istinu i ne zdrobite je kao svi ostali? Sigurno ste se tokom godina, kao i mnogi, pitali: Ko je zapravo bila Ana Anderson? Da li je ona zaista Anastasija Romanova?
Lena Kovačević nastupiće u Novom Sadu 13. januara u 21:00 na koncertu u Pozorištu NIS-a povodom pravoslavne Nove godine, u okviru manifestacije Дoček. Na ovom koncertu Lena će izvoditi svoje poznate singlove „Café”, „Pick Up“, „Zauvek” kao i brojne numere sa svojih albuma „Dobar dan za pevanje", „San” i „Džezeri” koji je u 2018. ostvario i treće izdanje. Novi Sad, kao omladinska prestonica Evrope 2019. godine i Evropska prestonica kulture 2021. godine, Novu godinu obeležava kroz jedinstven koncept - Дoček, u neočekivanim i zanimljivim prostorima.
Još članaka...
- 6. DANI IGRE U KINOTECI
- Film "The Favourite" Jorgosa Lantimosa otvara 47. FEST!
- Predstava "Mapa izmišljene stvarnosti"
- Modna 2019. godina je već počela!
- NOVA GODINA OTMENO!
- Uručena nagrada za stohiljaditog gledaoca filma “Kralj Petar Prvi”
- Irena Kovač, FEM i NEM + Rođendan galerije X VITAMIN
- Atinska nagrada za književnost Gatalici
- Izložba Pomeranje granica/4 u Muzeju primenjene umetnosti
- MUZIČKO-POETSKO VEČE IVANA BOSILJČIĆA
- Godišnja izložba polaznika Šumatovačke
- Roman Jednog dana u decembru prvi na listi Njujork tajmsa