Kao što je za umetničku sliku potreban odgovarajući ram da bi u punoj meri došla do izražaja, tako je i za ukus i aromu vina važno da bude posluženo iz odgovarajuće čaše.
Birajte ih s pažnjom jer upravo od njih zavisi da li ćete uživati ili će vam se čak i vino vrhunskog kvaliteta učiniti osrednjim. Dobri poznavaoci tvrde, a to možete proveriti i sami, da isto vino u različitim čašama deluje drugačije.

Svako vino zahteva odgovarajuću čašu da bi mu ukus bio „puniji". Tako se razlikuju one namenjene belim, roze i ružičastim vinima, od onih za lakša i teža crvena vina... Otuda čaše za rajnska, burgundska, bordovska vina, zatim za porto, penušava... Poznati proizvođači čaša pozivaju i enologe da im pomognu oko kreiranja oblika i veličine za pojedine vrste vina.

Iako ne odstupaju od standarda, određene razlike postoje, a inspiracije za njihovo oblikovanje se traže na najrazličitijim mestima. Serija čaša pod nazivom „ekscelzior" nastala je zahvaljujući inventivnosti dizajnera koji je doveo u vezu izgled pojedinih cvetova kao što su božur, lala, mak ili ruža sa mogućim izgledom čaše.

Za dobru vinsku čašu prvi preduslov je da bude od bezbojnog stakla ili kristala, bez ukrasa. Zidovi bi trebalo da budu tanki jer tada i nesvesno pijemo pažljivije, a osim toga, čaša od debelog stakla prenosi svoju toplotu na vino, što nije poželjno.

Postolje ili osnova treba da budu tako napravljeni da daju stabilnost čaši.
Drška mora da bude elegantna i skladna i da prijatno leži među prstima, ujedno dovoljno duga za nesmetano držanje. Duža drška smanjuje mogućnost zagrevanja vina usled dodira rukama, osim toga omogućava bolje opažanje boje, bistrine...

Telo čaše može biti različitih zapremina i oblika, što zavisi od vina za koje se koristi.

Čaše za belo vino su obično oblika lale, manjih zapremina u odnosu na čaše za crno vino jer se belo vino pije hladno, a manje količine se ispijaju pre nego što se vino zagreje.
Čaše za bela vina su uže i u gornjem delu u odnosu na one za crvena, koje su oblika zarubljene lopte. Čaše koje se više sužavaju pri vrhu koncentrišu više mirisnih materija, smanjuju dodir s kiseonikom, a manji je i gubitak ugljen-dioksida. Gornji rub ili ivica čaše mora da bude zaobljena, prijatna za usne prilikom ispijanja ili probanja vina.

Vino u čaši „diše i miriše" zato mu treba ostaviti prostor. Rame čaše predstavlja njen najširi deo do koga se naliva vino.
Bela vina se sipaju malo više od pola, a crna manje od pola čaše jer je aromi crnog vina potrebno više prostora. Izuzetak čine šampanjske čaše u koje se penušavo vino naliva do vrha radi uživanja u mehurićima reskog ukusa.

U vinu treba uživati lagano i predano, sa stilom, pijući ga u gutljajima, a žeđ gasiti vodom. Čaša se drži za nožicu-dršku, nikako za telo, jer se u toku nazdravljanje neće čuti onaj lepi zvonki zvuk, već tup.

Prema tome, teoretski, potrebno vam je šezdesetak različitih čaša... Međutim, savet stručnjaka je da se u domaćinstvu nađu dve vrste čaša za belo vino, jedna za crno i jedna za šampanjac. Široke čaše za penušava vina nisu više aktuelne.