Pre svega, jedna od najčešćih zabluda kad hoćemo da se rashladimo jeste da posegnemo za veoma hladnim namirnicama. Na primer, pomenuti sladoled i hladno pivo, zaista će dovesti do efekta hlađenja u prvih 15-20 minuta od unošenja. Ali, prof. Džerard Mulen, sa ugledne klinike Džon Hopkins i prof. Beri Svanson sa Univerziteta Vašington objašnjavaju da telo fiziološki reaguje na hlađenje bilo kog svog dela tako što preusmerava cirkulaciju krvi u ohlađeno područje, vraćajući temperaturu na normalu, ili je čak i podižući, po efektu klackalice. Tako naš pokušaj da se rashladimo veoma hladnim namirnicama leti, posle kraćeg vremena, proizvodi upravo suprotan rezultat.
Povrće i voće hlade polako
U namirnice koje će nas zaista rashladiti, iako same nisu hladne, po kineskoj medicini i ajurvedi spadaju spadaju jagode, jabuke, kruške i šljive; povrće poput letnje dinje, brokolija, karfiola, zatim kukuruz, pa zelena salata, krastavac, tikvice, paprike babure, rotkvice i rotkve, repe, klice žitarica i mahunarki i gljive. Voće umerenog klimatskog pojasa - jabuke, kruške, bobičavo boće (jagode, maline, kupine...) ima takođe rashlađujući efekat, ali još veći rashlađujući efekat ima tropsko ili južno voće (limun, pomorandža, banana...) pa je pravo vreme da se ono konzumira upravo leto, a ne zima, kako se to kod nas obično praktikuje....
Ove namirnice su osvežavajuće, opuštajuće, pomažu da se smanje nagle emocionalne reakcije i smanjuju žudnju za nezdravim oblicima slatkiša (sa puno rafinisanog šećera i veštačkih aroma). Pomažu nam da se osećamo lako i aktivno čak i neposredno posle obroka.
Još jedna stvar koja nam pomaže da se rashladimo jesu začini. Uopšte nije slučajno što narodi toplih regiona imaju običaj da jedu prilično začinjenu hranu. Pogotovo ljuta hrana povećava znojenje tela, pa se telo hladi isparavanjem. Ona takođe izaziva aktiviranje hormona iz klase endorfina (tzv. hormoni sreće), od kojih vam postaje prijatno, pa zaboravljate na dosadnu vrućinu.
Čajevi umesto vode
Po kineskoj medicini, ako pijemo previše čiste vode leti pokušavajući da se rashladimo (što se ponekad čini gotovo automatski), to može dovesti do tzv. „trovanja vodom“, tj. suviše velikog gubitka minerala usled unošenja tečnosti. Zato umesto prevelike količine vode oni preporučuju sledeću čajnu mešavinu, koja je izuzetno ukusna i efikasna u borbi protiv vrućine:
1 kašika šipka (nadoknađuje tečnost)
1 kašika hibiskusa (drži pore pod kontrolom, pomaže da se smanji znojenje)
¼ kašičice đumbira (vraća porama i koži sposobnost prilagođavanja)
1 kašika matičnjaka (opušta mišiće, pore, izuzetno dobar za krvne sudove)
2-3 kesice rooibos čaja (razređuje limfu i pomaže čišćenju organizma)
3 dl soka od ribizle, borovnice, kupine ili višanja (predupređuje dehidraciju)
Posebno skuvati pola litra zelenog čaja
Čajnu mešavinu i đumbir treba preliti sa 4l vrele vode i ostaviti da stoji 20 minuta.
Procediti i dodati zeleni čaj i sok. Može se zasladiti sa 2-3 kašike meda ili malteksa
Ovaj napitak se ne pije hladan, već treba da je na sobnoj temperaturi.
Ječam hladi
Čaj od ječma preporučuje makrobiotika kao izuzetno dobar rashlađivač. Pravi se tako što se ječam preprži, samelje, i potom skuva kao čaj. U japanskim restoranima gosta obično prvo posluže čajem od ječma, koji se pije topao ili mlak.
Za toplotne šokove
Kineska medicina savetuje da jedna hladna gorka kafa može pomoći kod izuzetno jakih reakcija na toplotu kao što su jake vrtoglavice, napad migrene, krvarenje iz nosa, mučnina sa željom za povraćanjem, iznenadna malaksalost i slabost u nogama (1 kašičica jabukovog sirćeta u kafi pojačaće njen efekat).
