Ateroskleroza je bolest uzrokovana mnogobrojnim faktorima i njeni prvi znaci javljaju se još u mladosti. U kasnijem životnom dobu, pod uticajem mnogih faktora rizika, nastavlja se taloženje masnoća na zidovima krvnog suda. Što su naslage veće, to se više sužava lumen krvnog suda, što onemogućava dotok dovoljne količine kiseonika, posebno pri fizičkom naporu.

Nažalost, na našim prostorima gotovo da nema čoveka koji se ne suočava s kardiovaskularnim problemima i bolestima. Čak i u kasnijim godinama života borba protiv faktora rizika za napredovanje ateroskleroze igra važnu ulogu.

Lekari savetuju da se posebna pažnja mora pokloniti masnoćama u krvi odnosno trigliceridima i holesterolu, povišenom krvnom pritisku, regulisanju šećera u krvi, izbegavanju stresa, ostavljanju duvana, kao i pravilnoj ishrani kako bi se izbegla gojaznost.

Mediteranska ishrana koja podrazumeva svakodnevni unos dosta voća,barenog povrća i ribe, posebno plave, koja bi na trpezi trebala da se nađe bar tri puta nedeljno i maslinovo ulje. Unos holesterola ne bi trebao da pređe 300 miligrama dnevno. Fizička aktivnost podrazumeva umerenu šetnju, plivanje ili vožnju bicikla oko trideset minuta dnevno..

Preporučuju se i antioksidanti. To su sredstva koja sprečavaju oksidaciju LDL, ili štetnog holesterola,koji dovodi do ubrzane ateroskleroze. To su, pre svega, vitamini C, A i E, zatim selen, karoteni kojih ima u naranđastom i crvenom voću i povrću. Flavonoidi su takođe antioksidanti, a ima ih u vinu, posebno crnom. To ne znači da svakog dana treba popiti litru crnog vina.

Lekari upozoravaju da se pozitovan efekat crnog vina na zdravlje postiže s malim količinama vina, do dva deci dnevno. Ukoliko niste ljubitelj vina, antioksidante možete obezbediti i s šoljom ili dve kakaoa razmućenog u vodi ili obranom mleku.