Porast steriliteta uticao je i na to da se o njemu danas mnogo više govori. Pa ipak, ispostavlja se da ljudi, a naročito mladi, zapravo o njemu, ali i o reproduktivnom zdravlju u celini, jako malo znaju. Iako ima dugogodišnje iskustvo i u neposrednom radu sa studentima dr Slavica Kažić, ginekolog Specijalne bolnice „Beograd“ kaže da je stepen neznanja i odnos mladih prema reproduktivnom zdravlju i iznenađuje i zabrinjava. „Iskustvo pokazuje da se mlada žena, koja nije imala seksualne odnose, a ima redovne menstruacije, i ne obraća ginekologu, izuzev kad se pojavi neki problem sa licem ili kosom, pa to poveže sa hormonima“ – kaže dr Kažić.

Neodgovorni odnos prema sopstvenom zdravlju, pa i onom reproduktivnom, za posledicu često ima pojavu steriliteta koga osobe najčešće dugo nisu svesne. Samo jedna jača infekcija adneksa ili unutrašnjih genitalija može da dovede do zapušenja jajovoda i stvaranja priraslica, što dovodi do toga da više ne postoji nikakva mogućnost prirodnog, spontanog zatrudnjivanja.

Prvi ginekološki pregled devojke bi morale da obave najkasnije po otpočinjanju seksualnih odnosa, a potom najmanje jednom godišnje. „Osnovni ginekološki pregled su brisevi, pregled grlića materice, PAPA test koji nas upućuje na stanje grlića, ultrazvučni pregled unutrašnjih genitalija i sada smo uveli i pregled dojki, zato što je karcinom dojki u porastu“ objašnjava dr Kažić.

Međutim, pogoršanje se registruje i kod reproduktivnog zdravlja muškaraca. „Još pre 40 godina najavljena je mogućnost povećanja pacijenata sa tzv testekularnim, disgenetičkim sindromom, koji podrazumeva povećanje procenta kancera testisa, koga mi danas i registrujemo za 2% više svake godine“ kaže dr Sreten Jovanović, urolog Specijalne bolnice „Beograd“. On dodaje da je došlo i do povećanja broja novorođene muške dece sa hipospagijom, kao i da je sve više muškaraca koji imaju problem sa sterilitetom. Ali uprkos tome kod nas muškarci još uvek nemaju naviku da rade redovne urološke preglede, iako je pregled veoma jednostavan i ne zahteva puno vremena. Takođe, poseta urologu će svakako doprineti i povećanju znanja o štetnim uticajima na smanjenje plodnosti muškaraca.

„To su pre svega saune i tople kupke, jer spermatozoidi odnosno testisi traže adekvatnu temperaturu. Na plodnost muškarca veoma negativno utiču i prekomerna upotreba pojedinih lekova, droga, alkohola, brza hrana puna nezasićenih odnosno zasićenih masnih kiselina životinjskog porekla što dovodi do upotrebe teških metala koji remete metabolizam, kao i cinka koji je jako bitan za stabilizaciju našeg genetskog materijala DNK u spermatozoidima“ upozorava dr Sreten Jovanović i napominje da jedan zdrav, umeren način života, svakako može popraviti i prevenirati eventualna oštećenja spermatogeneze.