Zašto se organizuje kampanja Euromelanoma?
 
Učestalost javljanja raka kože, melanoma i ne-melanomskih malignih tumora, konstantno raste poslednjih 30 godina svuda u svetu. Procenjeno je da će u ovoj godini od malignog melanoma oboleti oko 54 000 ljudi u Evropi i 130 000 u svetu. Svake godine oko 37,000 ljudi širom planete umre od malignog melanoma. Broj novih slučajeva raste od 3 - 7 % procenata svake godine.
 
Ne-melanomski maligni tumori kože, bazocelularni i spinocelularni karcinom, predstavljaju najčešće tipove karcinoma kod ljudi. Stopa incidence ubrzano raste, ona je 20 puta veća od stope incidence melanoma, najsmrtonosnijeg malignog tumora kože. Svake godine širom sveta se dijagnostikuje preko 13 miliona novih slučajeva ove vrste karcinoma. Na svu sreću, ove karcinome kože možemo lako lečiti, tako da 99% osoba kod kojih su oni dijagnostikovani preživljavaju.

Više o ranim znacima melanoma, faktorima rizika i štetnim efektima UV zračenja koje potiče od sunca ili veštačkih izvora
 
Rizik za razvijanje melanoma je najveći kod osoba sa svetlom kožom sa puno pega, koja lako izgori na suncu, kao i kod osoba sa brojnim mladežima. Većem riziku za razvoj melanoma doprinose i opekotine od sunca, posebno u detinjstvu i adolescenciji, kao i pojava melanoma kod drugog člana porodice. Često izlaganje suncu, posebno tokom boravka na otvorenom, takođe povećava opasnost od razvoja melanoma. Na globalnom nivou melanom se jednako često javlja kod muškaraca i žena. Melanom se može javiti u bilo kom uzrastu, međutim, u detinjstvu se javlja izuzetno retko.
 
Glavni uzrok porasta učestalosti raka kože u poslednjim decenijama, osim istanjenja ozonskog omotača, predstavlja promena ponašanja na suncu. Veća popularnost aktivnosti na otvorenom i sunčanja dovela je do preteranog izlaganja UV zračenju. Mnoge osobe preplanulost kože smatraju simbolom atraktivnosti i dobrog zdravlja. Međutim, preplanulost je često znak oštećenja izazvanog UV zracima i predstavlja pokušaj kože da umanji dalja oštećenja.
 
Ključ za povoljan ishod predstavlja rano otkrivanje i pravovremena hirurška terapija. Periodični samopregled kože kao i obraćanje lekaru kod sumnjivih promena trebalo bi da postanu uobičajeni ukoliko želimo da stopu smrtnosti od melanoma držimo na najmanjem mogućem nivou.
 
Izbegavanje faktora rizika (primarna prevencija) i rano prepoznavanje raka kože (sekundarna prevencija) su najznačajniji činioci njegove uspešne prevencije!Rano lečenje raka kože spašava živote jer tumor koji se nađe dovoljno rano, u većini slučajeva, može biti izlečen brzo i bez komplikacija. U naprednom stadijumu ga je mnogo teže lečiti.
 
Najznačajniji prirodni izvor ultravioletnih zraka je sunce. Dok se agresivni UVC zraci skoro potpuno apsorbuju od strane ozonskog omotača, UVA i UVB zraci koji su nevidljivi za ljudsko oko dopiru do zemlje, pa prema tome i do svih živih bića na njoj. Pored sunca, UV zrake proizvode i veštači izvori kao što su solarijumi i lampe za potamnjivanje kože.
 
Izlaganje kože delovanju UV radijacije koja potiče od sunca nosi sobom kako rizike tako i dobrobiti za zdravlje.
 
Svi znamo za dobrobiti koje potiču od sunca.  Sunce čini da se osećamo dobro, ono je potrebno za nasu telesnu i psihičku stabilnost. Sunce je glavni izvor UVB zraka koji koji nam omogućavaju da proizvodimo vitamin D3 koji ima širok dijapazon pozitivnih efekata na naše zdravlje.Vitamin D3 koji se proizvodi pod delovanjem UVB koji potiču od sunca je neophodan za izgradnju naših kostiju, pojačava snagu našeg imunskog sistema, smanjuje rizik od bolesti srca i bubrega, povišenog pritiska, šećerne bolesti i raka. Nedavno je otkriveno da se vitamin D receptori nalaze u skoro svim ćelijama u našem organizmu i da vitamin D snažno deluje na rast I diferencijaciju mnogih tipova ćelija što ukazuje na izuzetno značajne i brojne fiziološke efekte vitamina D.
 
S druge strane, dugotrajno izlaganje UV radijaciji koja potiče od sunca dovodi do pojave raka kože, starenja kože, supresije imunskog sistema i bolesti oka kao što je katarakta! Zato je neophodno napraviti balans izmedju rizika koji sobom nose nedovoljno i/ili  preklomerno izlaganje suncu.
 
Još uvek nije postignut konsensus oko optimalne dužine izlaganja suncu koje bi napravilo balans medju rizicima i benefitima koje sobom nosi sunčanje.Nije poznato da li optimalna dužina izlaganju suncu dovodi do rizika za razvoj raka kože tokom vremena.Smatra se da ograničena 5 do 30 minutna ekspozicija sunčevim zracima, 2 x nedeljno izmedju izmedju10 i15 časovakoželica, nadlaktica i šaka, nogu ili ledja, bez antisolarnih kremova, obično tokom dnevnih aktivnosti, obezbedjuje zdravim ljudima, zadovoljavajuće količine vitamina D tokom godine. Ljudi koji nisu u mogućnosti da se izlože ovom neophodnom “minimumu” delovanja sunca moraju uzimati hranu bogatu sa vit. D3 (riba – losos, haringa, džigerica, jaja, mleko i margarin) ili uzimanjem suplemenata.
 
Medjutim, uprkos važnosti koje sunce ima u sintezi vitamina D razumno je ograničitii zlaganje kože UV radijaciji koja potiče od sunca ili solarijuma jer drugu stranu medalje predstavljaju negativni i bolni efekti delovanja UV radijacije, kao što su opekotine, starenje kože i rizik od razvoja raka kože. UV zračenje može naneti trajnu štetu lokalnom imunskom sistemu kože i genetskom materijalu ćelija kože (DNK). Ovo važi i za kratkotalasne UVB kao i za dugotalasne UVA zrake. UV radijacija koju emituje kako sunce tako i solarijumi i lampe za potamnivanje, je potvrdjeni karcinogen – faktor koji  izaziva rak kože.
 
Besplatni pregledi kože povodom Evropskog dana borbe protiv melanoma

Kampanju organizuje Udruženje dermatovenerologa Srbije u saradnji sa Euromelanoma Europe,
Evropskom akademijom za dermatologiju i venereologiju (EADV),
a pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Partner kampanje je Eucerin, brend medicinske kozmetike kompanije Beiersdorf d.o.o. Medijski sponzor je radio i televizija B92
 
Nacionalnog tim Euromelanoma 2011 u Srbiji: prof. Ljiljana Medenica, prof. Miloš Nikolić, asistent dr Dušan Škiljević i gospodja Nada Miletić Nevajda, direktor  Medicinskog sektora u kompaniji Eucerin, Beieresdorf d.o.o.
 
Euromelanoma dan se obeležava 16 maja 2011. godine pod sloganom „SPASITE SVOJU KOŽU’’. Besplatni pregledi biće organizovani za građane koji su se prijavili putem infolinijeu 15 gradova Srbije i to u onim dermatološkim ustanovama koje su svoje učešće u Kampanji prijavili Udruženju dermatovenerologa Srbije, a čija su imena objavljena na sajtu Udruženja www.udvs.org