Važnost poznavanja psiholoških stanja i osećanja, posebno mladih majki je od veoma velike važnosti, u odnosu na celokupan postnatalni razvoj odojčadi. Postojanje određenih stavova ili predrasuda, nepoznavanje procesa rasta i razvoja kako bebe, tako i majke; nepoznavanje mnogih činjenica o razvoju u postnatalnom životu, može odvesti u stvaranje negativnih odnosa prema detetu, odnosno u porodici; loš kvalitet komunikacijskog sistema roditelja koji prerasta u porodicu može dovesti do razvoja poremećaja navika.
Pojava nekih oblika poremećaja, najčešće prođe neopaženo od strane roditelja, što dovodi dalje do utvrđivanja istog. Zbog toga poznavanje "normalnih" okvira razvoja novorođenčeta, razvojnih normi deteta, kao i mnogih psiholoških činilaca koji utiču na odnose u novonastaloj porodici je od veoma velike važnosti za zdrav razvoj čitave porodice. U tom slučaju se može očekivati brzo reagovanje pa samim tim i sprečavanje razvoja psihopatoloških obrazaca kod dece i roditelja.
Dolaskom deteta na svet, započinje vaspitno-obrazovni sistem ponašanja roditelja. Međutim treba imati na umu da kako roditelji vaspitavaju svoju decu kroz procese učenja, na isti način roditelji uče i od svog deteta.
Ako osoba ne zna određene stvari, ne može se onda od nje očekivati da ih primećuje ili da obraća pažnju na njih. Malo dete ne ume da govori i nije u stanju da verbalizuje sve ono što mu ne prija, sa čime je nezadovoljno. Roditelji, a posebno majka u tom ranom periodu, reaguje uglavnom samo na plač deteta, posebno u toku prvih nekoliko meseci života, kada ono zavisi isključivo od nje. Šta sve može da znači plač deteta, ili šta je to preosetljivost (hipersenzibilitet) deteta; ili šta znači "objektivni odnos" majke i deteta kao i niz drugih stvari, potrebno je znati da bi se moglo u svakom trenutku registrovati stanje deteta, i reagovati da se isto sanira.
Samo onda kada se ne znaju i ne prepoznaju određena stanja može doći do razvoja poremećaja navika kao osnove za dalji razvoj celokupne psihopatologije ponašanja.
Roditelji predstavljaju nejsigurnije uporište za dete. Da bi ono moglo da se razvija kako treba, oslobođeno, da pravilno razvija svoje higijenske i radne navike, da razvija samostalnost i odlučivanje, da iskaže svoje intelektualne potencijale-talente, svoju maštu i kreativnost, da lako prihvati polazak u školu, da nije konfliktna ličnost, da voli društvo, da je emocionalno stabilno, zavisiće pre svega od pravilno stečenog znanja roditelja o razvojnim normama deteta.
