Slaba implementacija antidiskriminacionih mera i nedostatak integralnog pristupa glavni su razlozi zbog kojih su ranjive grupe prilikom zapošljavanja izložene diskriminaciji. Najugroženije su žene, LGBT populacija i Romi. Diskriminacija najprimetnija u postupcima pred organima Vlasti. Slovenačke dobre prakse biće realizovane i u Srbiji kroz projekat »Bezbednost i ravnopravnost«

Na juče održanoj konferenciji za medije i okruglom stolu pod nazivom "Zašto je međusobna saradnja bitna kod formulisanja politika nediskriminacije u zapošljavanju na teritoriji Srbije, regiona i EU?" nevladine organizacije LABRIS- organizacija za lezbejska ljudska prava, GAYTEN LGBT iz Srbije i ŠKUC LL iz Slovenije diskutovale su o tome kako socijani partneri, Evropska Unija i Nacionalne vlade, zajedno mogu da učestvuju u kreiranju politika nediskriminacije i mera protiv diskriminacje na radnom mestu, a u okviru zajedničkog projekta »Bezbednost i ravnopravnost«.

Pozivajući se na rezultate istraživanja objavljenih u priručniku »Mere protiv diskriminacije i uloga nevladinih organizacija«, a imajući u vidu iskustva organizacija iz Slovenije kao i aktuelne EU regulative u oblasti zapošljavanja učesnici su istakli da, Iako su u Srbiji načinjeni značajni koraci u pogledu prevencije i zaštite od diskriminacije  tokom poslednje decenije, istraživanja i svakodnevna iskustva u radu, posebno sa LGBT osobama, svedoče da je diskriminacija veoma raširena pojava. Istraživanja o diskriminaciji objavljena u publikaciji MERE PROTIV DISKRIMINACIJE U ZAPOŠLJAVANJU I ULOGA NEVLADINIH ORGANIZACIJA (www.raznolikost.org/index.php/publikacije.html) ukazuju da većina građana i građanki Srbije smatra da je društvo u kome živimo diskriminatorsko. Više od dve trećine ispitanika istaklo je zapošljavanje i/ili radno mesto kao oblast u kojoj je diskriminacija najprisutnija.

U pogledu percepcije institucija i diskriminacije građani smatraju da je Vlada institucija koja najviše diskriminiše, ali takođe i da treba da najviše pomogne u ovoj sferi. Pored Vlade, političke stranke, skupština i pravosuđe se takođe visoko rangiraju kao diskriminatorne.

Takođe, 69 % ispitanika smatra da je nasilje nad ženama u Srbiji veoma rasprostranjeno, te da su najviše diskriminisane grupe u Srbiji upravo žene i Romi, potom osobe sa invaliditetom, siromašne osobe i starije osobe, a visoko mesto na listi zauzimaju i deca i  seksualne manjine.

Međutim, kada je u pitanju ispitivanje socijalne distance, rezultati ukazuju da je ona najviša prema LGBT osobama i HIV pozitivnim osobama. Kada su u pitanju stavovi građana i njihova spremnost da vrše diskriminaciju jasno je da postoji značajna predispozicija da se diskriminišu upravo LGBT osobe, jer 49 % smatra i dalje da je homoseksualnost bolest koju treba lečiti, a potom pripadnici drugih etničkih zajednica i manjinskih verskih zajednica (38 %).

“Diskriminacija postoji onda kada su osobe - pojedinci i pojedinke ili grupe - od strane neke institucije, fizičkog ili pravnog lica stavljeni u nejednak položaj usled nekog ličnog svojstva.”  – istakla je Jelena Vasiljević iz LABRISA.

Nataša Sukić iz slovenačkog ŠKUC LL-a posebno je naglasila da je slaba implementacija antidiskriminacionih mera i nedostatak integralnog pristupa jednakim mogućnostima glavni  razlozi zbog kojih su mnoge ranjive grupe prilikom zapošljavanja još uvek izložene diskriminaciji.  Sa druge strane, rekla je Sukićeva, uvođenje mera za jednake mogućnosti nije preterano zahtevan poduhvat, već niz inicijativa koje se mogu relativno jednostavno sprovoditi, uz bitan uslov, da postoji adekvatan interes i motivacija od strane odgovornih i rukovodećih lica. Te mere su:  informisanje i edukacija sindikata i poslodavaca o važnosti zaštite od diskriminacije pri zapošljavanju; organizacija obuke /treninga, seminara za obrazovanje, osposobljavanje, usavršavanje i podizanje svesti sindikata i/ili poslodavaca i planiranje, usklađivanje i usvojanje praktičnih meraz a zaštitu od diskrimiacije na radnom mestu i njihova implementacija.

Stoga smo razvili ideju o obrazovnom pilot projektu koji se fokusira na uvođenje novih mera za jednake mogućnosti i prenošenje slovenačkih dobrih praksi i inovativnog metoda za menadžment diverzitetom i antidiskriminaciju našim partnerima u Srbiji. Projekat uključuje treninge za one koji rade u ovoj važnoj oblasti, kao i identifikaciju i analizu dobrih praksi.- rekla je Jelena Vasiljević iz LABRIS-a.

Projekat »Bezbednost i ravnopravnost« rezultat je saradnje tri nevladine organizacije iz regiona, bivših republika nekada zajedničke države.

Partneri u projektu su nevladine organizacije za manjinska ljudska prava ŠKUC-LL iz Slovenije, LABRIS iz Srbije i GAYTEN LGBT takođe iz Srbije. Međunarodna saradnja između dve prijateljske zemlje Srbije i Slovenije u okviru projekta podržana je od strane programa Delegacije Evropske Unije. Dvogodišnji program održava se u šest gradova Republike Srbije tokom 2014. i 2015. godine.