Tokom zimskih hladnih i vetrovitih dana naša koža je izložena negativnim vremenskim uslovima, koji mogu dovesti do njenog isušivanja, ljuspanja, pucanja i iritacije. Zato je u zimskom periodu neophodna dodatna i pravilna nega kože kako bismo je održali vlažnom, mekom i glatkom.
Jedna od osnovnih funkcija kože jeste njena barijerna uloga, koja sprečava gubitak tečnosti sa površine tela. Tu barijeru čine masnoće koje formiraju zaštitni lipidni film na površini kože, koji ne dozvoljava gubitak vlage. Hladan zimski vazduh je suv, smanjuje se količina prirodnih masnoća, te sa površine kože isparava veća količina tečnosti. Zimski vetrovi još dodatno isušuju i oštećuju kožu. Rezultat svega je suva, gruba koža podložna svrabu, iritaciji, nastanku ekcema. Oštećenju kože zimi doprinosi i grejanje u prostorijama sa suvim i toplim vazduhom.
Zimsko vreme isušuje i iritira zdravu kozu, a naročito pogoršava već postojeća hronična oboljenja kože kao sto su atopijski i seboroični dermatitis, ekcem, psorijazu. Kod nekih osoba akne se pogoršavaju u zimskom periodu. Crvenilo i prošireni kapilari na licu postaju izrazitiji zbog naglih prelazaka sa hladnog u tople prostorije. Potrebno je na vreme obratiti se dermatologu koji će ordinirati terapiju pre nastanka pogoršanja postojećeg oboljenja.
Da bismo sprečili isušivanje kože I druge neprijatnosti koje nastaju sa prvim zimskim danima moramo preduzeti sledecu dodatnu negu kože:
Hidratacija kože:
Nephodno je koži nadoknaditi vlažnost koju je izgubila, korišćenjem krema koje nisu samo na bazi hidrantnih supstanci vec I na bazi ulja. Masnoće u kremama prave film na našoj koži I ne dozvoljavaju odavanje vode. Kreme treba da sadrze masne kiseline poput linoleinske, ceramide i holesterol. Potreban je dodatak komponenti, poput prirodnih vlažućih faktora TNF i to : uree, glicerola, alfa hidroksi kiselina, koje imaju veći kapacitet vezivanja vode. Korisni su i dodaci ostalih vitamina i hranljivih materija koje su neophodne koži. Moraju se nanositi više puta u toku dana, obavezno nakon pranja lica, tuširanja, kao i pre izlaska na hladnoću.
Zaštita od sunca:
Zimsko sunce u kombinaciji sa refleksijom od snega, takođe isušuje i oštećuje kožu. Treba nastaviti korišćenje zaštitnog faktora najmanje spf 15, koje stiti od UVA i UVB zračenja. Potrebno je zaštititi izložene delove tela kao sto su lice, ruke, uši.
Tuširanje i pranje kože:
Za tuširanje koristiti mlaku vodu, izbegavati dugotrajne tople kupke, koje dehidriraju kožu uklanjanjem njenih prirodnih masnoća. Takođe izbegavati jake, antibakterijske sapune koji dodatno odmašćuju kožu. Hidratantne kreme i emolijense nanositi odmah nakon tuširanja.
Nega kože ruku:
Koža na rukama je tanja I osetljivija od ostalih delova, ima manje prisutnih lojnih žlezda, često je zimi sklona sušenju, pucanju i nastanku ekcema. Neophodno je izbegavati duže pranje bez zaštitnih rukavica, obavezno utopljavanje pri boravku na hladnoci, kao i često nanošenje emolijenasa sa dodatkom glicerola i linoleinske kiseline.
Piling kože:
Piling kože pomaze da se uklone mrtve ćelije se površine i omogućava bolje prodiranje hidratantnih krema.Treba ih sprovoditi jedanput nedeljno. Ako je koža već izrazito suva, treba izbegavati oštre piling maske, tonike na bazi alkohola ili adstrigentne maske koje mogu previše da odstrane zaštitni lipidni sloj na koži.
Piling može biti i profesionalan, kada se obavlja u dermatoloski ordinacijama a podrazumeva hemijske pilinge. Time se gruba zadebljala koža zamenjuje podmlađenom kožom, bogatijom kolagenom i elastinom.
Ovlaživači prostorija:
Ovlaživači u vidu aerosola, kojima se dobija više vlažnosi u zatvorenim prostorima sa centralnim i drugim oblicima grejanja, sprečiće se dodatno isušivanje kože izazvano suvim i toplim vazduhom.
Nega usana:
Usne su izuzetno osetljive na zimskom hladnom vremenu, lako se suše i pucaju. Neophodno je koristiti balsam za usne više puta u toku dana, čim se pojavi osećaj suvoće. Uveče pre spavanja poželjno je namazati usne debljim slojem pantenol masti, da bi se održala njihova vlažnost i nežnost.
