Od vodenih biljaka koje rastu uspravno najbolje je izabrati vodeno pero (Hottonia) ili vodeni ljiljan (Iris pseudacorus), jer su ove biljke vrlo dekorativne i izdržljive. Biljku najpre spustite na dno "bazenčića" i postavite je tako da listovi ne budu zamršeni. Ukoliko je biljka nisko postavljena, odnosno dublje u vodi, poduprite je ciglom, tako da listovi obavezno budu na površini vode.
Kako "zasaditi" vodene biljke - Prvo postavite najvišu biljku koja raste uspravno (Papirus ili Kareks), pa zatim dodajte biljke koje rastu horizontalno, kao što su vodeni zumbul (Eichhornia), vodena salata (Pistia) ili vodena ruža (Hymphaes), poznatija kao lokvanj.
Ne brinite mnogo ukoliko se voda zamuti jer će ostaci zemlje vrlo brzo pasti na dno "bazenčića". Plivajuće biljke, kao vodena salata i vodeni zumbul, obogaćuju vodu kiseonikom i održavaju ekosistem. S obzirom na to da se ove biljke veoma brzo razmnožavaju i da za kratko vreme mogu pokriti celu površinu vodene bašte, neophodno ih je povremeno uklanjati. Samo 75 odsto površine vodene bašte trebalo bi da bude pokriveno plivajućim biljkama. Odbačene vodene biljke možete pokloniti prijateljima koji nameravaju da prave vodene bašte.
Ukrašavanje vodene bašte - U "bazenčić" obavezno ubacite moskito ribice (Gambusia affinis) ili zlatne ribice koje će ukrasiti vodenu baštu. Osim toga, obe vrste ribica hrane se larvama komaraca koje su komarci izlegli u vodenoj bašti. Takođe, bilo bi dobro da dodate i vodene puževe, jer će oni vodenu baštu osloboditi od uginulih delova biljaka, a strane i dno "bazenčića" održavati čistim.
Savet - U vodenoj bašti nikada nemojte menjati svu vodu nego samo površinski sloj. Ukoliko se pojave alge, vodu zahvatite cediljkom, a alge iščupajte prstima. Vodenu baštu dopunite samo odstajalom vodom.
Ivana Čolović, dipl. inž