Komorač (Lat. Foeniculum vulgare) je dvogodišnja gajena biljka sa debelim korenom (nalik crnom luku). Komorač je ponajviše aromatična je začinska biljka. Drugi nazivi su: koromač, morač, slatki kopar, kopar, janež, slatki aniš, divlja mirodija, morac. Najbolje od komorača dobiće se, ako ga poslužimo svežeg. Vrlo su zanimljive kombinacije komorača s povrćem i voćem, u raznim mešanim i složenim salatama.

Potiče iz područja Sredozemlja (Grčka, Turska, Italija, južna Francuska). Uzgajali su ga još stari Grci i Rimljani zbog njegovih lekovitih svojstava. Naročito je bio popularan kod rimskih dama, koje su ga grickale radi njegovog diuretičkog svojstva i topljenja masnog tkiva oko struka.
Zašto je komorač toliko lekovit?

U ukupnom kvalitetnom nutritivnom sadržaju posebno se ističu flavonoidi rutini i kvercitin, takodje i  raznovrsni kempferol glikozidi, koji imaju snažno antioksidativno delovanje. Vrlo zanimljiv je i anetehol, sastavni deo isparljivih komponenti eteričnog ulja. Istraživanja su pokazala da smanjuje upale i pomaže u sprečavanju razvoja raka. Eksperimentima na životinjama utvrđeno je da njegovo eterično ulje ima sposobnost zaštite jetre od štetnog toksičnog delovanja.

Komorač je dobar izvor vitamina C, koji je takođe  snažan antioksidans i ima sposobnost neutralizacije štetnog delovanja slobodnih radikala u vodenim rastvorima u telu, koji mogu uzrokovati bol u zglobovima i da rezultirai osteoartritisom i reumatoidnim artritisom. Odličan je izvor dijetetskih vlakana koja pomažu u pravilnoj funkciji creva, i na taj način učestvuje u sprečavanju razvoja raka debelog creva.

Vlaknaste materije vežu na sebe otrovne i masne materije u crevima, odstranjujući tako otrove iz tela, te smanjujući nivo nepotrebne masnoće u krvi. Dijetetska vlakna održavaju zdravlje srca jer vežu žučne soli u debelom crevu i izlučuju ih iz tela. Vlakna povećavaju osetljivost organizma na  insulin i tako sprečavaju razvoja  dijabetesa tipa 2. Imaju visoki kapacitet vezanja vode, bubre i usporavaju probavu, što daje osećaj sitosti. Iz tog se razloga hrana bogata dijetetskim vlaknima se preporučuje za vreme držanja redukcionih dijeta.

Komorač je izvrstan izvor kalijuma, koji pomaže kod snižavanja visokog krvnog pritiska, jednog od rizičnih faktora koji mogu uticati na srčani ili moždani udar. Semenke i koren komorača sastavni su delovi čajeva za čišćenje organizma, što se pripisuje eteričnom ulju koje suzbija nadutost, smiruje grčeve želuca i creva i deluje protiv vrenja.
Upotreba eteričnog ulja komorača

Od semenki komorača dobija se eterično ulje, a iz plodova se radi lekoviti čaj za želudac i creva, koji uz to deluje i lagano umirujuće, pa je idealan za decu. Idealan je za osobe s prekomernom težinom. Komorač veže na sebe masti u crevima, tako se puno manje molekula triglicerida (molekule masti) može “ugnijezditi” u masnim naslagama na stomaku (iz tog su razloga stare Rimljanke jele komorač!), bokovima, stražnjici i bedrima. Osim toga, komorač odstranjuje “mokru mast” na stomaku  koju većina debelih pogrešno smatra naslagama masti, dok se u stvari radi o prilično velikim nakupinama vodei sala oko pupka (celulit).

Čisto eterično ulje dobija se destilacijom iz semenki, a preporučuje  se uzimanje sa šećerom ili u vodi, za lečenje bolova u grlu i promuklosti. Takođe se preporučuje i za spoljnu  upotrebu  kao sastavni deo antireumatskih sredstava za masažu. Komorač pojačava rad ćelija, jača imunitet, zaustavlja razmnožavanje mikroorganizama, pospešuje izlučivanje mleka kod dojillja, utiče na nervni sistem i dobro raspoloženje, odstranjuje sluz kod kašlja, deluje lagano smirujuće i opuštajuće. Zbog visokog sadržaja beta-karotena, može se preventivno koristiti kao delotvorno sredstvo protiv raka. Osobe koje su sklone prolivu ne  bi trebalo da ga koriste više od dva puta nedeljno.

Divlji komorač je nešto drugačijeg izgleda i ima gorak ukus.

Aromatično seme gajenog komorača slatkastog je ukusa i veoma prijatnog mirisa i koristi se kao začin u proizvodnji sireva, hleba i peciva (umesto kima), likera, konditorskih proizvoda, nekih biljnih rakija i aperitiva, bombona i žvakaćih guma.. Sadrži čak oko 6% eteričnih ulja (anetol, fenhon i terpen).

Osim kao začin, komorač se koristi i u svežem stanju u mediteranskoj kuhinji: sveži koren je zdrava hrana koja utiče na regulisanje stolice, crevne flore, rad bubrega... Koristi se u čorbama, jelima s mesom, varivima, sosovima... Njegovi listovi se dodaju salatama, sosovima, jelima od ribe.
Priprema jela s komoračem

Svi delovi komorača, lukovica, stabljike i listovi, upotrebljavaju se u pripremi jela. Nožem se režu stabljika i dno lukovice, a pomere se spoljni delovi lukovice. Kratko se isperu pod tekućom vodom, a zatim komorač se nareže prema potrebi. Nožem se lukovica prepolovi i reže po dužini na kriške za pirjanje ili na tanke listove  u obliku polumeseca za salate. Svaku polovina se može narezati i na kockice. Stabljike se koriste u pripremi  bujona, dok listovi daju posebnu aromu ribi pečenoj u foliji, a mogu se iskoristiti i za ukrašavanje jela. Najbolje od komorača dobije se ako se posluži svež. Vrlo su zanimljive kombinacije komorača s povrćem i voćem u raznim mešanim i složenim salatama.

Pravi lekoviti koktel se može pripremiti tako da se sveži komorač začini maslinovim uljem, pa ovu ukusnu i mirisnu salatu pojestikao predjelo. Umesto zelene salate ili paradajza  u sendvič se može staviti sveže narezani komorač ili se prelije jogurtom, s dodatkom sveže narezane nane. Za toplo predjelo ili mali obrok može se u francuskom stilu pripremiti omlet s komoračem, paradajzom  i maslinama ili quiche s nadevom od praziluka i komorača, s dodatkom sira parmezana i semenki maka. Oba jela se poslužuju uz zelenu salatu. U istoj grupi toplih predjela za italijansku kuhinju to su testenina i rižoto. Beli umak za testeninu se priprema s komoračem, lukom i pancetom u slatkoj pavllaci (neutralnoj), a crveni umak se priprema na bazi paradajza, luka, komorača, crvene paprike i inćuna. Izvrstan rižoto dobije se kombinacijom komorača i repova račića.

Od lukovice komorača priprema se krem čorba, a ostale pire ili krem čorbe od komorača pripremaju se u kombinaciji s šargarepom, spanaćem, paradajzom ili patlidžanom. Stabljike komorača koriste se za pripremu bistrih supai variva. S komoračem se mogu pripremati i mesna jela od piletine, svinjetine i teletine. Ujedno za živinu poput piletine i ćuretine, možete pripremiti zanimljive nadeve. Za piletinu nadev od kuvanog komorača, belog luka, timijana, ruzmarina i majorana, a za ćuretinu  nadev od dinstanog  komorača, pršute, pinjola, peršuna, majorana i limunove korice. Ova namirnica izvrsno se slaže s dimljenim lososom i školjkama.

Sveži listovi komorača se mogu koristiti za pripremu umaka na bazi majoneza, salatnih preliva i, dok semenke komorača se mogu koristiti kod pripreme hleba, slanih kolača i mesnih jela. Od komorača se u Makedoniji i Grčkoj rade tipična nacionalna žestoka alkoholna pića, a i u našim se krajevima često dodaje u travaricu.

Članak: KoDren & Wikipedia