Može li se zamisliti poslovni dan, odlazak u kafanu ili "kafić", susret sa prijateljem ili razgovor od pet minuta - bez kafe?
Kafa je danas postala artikl bez kojeg se ne može, napitak koji nas prati u svim našim poslovima, posetama, stresovima i traumama.
Statistički podaci kažu da se kafa, kao piće, nalazi na drugom mestu, odmah posle vode!
Svoj pobednički pohod evropskim kontinentom kafa je započela u drugoj polovini 17. veka, u vreme kada su Engleska i Holandija otvorile morske puteve u arapske zemlje.
Kako se kafa pripremala u davnoj prošlosti, ne zna se pouzdano, ali kako su je pripremali Evropljani na početku 18. veka zna se po knjizi Holanđanina Blancardusa koji je 1700. godine objavio priručnik o čaju, kafi, čokoladi i duvanu.
Priprema kafe?
Za pripremu kafinog napitka - napisao je Blancardus - potrebno je uzeti lonac od bakra, cinka ili mesinga, ali iznutra pocinkovan. U njemu se kuva voda i, kada proključa, u nju se sipa sveže ispržena i samlevena kafa. Zatim se tečnost prokuva nekoliko puta, pa se lonac skine sa vatre. Kad kafa malo odstoji, kada se na dnu slegne talog, napitak se toči u šoljice. Blancardus navodi i mogućnost da se samlevena kafa sipa u hladnu vodu i zatim kuva. Takođe spominje upotrebu šećera i meda za slađenje kafe te dodavanje kafi mleka ili pavlake.
Kako se iz navedenoga vidi, kafa se, uglavnom, kuva na isti način već puna tri veka!
Kako su Engleskinje postale kafopije?
Poznata Madame de Pompadour, metresa francuskoga kralja Louisa XV, obožavala je kafin napitak. Kao znak uspešnog udvaranja nekoj dami i njenoj lepoti te divljenja kafi - u Francuskoj 18. veka najviše cenjen poklon sastojao se od porculanske šoljice za kafu na kojoj su bile - umetnički nacrtane - grudi slavne Marie Antoinette, supruge kralja Louisa XVI.
Međutim, nije se svuda "aplaudiralo" kafi i njenom uživanju. Tako su, u Londonu, 1674., engleske puritanke protestovale tražeći da se muškarcima zabrani prekomerno uživanje kafe, tvrdeći da je kafa napitak koji "suši i slabi organizam". "Naši muževi će postati neplodni poput pustinje" - tvrdile su ratoborne Engleskinje koje su, u stvari, želele da ostvare ravnopravnost jer je njima do tada bio zabranjen pristup u točionice kafe!
Od toga vremena kafa je u Engleskoj postala gotovo isključivo piće za dame, a širom Pariza otvorile su pomodne Parižanke poznate salone u kojima su "oštrile jezik", nadograđivale duh i u nadmetanjima s muškarcima ispijale "slatke i gorke kafe", kao nezamenjivi napitak.
Jedan od najvećih ljubitelja kafe i jedan od najvećih kafopija na svetu bio je slavni francuski književnik Honore de Balzac. Prema nekim zapisima, on je - samo u vreme pisanja svoje kapitalne "Ljudske komedije" - popio čak 50.000 šoljica kafe! Slavni Francuz pio je isključivo mešavinu tri kafa - "borbuon, martinique i moca".
I Voltaire je bio veliki ljubitelj kafe. Kažu da je dnevno znao da popije po pedeset šoljica!
Johann Sebastian Bach obožavao je kafu, pa je u čast tom "božanskom napitku" napisao i majstorsku kantatu.
Ludwig van Beethoven odbrojio je za svaku šoljicu kafe po 60 zrna kafe, ni jedno više, ni jedno manje!
Kafa kao lek
U 17. veku kafa se pila kao lek - protiv anemije, kijavice i opstipacije (zatvora).
Francuski lekar Colomb, u doktorskoj disertaciji - obrazlagao je da "kafa (zbog kofeina) suši mozak, izaziva nesanicu, kap i polnu nemoć".
Delovanje kofeina na ljudski mozak i produženu moždinu najizraženiji je i najvažniji učinak kafinog napitka na ljudski organizam.
Ljudi piju kafu najviše zbog užitka, zbog njenog stimulativnog delovanja i zbog druženja. Kafa nije nikakva neophodna potreba ljudskog organizma.
Količina kofeina u jednoj šoljici kafe može biti između 60 i 100 miligrama, zavisno od vrste kafe.
Posebno oprezni, kod pijenja kafe, moraju biti vozači. Posle 1 - 2 šoljice kafe umor nestaje, ali se još jače vraća nakon nekoliko sati.
Jedna supena kašika sitno samlevene kafe pomešana sa istom količinom limunovog soka, dobar je lek protiv glavobolje.
Trudnice i kafa
Najnovija saznanja o kafi i kofeinu tiču se mogućih posledica na buduće generacije. Niz istraživanja obavljenih na životinjama pokazao je da kofein može kod životinja da pruzrokuje smanjenu plodnost i razvojne defekte kod ploda.
Može li kofein da izazove deformitete i na novorođenčetu kod ljudi? Jedna belgijska studija pokazala je statističku povezanost između pijenja velikih količina kafe (8 ili više šoljica dnevno) za vreme trudnoće i povećanog rizika od razvojnih defekata ploda u maternici. Ima i nešto drukčijih mišljenja, koja govore da kofein ne deluje toliko štetno kako neki naučnici upozoravaju.
Dok se stvari oko kofeina i njegovog uticaja na ljudski organizam potpuno ne razjasne, poslužimo se mišljenjem jednog lekara: "Razboritost nalaže da trudnica izbegava proizvode koji sadrže kofein ili, da ih troši u smanjenim količinama."
Osim navedenog, postoji određen broj lekara koji, na temelju nekih istraživanja, veruju da kofein može kod žena biti i jedan od uzroka fibrocističnog obolenja dojke (dobroćudna zadebljanja u dojci) koje, ponekad, može povećati rizik nastanka malignog (zloćudnog) čvora.
Veće količine kofeina mogu uzrokovati neurozu, nemir, razdražljivost, mišićne trzaje, nervnu napetost i nesanicu.
Čuvati se kofeinizma!
Kancelarijski ljudi, novinari i konobari(ce), koji imaju čest "dodir" sa kafom, prvi su kandidati za kofeinizam, stalnu zavisnost o kofeinu. To se ne odnosi samo na ispijače kafe, već i na ljubitelje "Coca-cole". Kada se zavisnicima o kafi ili "Coca-coli" uskrati njihov napitak samo dan-dva, oni mogu osetiti jaku glavobolju, tromost i razdražljivost.
U limenkama "Coca-cole" od 330 mililitara ima jedna trećina kofeina koji se nalazi u jednoj šoljici kafe.
Zanimljivosti o čarobnom zrnu kafe
- Prapostojbina kafe nalazila se u Africi, a u Evropu i svet krenula je preko Arabije. Neki podaci govore da je kafa poreklom iz današnje jugozapadne etiopske provincije Kaffe, koja se nalazi jugozapadno od Adis Abebe, južno od jezera Tana.
- Guverner holandske Indonezije van Horn doneo je kafu (1706.) u Amsterdam, gde je uzgajana u stakleniku, u veštačkim uslovima.
- Jedan grm kafe stigao je i u Pariz - na poklon francuskom kralju Louisu XIV. Smatrajući tu biljku dragocenim raritetom, Louis XIV dao je da se napravi posebna kućica - staklenik u Jardin des plantes.
- Iz jedne jedine stabljike kafe - donesene iz Pariza na Martinique (1723. godine) - za nešto više od pola veka razmnožilo se čak osamnaest miliona stabala kafe!
- Naziv kafa ne potiče od prapostojbine kafe Kaffe, etiopske pokrajine, jer se tamo ta biljka naziva "bun", već od arapske imenice "qahwe" - čime se imenuje svako piće, biljni napitak, pa čak i vino. Arapska imenica "qahwa" izgovara se kao "kafa", a s vremenom je postala identifikacija samo za napitak od biljke "bun".
- Prva pržionica kafe na Balkanu proradila je u Hrvatskoj - u Zagrebu (Franck) - 1892. godine.
- Glavni sastojak kafe - kofein pronašao je nemački hemičar Runge kojem je Johann Wolfgang Goethe darovao nekoliko zrna kafe. U svojoj laboratoriji Runge je u kafi pronašao bezbojne kristale kofeina. Svako zrno kafe sadrži kofein, hlorogenske kiseline, glikozide, polisaharide, lipide, trigonelin, aminokiseline, proteine i minerale (kalijum, kalcijum, magnezijum, fosfor i sumpor).
- Kafa na otvorenom brzo "stari" i poprima ukus duvana. Pržena kafa na otvorenom može stajati najduže do nedelju dana, a pržena i samlevena - najviše dva do tri dana. Stoga kafu valja držati u dobro zatvorenim posudama - sa što manje vazduha.
Za pripremanje kafe najbolje je koristiti netom prženu i samlevenu kafu. - Više kafe, a manje vode - daje manju iskoristivost kafe. Normalno je da se na jednu litru vode stavi 50 do 60 grama samlevene kafe.
Za jaču - "espresso" kafu - na litru vode stavlja se 100 do 150 grama samlevene kafe.
Za "espresso", kafa mora biti sitno samlevena, dok za ostale načine pripreme tog napitka zrno može biti samleveno i krupnije.
Francuski diplomat Talleyrand rekao je da je "kafa dobra kada je crna kao đavo, vrela kao pakao, čista kao anđeo i slatka kao ljubav".
Borislav Ostojić
Neke vrste kafe
Englez, George Constant Washington, koji je živeo u Gvatemali, zaslužan je za postojanje instant kafe, a švajcarska kompanija "Nestle" zaslužna je za proizvodnju današnje instant kafe.
Espresso
Espreso uređaj, koji je 1901. patentirao Luigi Bezzera, stvorio je još jednu vrstu kavopija. Espresso je napitak napravljen puštanjem pare pod pritiskom kroz kafu. Mnogo je bogatiji i koncentrovaniji nego standardne filter kafe. Koristi se kao osnova za puno vrsta popularnih napitaka, kao što su cappuccino ili latte.
Cappuccino
Ljubitelji cappuccina trebalo bi da zapamte ime Italijana Achillesa i Gaggie koji je usavršio espreso uređaj i omogućio proizvodnju cappuccina.
Cappuccino je napitak napravljen od espresso kafe i jednakih količina zagrejanog i zapenjenog mleka. Vruće mleko se meša sa espresso kafom, a pena od mleka se stavi na vrh. Najčešća mera koja se koristi je 1/3 espresso kafe, 1/3 zagrejano mleko i 1/3 pene od mleka.
Americano
Americano je espresso napitak napravljen od espresso kafe koja se stavi u šoljicu s vrućom vodom.
Latte
Latte je napitak napravljen od espresso kafe i šoljice zagrejanog mleka. Mera koja se koristi je 1/3 espressa i 2/3 zagrejanog mleka.
Macchiato
Macchiato je napitak napravljen od espresso kafe sa vrlo malo zagrejanog ili pene od mleka dodanog na vrh.
Doppio
Doppio je napitak napravljen od dve čašice espresso kafe i jedne čašice vruće vode.
Iako će prave kavopije sa sumnjom gledati na kafu bez kofeina treba znati da se ona već dugo pije. Postupak dekofeinizacije kafe, naime, postoji još od 1903. godine, kada je nemački trgovac Ludwig Roselius poklonio naučnicima veću količinu oštećenih zrna kafe koja nije mogao prodati. Oni su osmislili način kako da uklone kofein ne bi li ga ostalo tek 2 do 4 miligrama po šoljici, a da pritom ne unište izvorni ukus.