Poznata je izreka: Recite mi kako se hranite pa ću vam reći kakva vas budućnost čeka! Svakako, radi se o budućnosti zdravlja, mogućim bolestima, pa čak i dužini života. Iskusni lekar, ne meri pacijentu samo krvni pritisak, nivo šećera u krvi ili ga pita šta ga boli, već ga detaljno ispituje šta i koliko puta na dan jede, kako priprema hranu…
O hrani i ishrani napisane su biblioteke knjiga i gotovo svakodnevno na tržištu knjiga se pojavi neko novo delo u kojem nas autor savetuje šta i kako da jedemo. Literatura o dijetama preplavljuje police knjižara, a ženski časopisi su prepuni tekstova o zdravlju i ishrani. Tematika o zdravoj hrani puni novinske i časopisne stupce čak i onih izdanja koji samo posredno imaju veze s ljudskim zdravljem.
U pravoj šumi literature o zdravoj hrani teško se snaći i obrazovanijem čitaocu, jer autori redovno hvale svoje delo i preporučuju svoje savete kao najbolje. Na sreću, pomnim iščitavanjem ponuđenih saveta i primenom logičkih zaključaka može se doći do uputstava koje nam mogu koristiti. Razumljivo, ako nismo medicinski edukovani, u izboru saveta zasigurno će nam pomoći naš lekar.
Šta sve hrana može
U knjizi «Hrana čudesni lek» Jean Carper informiše čitaoce šta sve hrana može. Tako ta - jedna od najpriznatijih američkih autorki s područja zdravlja i ishrane, kaže kako hrana može:
- starijim ljudima zaštititi očna sočiva od zamućivanja (katarakta),
- proširiti disajne puteve i tako olakšati disanje,
- obnoviti sitne dlačice koje u plućima pomažu u sprečavanju emfizema i hroničnog bronhitisa,
- stvoriti supstance koje dovode do razbuktavanja reumatoidnog artritisa ili prigušivanja artritičkih bolova i oteklina,
- delovati podsticajno na nastanak glavobolje ili astmatičnog napada ili ih sprečiti,
- povećati otpornost želuca na čir,
- dovesti do povlačenja svraba i bola kod psorijaze,
- podstaknuti telo na stvaranje više prirodnih stanica ubica i enterferona za odbranu od infekcije,
- napasti bakterije i viruse istom snagom kao i farmaceutski lekovi,
- izlečiti proliv kod dece i zatvor kod starijih osoba i
- promeniti imunitet «terajući» obične prehlade i polensku groznicu.
Iako smo, doslovno, «bombardovani» kroz sve postojeće medije informisanja savetima o zdravoj hrani i hrani kao leku, savremeni čovek ne može uvek slediti te savete (nedostupna mu je određena, ciljana ishrana, a hrana je sve skuplja, naročito ona prirodno uzgojena…), a kada bi ih i mogao primeniti, na putu se ispreče komoditet i nebriga.
Spoznaju da hrana može usporiti propadanje tela, odnosno procese starenja, i tako nam produžiti život kasno je početi primenjivati u srednjem ili starijem dobu. O njoj bi trebalo da mislimo u mladosti, odnosno onda kada je ljudski organizam zdrav i u punoj snazi.
Eminentni svetski stručnjaci za ishranu i zdravlje naglašavaju da se hrana već sada pokazuje kao najznačajniji lek XXI veka, u koji smo nedavno zakoračili.
Drevni lekari znali su da je hrana lek
Poznato je da su drevni lekari hranu koristili kao glavni lek protiv niza bolesti. Moderna medicina okrenula se primeni industrijski proizvedenih lekova. Industriju lekova podržavaju farmaceutske kuće, razumljivo, zbog ostvarenja profita. Međutim, u novije vreme medicinski naučnici - istraživači dokazuju da su lekari u davnini vrlo dobro znali da hrana leči (čak i koja, i koje bolesti) pa se savremena medicina okreće svojim korenima.
Ogromna kompjuterska baza podataka nazvana NAPRALERT na Univerzitetu Illinois u Chicagu, sadrži više od 102.000 podataka o farmakološkim atributima biljaka u čitavom svetu.
I kineski Žuti car (pre 5.000 godina) mogao se dičiti medicinskim znanjem u kojem su zabeleženi i saveti za lečenje lekovitim biljkama, povrćem i voćem. Ko bi znao koliko su stara saznanja naroda o lekovitosti hrane?! Usmena predanja naroda prebogata su savetima iz prirodne medicine.
Koju hranu jesti
I ljudi koji imaju oskudno medicinsko znanje, ili ga uopšte nemaju, prihvatiće tvrdnju da sva hrana nije podjednako zdrava za ljudski organizam. Međutim, koja nam hrana donosi zdravlje, a koja vodi u bolest, teško je razlučiti bez naučnog istraživanja, odnosno proučavanja rezultata takvih istraživanja.
Za ljudski organizam vrlo je bitno unositi što više antioksidanata koji se bore protiv bolesti.
Medicinski naučnici utvrdili su da je, baš zbog unošenja antioksidanata, bolje jesti:
- crno grožđe umesto belog,
- crveni i žuti luk umesto belog,
- sirovi ili lagano kuvani kelj, karfiol i brokulu,
- sirovi i zgnječeni beli luk,
- sveže i smrznuto povrće umesto konzervisanog,
- povrće spremljeno u mikrotalasnoj umesto kuvanog i barenog,
- hladno ceđeno maslinovo - devičansko ulje (ekstra vergine),
- što tamnije-zeleno lisnato povrće,
- crvenkasti umesto žutog grejpfruta,
- sirovo voće umesto sokova,
- sveže i smrznute sokove umesto konzervisanih i
- šargarepu tamnonarandžaste boje, slatki krompir i bundevu.
Spasonosne kiseline omega-3
Masne kiseline unosimo u telo u bezbroj suptilnih varijacija, ali dve su vrste za nas najbitnije, jer ih i najviše unosimo. To su masne kiseline omega-3 (koncentrisane u morskim organizmima, najviše u plavoj ribi) i masne kiseline omega-6, koje se nalaze u biljnim uljima (ulje od kukuruza, suncokreta i uljane repe). Masne kiseline omega-3 suprotstavljaju se gomilanju krvnih pločica, šire krvne žile, smanjuju upale i oštećenje stanica. U prehrani Amerikanaca prevladavaju masne kiseline omega-6, što je rezultat prava epidemija hroničnih bolesti - od bolesti srca, dijabetesa i artritisa do raka.
Smanjenje unošenja ribljeg ulja u hrani, odnosno masnih kiselina omega-3, rezultuje povećanjem hroničnih i smrtonosnih bolesti. Ko u krvi ima uravnotežen odnos masnih kiselina omega-3 i omega-6, ima smanjenu verovatnoću srčanog udara i dobijanja raka. Savremena su istraživanja pokazala da se unošenjem 10 dekagrama plave ribe (losos, haringa, srdela, papalina, inćun, skuša, tuna) i jezerske pastrmke dnevno, može već unutar 72 sata videti njen pozitivan biohemijski učinak na tkiva. Nešto skromnije količine masnih kiselina omega-3 nalaze se u školjkama (dagnje i kamenice), jastozima, škampima i lignjama.
Ne koristi svaka riba našem zdravlju
Ljudska okolina sve je zagađenija. Pesticidi i druge industrijske hemikalije ne zagađuju samo biljke i životinje na površini Zemlje, već su njima ugroženi i morski organizmi.
Evo saveta iz ishrane ribom koji će vam pomoći u čuvanju vašega zdravlja:
- morskoj ribi dajte prednost pred onom iz potoka, reka i jezera, jer najverovatnije nije (ili je manje) zagađena,
- dajte prednost manjim ribama, jer su kraće vreme bile izložene zagađenju,
- jedite različite vrste riba, jer time smanjujete zagađenje iz jednog izvora,
- nemojte jesti riblju kožu, jer se u njoj nalazi najviše hemijskih supstanci
- ribe iz uzgajališta imaju manje masnih kiselina omega-3 od onih iz «divljine»,
- trudnice bi trebale jesti manje ribe, jer bi otrovne hemijske supstance iz nje (ako je zagađena) mogle oštetiti fetus.
Za alergiju nije kriv samo polen
Kada se govori o alergiji, najčešće se spominju cvetni polen, prašina, grinje, životinjske dlake, … Međutim, savremena istraživanja pokazuju da alergene (i to vrlo opasne) možemo naći u pšenici, mleku, kukuruzu, soji i jajima.
Lekari alergolozi rade testove alergije (kožne ili krvne), ali i osobe sklone alergiji mogu same utvrditi na šta su alergične. Dovoljno je redom isključivati određene namirnice, voditi dnevnik i - eliminacijom - doći do potvrde alergičnosti.
Izbegavanjem uzimanja hrane koja izaziva alergiju, izlečenje nastupa trenutno. Nema sumnje, hrana je i lek, ali ona može biti i izvor bolesti.
Nažalost, jedemo sve lošiju, odnosno nezdraviju hranu, od one hemijski zagađene do proizvedene genetskom intervencijom. Uprkos tome, i mi sami možemo, koristeći savremena saznanja, jesti ono što nas čini zdravijima.
Borislav Ostojić
