U slobodno vreme Hulija pomaže terminalno bolesnima, u domu u kom sreće samog Miljasa, pisca, koji piše priču o eutanaziji. Pisca je privukla ideja o romanu o Hulijinom životu, ali da bi to uradio, mora da se suoči sa svojom kreativnom blokadom uz pomoć psihoterapeuta.
Uvodeći sebe u svoje delo, Miljas gradi duhovito književno tkivo u koje, međutim, smešta i tako bolne teme kao što su bolest, umiranje, eutanazija, smrt. Miljas je stvorio svoj lični književni žanr u kom obični,svakodnevni događaji mogu da se pretvore u fantaziju koja omogućava čitaocu da stvarnost sagleda kritički.
Izuzetno veliki broj čitalaca Miljasovih knjiga pokazuje na kakav odjek nailazi njegova suptilnost, lepota njegovog pisanja i originalnost njegovih gledišta u suočavanju sa aktuelnim događajima, kao i njegova posvećenost socijalnoj pravdi.
U ovom romanu Miljas piše tako da će čitalac sam morati da zaključi šta je u delu istina a šta laž, i opet se pokazuje kao majstor književnih iznenađenja jer Ludu ženu krase inteligentan humor, izuzetni dijalozi i provokativna tema.