„Napokon imamo komediju o radnom materinstvu“, napisala je Mardžori Vilijams u Washingon Post-u, dok je Kler Diderer u kritici na Amazon.com napisala: „Kejt je široko prihvaćena i mi želimo da stvari budu najbolje po nju. Na kraju, knjiga nije samo kolekcija pamentih rečenica na temu zaposlene majke, to je stvarno, bogato štivo o karakteru koji počinjemo da obožavamo.“Iako je njen dnevni raspored tipično ženski, njena priča govori o oba pola.

Tim filmskih stvaralaca koji stoje iza istoimenog filma uvideli su da bi priča o Kejt Redi bila sa radošću dočekana na velikom platnu. Oskarom nagrađena producentkinja Dona Giglioti (Shakespeare In Love) usredsredila se na prenošenje originalnog materijala na film. „Za mene je knjiga Alison Pirson klasika socijalne komedije, priča o tome kako živimo sada. Želela sam da vidim ove situacije i ove karaktere na velikom platnu“.

Alin Broš Mekena, nominovana za nagradu BAFTA za scenario filma „Đavo nosi Pradu“ već je bila ljubitelj knjige kada je počela da piše adaptaciju za film. Dešavanje priče je izmešteno iz Londona u Boston, ali je osnovna poenta knjige ostala ista. „Ova knjiga mi je bila jedna od najomiljenijih i kada sam dobila priliku da je adaptiram za film, oberučke sam prihvatila“, kaže Alin koja je takođe radila na filmu i kao izvršni producent.

Knjiga je napisana u specifičnom, komičnom tonu.