U Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka ove nedelje će se desiti nekoliko interesantih događaja, kao što su: Okrugli sto "Žensko stvaralaštvo u kontekstu srpsko-francuskih veza" u utorak; Naučna tribina sa radionicama "Životna problematika dece u obrazovnoj delatnosti" u sredu; i Istorija spomenara "U srcu sam te zaključala" u četvrtak.
Okrugli sto "Žensko stvaralaštvo u kontekstu srpsko-francuskih veza" održaće se u utorak, 6. decembra od 11.00h.
Okrugli sto organizuje Društvo za kulturnu saradnju Srbija-Francuska i Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, uz podršku Grada Beograda.
Učesnici i teme:
Jelena Novaković: „Srpska književnost i srpska tematika u delima francuskih spisateljica“
Ljubodrag Ristić: „Žena Balkana u nekim francuskim putopisima“
Željka Janković: „Uticaj ideja drugog talasa feminizma na stvaralaštvo frankofonih i srpskih pesnikinja“
Vladimir Đurić: „O jednoj zaboravljenoj zbirci poezije: Harmonies Drage Ilić“
Aleksandra Kolaković: „Francuska podrška Srbima u Velikom ratu: uloga supruga francuskih intelektualaca“
Branka Geratović: „Ani Erno i fotografija: od porodičnog do ličnog albuma“
Naučna tribina sa radionicama "Životna problematika dece u obrazovnoj delatnosti - Aktuelnost ideja Sande Marjanović u koncipiranju i realizaciji otvorenog vaspitanja" je u sredu, 7. decembra od 14.00h.
"Glavni problem i neodložna potreba naše epohe je da se definiše civilizacija, društvo u kome bi mogao da se razvija život pun smisla. Dete, ma koliko malo i nezrelo, jeste ljudsko biće, obdareno sposobnošću da postavlja pitanja životu i sudbini. Podizanje dece trebalo bi da ima bar toliko značaja i vrednosti koliko i produktivni rad. Nije lako, a možda ni moguće, izmeniti način podizanja dece, a da se radikalno ne izmeni poredak stvari u svetu. Zadatak predškolskog vaspitanja je da pomogne detetu da na svoj način doživi i izrazi vrednost i lepotu ljudi i njihovog rada, patos življenja. Savremena istraživanja vaspitanja...ne mogu a da se ne konstituišu kao kritička teorija društva. Rešenje može da se nazre u preobražaju predškolskih ustanova u takvu formu društvenog vaspitanja male dece koja se konstituiše kroz neposredno učešće dece, vaspitača, roditelja i drugih odraslih u različitim vidovima zajedničkog življenja. Ako hoće da se bavi pravim stvarima na pravi način, predškolska pedagogija mora kritički razmatrati položaj dece u našem društvu".
Ove misli Sande Marjanović ohrabrile su generacije pedagoga, psihologa, vaspitača i učitelja, ali i umetnicima i svima drugima koji rad sa decom doživljavaju kao krstaški pohod ka svetlijoj budućnosti. O njima ali i drugim nadahnućima Sande Marjanović govoriće: Ivan Ivić, Isidor Graorac, Svetozar Bogojević, Jana Mančić, Dragana Pavlović Breneselović, Slobodanka Gašić Pavišić, Ana Marjanović Shane, Živka Krnjaja, Jovana Marojević, Vesna Colić, Svenka Savić, Radmila Ivanović, i dr.
Organizacija: dr Isidor Grahovac (VŠSSOV Novi Sad), dr Ana Marjanović Shane (Chessnut hill Collage Philadelphia) i Ljubica Beljanski – Ristić uz podršku Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka i Odeljenja za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
"U srcu sam te zaključala" Istorija spomenara u četvrtak, 8. decembar od 18.00h.
Spomenar Mine Vukomanović upravo je izložen u Galeriji SANU, a na ovom zanimljivom događaju u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka "U srcu sam te zaključala" imaćete jedinstvenu priliku da vidite i druge originalne primerke spomenara iz XIX i sa početka XX veka.
Učestvuju:
Branislava Crnomarković, filolog
Mirjana Nikolić Savić, istoričar
Marina Lukić Cvetić, istoričar umetnosti
Lidija Cvetić, glumica i doktor teorije umetnosti i medija
"Spomenari stižu u Srbiju kao bečka moda, zajedno sa obrazovanjem, stranim jezicima, toaletama, klavirima, salonima i lepim manirima. Oni prate sve obrazovane i emancipovane devojka, a kasnije i devojčice. Puni su stihova, lepih želja, saveta za život, mudrosti, nostalgije, crteža i presovanog cveća... U njih se upisuju drugarice iz škole, učiteljica, sestre, mame, tetke, poneki romantični mladić... Spomenari su uz nezaobilaznu modifikaciju, opstali do današnjih dana, ali na žalost ostali su potpuno na marginama istraživača. Uz fotografije, albume, memoare, dnevnike i pisma svakako treba da nađu i zauzmu zasluženo mesto. Vrlo su bitni u odrastanju i vaspitanju svake devojčice,a osim stihova prijateljstva i ljubavi sadržali su za vreme Velikog rata diskretne poruke nacionalne pripadnosti, dok još Vojvodina nije bila u sastavu Srbije...", objašnjava Marina Lukić Cvetić, v.d. direktora Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka.
