U svim knjižarama Delfi i bolje snabdevenim knjižarama od danas je u prodaji knjiga Planiranje prošlosti Ljubivoja Ršumovića. U jezgrovitim, domišljatim i iznad svega poučnim „zapisima krečom po žabokrečini“, kako glasi podnaslov ove knjige, čitalac će saznati mnogo toga što je najčešće mislio da zna, ne razmišljajući ima li možda nečeg što se iza tog njemu „znanog“ krije. Sloboda, optimizam, brige, inat, finoća, putovanja, pamet, glupost i dosada, takmičenje, žustrina, sreća, mržnja, slava – sve su to pojave, reči i stvari koje pisac iznova preispituje s mnogo duha, znanja i životnog iskustva, pomažući nam da u poznatom vidimo i ono nesagledano, u rasvetljenom ponešto neotkriveno, u jednoličnoj svakodnevici toliko toga nesvakidašnjeg.

ceo sadržaj:     U svim knjižarama Delfi i bolje snabdevenim knjižarama od danas je u prodaji knjiga Planiranje prošlosti Ljubivoja Ršumovića. U jezgrovitim, domišljatim i iznad svega poučnim „zapisima krečom po žabokrečini“, kako glasi podnaslov ove knjige, čitalac će saznati mnogo toga što je najčešće mislio da zna, ne razmišljajući ima li možda nečeg što se iza tog njemu „znanog“ krije. Sloboda, optimizam, brige, inat, finoća, putovanja, pamet, glupost i dosada, takmičenje, žustrina, sreća, mržnja, slava – sve su to pojave, reči i stvari koje pisac iznova preispituje s mnogo duha, znanja i životnog iskustva, pomažući nam da u poznatom vidimo i ono nesagledano, u rasvetljenom ponešto neotkriveno, u jednoličnoj svakodnevici toliko toga nesvakidašnjeg.

U knjizi ćete naći tekstove i razmišljanja o aktuelnim događajima, ličnostima i pojavama u našem društvu. Uz karikature Ranka Guzine, Ršumovićeva pronicljivost i humor nateraće sve odrasle čitaoce da se jednoglasno slože sa njegovom kritikom današnjice.

Biografija autora:

Ljubivoje Ršumović rođen je u Ljubišu, na Zlatiboru, 3. jula 1939. godine. Školovao se u Ljubišu, Čajetini, Užicu i Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu. Godine 1965. zaposlio se u Radio Beogradu, u redakciji programa za decu. Svoj literarni rad uspešno je ugradio u emisije Utorak veče – ma šta mi reče, Subotom u dva, Veseli utorak. U tim programima primenio je „dokumentarnu poetiku“, koju je usvojio od Zmaja i Duška Radovića i pedagošku doktrinu Džona Loka: „Što pre dete smatraš čovekom – pre će čovek i postati!“ Godine 1968. počeo je sa radom u televiziji i snimao je poznate serije: Dvogled, Hiljadu zašto i Hajde da rastemo. Kao televizijski poslenik napisao je, režirao i snimio preko šest stotina emisija. Jedna od najpopularnijih serija za decu Fazoni i fore imala je sto četrdeset dve epizode.

Objavio je 72 knjige, uglavnom za decu. Među njima najpoznatiji naslovi su: Ma šta mi reče, Pričanka, Pevanka, Još nam samo ale fale, Vesti iz nesvesti, Nevidljiva ptica, Domovina se brani lepotom, Sjaj na pragu, Rošavi anđeo, Zov tetreba, Uspon vrtovima, Pesme uličarke, Severozapadni krokodil, Pošto prodaš to što misliš, Opasan svedok, Ne vucite me za jezik, Gujina stena, Bukvar dečjih prava, Tajna ledene pećine i Beli paketi. U pozorištima je izvođeno više njegovih dela: Šuma koja hoda, Nevidljiva ptica, Baba Roga, Rokenrol za decu, Uspavana lepotica, Au, što je škola zgodna, U cara Trojana kozje uši, Snežana i sedam patuljaka, Ršumdani, Miš je dobio grip, Tri čvora na trepavici, Tandara mandara...

Dobitnik je brojnih nagrada za dečju književnost. Njegova dela prevedena su na više stranih jezika. Autor je tri udžbenika za osnovnu školu: Deca su narod poseban, Azbukvar i Pismenar.