Putujući po Srbiji, Evropi i Africi, fotografisala sam prozore koji su odraz istorije, arhitekture, kulture stanovanja, socijalnog statusa i interkulturalnosti. Razmišljala sam o osnovnim funkcijama prozora koji omogućava svetlosti, vazduhu, znanju i zvucima da slobodno dolaze i odlaze, ali služi i da zaštiti ljude od spoljnih opasnosti. Simbolično značenje prozora, prolaza iz zatvorenog prostora u beskrajna prostranstva sveta, bilo je inspiracija za moj rad.

Koncept je zasnovan na integraciji fotografije i prozora koji je vizuelni most, ali i granica između unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora, između javnog i privatnog. Duša je poput zatvorenog prostora našeg unutrašnjeg sveta u kome su i moja iskustva, ideje, misli, nadanja, snovi i odatle traže prozor i prostranstvo spoljašnjeg sveta. Fotografije prozora ne sadrže ljudsku figuru. Od posmatrača se očekuje da pokrene svest i oživi fotografiju, da se u nju uživi oslobođen nametnute naracije, i da od nje stvori predstavu. Na psihološkom planu, pgled u prozor sa spoljašnje strane, jeste simbolička želja da se zaviri u nesvesno i nepoznato. Prozori su fotografisani i prikazani na izložbi tako da daju utisak da smo u eksterijeru, te pružaju mogućnost da maštamo ko i šta je iza prozora i da radoznalo Kao univerzalni upotrebni predmet, prozor je simbol stanovanja na Zemlji. Živimo u svetu koji se ubrzava i u kojem se gubi simbolizacija, od staništa do ljudskih odnosa. U eri novih tehnologija svakodnevno gledamo u prozore na računarima i tako komuniciramo, ali se tu otvaraju nove mogućnosti za kreiranje simbola. Tako mitske matrice u nama i oko nas i dalje postoje i oblikuju naše živote. Ova izložba ima za cilj da doprinese revitalizaciji osnovne funkcije i simbola prozora, i da podstakne na razmišljanje o lepoti diskrecije življenja, Lidija Antonović.

Lidija Antonović je rođena 1984. godine u Beogradu. Diplomirala je na Akademiji umetnosti u Beogradu, 2008. godine, na katedri za fotografiju u klasi profesora Milana Aleksića. Sklonost ka istraživanju savremenih tokova intermedijalne primene umetničke fotografije dovodi je do oblasti performansa, gde uspešno istražuje pokret kao performer kroz fotografiju. Sarađuje sa Teatrom Mimart deset godina kao fotografkinja, performerka i video artiskinja. U okviru master studija MAPA – Muving akademi for performing art, (Moving Academy for Performgng Art – MAPA) iz Amsterdama, usavršava se u oblasti primene fotografije, te dobija diplome: Lajt dizajn end studio menadžment, (Light design & studio management), 2009. i Prodžekšn of Ajkons, (Projection of icons), 2010. Profesionalno iskustvo stiče u agenciji TANjUG kao fotoreporter i redaktor (2010/2011.). Radila je kao profesionalni fotograf na festivalima Belef (2006/2008.), Bitef i Bitef Polifonija (2008/13.), na manifestaciji Noć muzeja (2006/11.); saradnica je STANICA – Servisa za savremeni ples (2007/13.), UBUS – Udruženja baletskih umetnika Srbije, UNICEF-a i CEDEUM – Centra za dramu i edukaciji i umetnosti. Izlagala je do sada na trinaest samostalnih i dvadeset grupnih izložbi, od kojih na tri međunarodne izložbe u Budimpešti (Mađarska), Dortmundu (Nemačka) i Sent-Niklasu (Belgija). Dobitnica je mnogih pohvala i nagrada kod nas i u inostranstvu, od kojih se izdvaja bronzana medalja na 13. međunarodnom trijenalu Pozorište u fotografskoj umetnosti, dodeljenu na Sterijinom pozorju u Novom Sadu 2011. Lidija Antonović ima status slobodnog umetnika ULUPUDS – Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije, od 2010. i član je sekcije umetnička fotografija.