Dom omladine Beograda od 26. do 30. oktobra 2016. predstavlja 32. Beogradski džez festival, pod sloganom "PLANETA DŽEZ"/"PLANET JAZZ". U dobro poznatom formatu glavnog i ponoćnog programa, koji će se održavati u prostoru Doma omladine Beograda, ove godine čak dva koncerta četiri velike džez zvezde biće održana u Sava Centru. U programskom smislu dalje trasiramo pravac džez inovacija, postavljen prošle godine: otkrivamo publici novonastalu Planetu Džez, na kojoj se on nadahnuto svira u svakom njenom kutku, ali ne zaboravljamo ni velikane ovog muzičkog pravca, na čijem stvaralaštvu mlade nade nalaze inspiraciju za džez 21. veka.

Najstariji i međunarodno najpriznatiji srpski džez festival, omiljen među domaćom publikom, u svom 32. izdanju predstavlja tendenciju globalizacije u džez muzici, sa nekim od najboljih novih autora sa svih strana sveta, koji kreiraju njegov zvuk u ovom milenijumu, kao i nekoliko odabranih legendi koje su udarile temelje savremenom shvatanju džeza. Svake godine postavljamo sebi nove zadatke i više ciljeve, sa namerom da u našoj sredini predstavimo vrhunske umetnike, šireći uticaj najdugovečnijeg srpskog džez brenda po celoj Planeti. Uprkos godinama trajanja, duhom smo sve mlađi i aktuelniji, a to najbolje potvrđuje naša verna publika, koja se podmlađuje iz godine u godinu, po čemu smo jedinstveni u Evropi.

Sve je spremno za put oko Planete Džez na 5 dana, kroz 21 nastup umetnika iz 17 zemalja sveta!

Osnivač i pokrovitelj Beogradskog džez festivala je Grad Beograd, koji je 2007. godine uvrstio BDŽF u manifestacije od posebnog značaja. Tradicionalno, BDŽF i ove godine ima podršku  brojnih ambasada i inostranih kulturnih centara, kao i drugih pokrovitelja.

Po tradiciji, svako izdanje Beogradskog džez festivala predstavlja po jednu originalnu domaću produkciju, nekog od najznačajnijih autora iz Srbije. Ove godine to je Vlada Maričić, istaknuti džez pijanista i kompozitor, koji će sa svojim kvartetom, na svečanom otvaranju 32. BDŽF, 26. oktobra od 19:30 časova u Velikoj sali Doma omladine Beograda, izvesti specijalno pripreman program. Njihov specijalni gost biće slavni američki trubač, Brajan Linč, dobitnik Gremija za najbolji latin-džez album 2007. godine. Maričić je nedavno zaokružio tri decenije profesionalne karijere, a u svojim originalnim kompozicijama sa uspehom kombinuje elementa džeza, balkanske, romske i kubanske tradicije, predstavljajući amalgam sličnih, a različitih senzibiliteta.

U drugom delu programa svečanog otvaranja 32. Beogradskog džez festivala, od 21h nastupiće kubanski pijanista Alfredo Rodriges sa svojim Triom. Intervju sa njim možete pronaći na linku>>

[32. BDŽF INTERVJU] Vlada Maričić: "DŽEZ MUZIKA DANAS JE JASAN PUT KA VRHU CIVILIZACIJSKOG RAZVOJA"

Vašu muziku karakteriše mešavina džeza, balkanske, romske i kubanske tradicije – koliko ima sličnosti a koliko razlika u ovim pravcima? Koliko Vam je kao kompozitoru i pijanisti  bilo teško da izgradite autentičan stil po kojem ste prepoznatljivi na našoj džez sceni?

Vlada Maričić: Stvaranju eklektičnog muzičkog stila po kom sam, nadam se, prepoznatljiv na sceni, prethodilo je dugogodišnje istraživanje balkanske, srpske na prvom mestu, tradicionalne muzike. Sa druge strane, ja sam džez mizičar po vokaciji i to je osnovni muzički  pravac kojim sam i započeo svoj muzički život. Istražujući ove različite muzičke stilove, dolazio sam postepeno do određenih saznanja koja su mi pomogla da na prvom mestu shvatim koje su to zajedničke tačke na kojima se može graditi novi muzički stil koji je baziran na džez improvizaciji i formi, ali sadrži i neke bitno različite elemente. Na primer, ustanovio sam da srpsko kolo, kao jedan od retkih autonomno srpskih tradicionalnih muzičkih tvorevina, ima osnovnu ritmičku formu 2/4 kakvu ima i brazilska samba. Na jednom od svojih ranijih albuma, kao uvod za obradu pesme „Ajde Jano“, sam snimio frulaša koji svira srpsko kolo i perkusionistu koji kao pratnju svira brazilsku sambu. Rezultat je vrlo zanimljiv i uspešan. Takođe sam ustanovio da naša balkanska muzika mnogo bolje egzistira uz latino ritmove, mada su veoma uspešni i spojevi sa džez groove-om. Ne treba zaboraviti da je  prvi etno-džez album kod nas LP Duška Gojkovića „Swingin’ Macedonia“ koji je izašao 1966. godine. Sa druge strane, poslužio sam se istraživanjima profesora Vasiljevića u kome je on uglavnom teoretski dokazao da naša balkanska muzika ima i drugačiju teoretsku osnovu u odnosu na zapadnu muziku (klasičnu, džez). O ovome sam čak napisao i jednu muzičku knjigu „Balkan Jazz“, koju uskoro nameravam da izdam.

Već sa 15 godina počeli napravili ste prve korake u muzičkoj profesiji, a nedavno ste obeležili i tri decenije profesionalne karijere. Šta bi Vlada Maričić iz 2016. godine, da može, rekao petnaestogišnjem Vladi koji počinje da se bavi muzikom?

Vlada Maričić: U odnosu na osamdesete godine, naša planeta se potpuno promenila i mi više ne živimo čak ni u sličnom okruženju. Koliko god da neko misli da se neke stvar baš i nisu promenile, nove tehnologije su potpuno imenile svet u kome živimo. Ovo se posebno odnosi na svet muzike, koji je meni najvažniji. Nažalost, ne mogu da zaključim da su sve promene poboljšale okruženje u kome živimo i radimo. Internet je život ljudima veoma promenio, učinio mnoge stvari dostupnijim, ali je muziku nažalost obezvredio. Naizgled primamljiva dostupnost muzike je u krajnjoj liniji veoma naškodila samim muzičkim autorima, ali i publici. Danas imamo neobičnu situaciju da autori ulažu svoja sredstva u izradu muzičkih snimaka za koje kasnije teško ili nikako ne dobiju naknadu. Zamislite stolara koji mesec dana pravi kauč i na kraju neko dodje i odnese ga bez naknade, a da većina smatra da je to manje-više u redu. No i pored ove obeshrabrujuće okolnosti, ja sam nastavio da stvaram i postepeno sam stvarao ugled kako u svojoj branši, tako i kod publike. Danas za sobom imam devet izdatih albuma od kojih je većina u pravcu eklektičnih spojeva džeza i tradicionalne balkanske - srpske muzike. Pošto sam zadovoljan svojim učinkom, mlađem sebi ne bih davao nikakve posebne savete osim jednog – ’samo polako i bez žurbe’.

Od početka karijere sarađivali ste sa mnogim domaćim i stranim talentovanim muzičarima sa džez scene. Saradnja sa kojim kolegama je bila od najvećeg značaja za Vaš autorski rad, u smislu inspiracije, razmene kreativne energije i ideja?

Vlada Maričić: Iako sam saradjivao sa mnogim muzičarima, želeo bih da istaknem neke od kojih sam mnogo naučio, ne samo o muzici, već i o etici posla kojim se bavimo, kao i o načinu na koji se ophodimo prema svetu i pojavama. Prvo sam zahvalan Lazaru Tošiću, našem uvaženom  džez bubnjaru i dugogodišnjem članu big benda RTS, kao i našeg nekada najpoznatijeg džez orkestra „Sekstet Gut-Marković“. On je 1987. godine uočio mene kao mladog džez pijanistu i pozvao me da sviram sa njim u njegovom novoformiranom orkestru koji se zvao „Kvintet Lazara Tošića“. Tu sam dobio priliku da pored njega sarađujem i sa jednim od naših najboljih trubača, Gocetom Dimitrovskim. Tako sam polako postajao sve uočljiviji na džez sceni. Osim njega, pomenuo bih i Jovana Maljokovića, koji mi je mnogo pomogao da se ponovo uključim u rad nakon mog višegodišnjeg odsustva. Tu je naravno i Miša Blam koji je uvek imao poverenja u mene iako sam u to vreme bio mlad i neiskusan. Bubnjar Miroslav Karlović - Karlo je takodje jedan od ljudi koji su mi mnogo pomogli u shvatanju džez muzike, a posebno u shvatanju ritmičkih nijansi kojima džez toliko obiluje. Pored domaćih, pomenuo bih i basistu i kompozitora Rikarda Santosa sa kojim sam saradjivao u Londonu, kao i Sintiju Aterbah, američku džez pevačicu sa kojom sam kratko saradjivao, ali čak i to mi je veoma pomoglo u shvatanju džez muzike. Na kraju bih pomenuo drugove sa kojima i dalje radim, a koji su mi mnogo pomogli da muzika koju komponujem i izvodim na kraju bude onakva kakva bih želeo da bude. Na prvom mestu tu je Bata Božanić, naš najpoznatiji basista i kompozitor, zatim Petar Radmilović, bubnjar big benda RTS, Dušan Ivanišević, bubnjar i dugogodišnji umetnički direktor Pančevačkog džez festivala, kao i Lazaro Del Toro Vega, perkusionista sa Kube koji živi i radi u Beogradu. Naravno, tu su i druge kolege i prijatelji koje ne bih posebno pominjao da se neki od njih ne bi naljutili.
 
Ovogodišnji Beogradski džez festival se održava pod sloganom „Planeta džez“ – kako komentarišete mesto džeza u 21. veku  na globalnoj muzičkoj sceni? Kako vidite sopstvno mesto unutar globalne muzičke scene, budući da Vaša muzika spaja uticaje tradicija sa različitih meridijana?

Vlada Maričić: Džez muzika danas predstavlja, sa jedne strane, najetabliraniji muzički pravac pored klasične muzike, a sa druge strane, svetski globalizam nema gotovo nikakavog uticaja na džez scenu jer, suprotno onome što neupućeni misle, domaći džez muzičari uglavnom nisu u mogućnosti da putuju i sviraju na interncionalnim festivalima, osim onih najuspešnijih koji imaju ’jake’ ugovore sa velikim svetskim izdavačima. Zato smo svedoci da na najprestižnijim svetskim džez festivalima češće nastupa Goran Bregović sa svojim orkestrom nego bilo koji džez muzičar sa Balkana. Međutim, bili smo svedoci kako je Herbie Hancock bio voditelj muzičkog programa povodom proslave svetskog dana džeza ove godine u Beloj kući, gde je nekoliko puta imao priliku da se rukuje i zagrli sa predsednikom SAD Obamom. Pored njega tu je bio i Chick Corea i mnogi drugi. To je jasan signal da su najpoznatiji džez muzičari veoma bliski sa svetksim establišmentom i samim tim i veoma priznati. Mislim da je to bio jasan signal da je džez muzika danas jasan put ka nekom vrhu civilizacijskog razvoja jer je to jedina vrsta muzike, pored klasične muzike, za koju je potrebno visoko muzičko obrazovanje. Stoga je svako ulaganje u razvoj džez muzike i džez festivala duboko opravdano i daje jasne rezultate.
 
Nastupom sa svojim kvartetom 26. oktobra u Domu omladine Beograda uvodite ljubitelje džeza u 32. izdanje Beogradskog džez festivala. Kakav ste nastup pripremili za domaću publiku?

Vlada Maričić: Ideja je bila da pozovemo nekog eminentnog džez muzičara iz prvog ešalona scene i ponudimo mu da sa nama izvede moje kompozicije koje su eklektične i predstavljaju spoj latin džeza i elemente balkanske tradicionalne muzike. Pošto sam sa prijateljem gospodinom Tomom Konradom, čuvenim džez publicistom koji već godinama ekskluzivno piše za renomirani američki časopis „Jazz Times“, razgovarao o tome, on mi je predložio gosp. Brajana Linča. Brajan Linč je radio sa Art Blekijem, Fil Vudsom i drugima, a nedavno je dobio i nagradu Grammy za album koji je snimio sa gosp. Edijem Palmierijem. Pošto je radio latin džez projekte, ja sam mislio da je to dobar izbor i da će on prihvatiti moju ideju spoja balkasnske tradicije i latin džeza. Tako ćemo sa njim, kao solistom, izvesti moje kompozicije sa albuma „Romano – Cubano“, kao što su „Dilov“, „Soćerdan“, ali i neke sa albuma „Prelo“. S obzirom na to da ih mi obično izvodimo u formaciji kvarteta, biće zanimljivo videti kako će te kompozicije zvučati sa solistom kao što je Brajan Linč.
 
Kakvi su Vam profesionalni planovi za naredni period?

Vlada Maričić: U narednom periodu planiram da uradim novi album i materijal za to koji već imam, ali na tom albumu planiram da napravim saradnju sa jednim poznatim pevačem narodne muzike, što je na liniji nekih mojih ranijih koncepcija sa pokojnim Ljubišom Stojanovićem Luisom. Naravno, to će opet biti spoj latin džez i elemenata balkanskog melosa i mislim da će ta muzika biti veoma komunikativna. Nakon toga planiram da taj materijal, uz već postojeći, predstavimo publici na festivalima u Srbiji.