Promocija knjige MIRJANE TEOFANOVIĆ - TAPISERIJA U SRBIJI 1950 -2000
"Umetnost strukturirane niti" u sredu, 21. marta 2018. u 18 časova, Galerija Žad MPU - U umetničkom stvaralaštvu Srbije, od pedesetih godina XX veka, svoje mesto zauzima i tapiserija. Njena se pojava može neposredno dovesti u vezu s evropskom tapiserijom koja je, posle više vekova dekadencije i tavorenja u senci slikarstva, upravo tada doživela svoju renesansu. Nesumnjivo je da su i naši prvi tapiseristi gradili svoja vizuelna iskustva i na delima starih kao i savremenih evropskih majstora.

Učesnici: mr Liljana Miletić Abramović, direktor MPU, Goranka Vukadinović, kustos "Ateljea 61",  prof. dr Jerko Denegri, recenzent i dr Mirjana Teofanović,  autorka

Izdavači: Muzej primenjene umetnosti, Beograd i „Atelje 61“, Novi Sad

Knjiga „Tapiserija u Srbiji 1950-2000“,  autorke dr Mirjane Teofanović, predstavlja prvi sintetički prikaz umetnosti tapiserije u Srbiji, koja je tokom druge polovine XX veka doživela istinsku ekspanziju.  U tom periodu, mnogi tapiseristi u Srbiji ostvarili su antologijska dela ove umetnosti. Tu glavnu temu knjige autorka je dopunila  i sažetim istorijatom evropske tapiserije i time obogatila osnovni tekst podacima o remek-delima tapiserije kroz vekove.

Kako ističe prof. dr Jerko Denegri...“dr Mirjana Teofanović izlaže i suštinu svog poimanja specifičnosti medija tapiserije kao umetnosti strukturirane niti, koja je nosilac likovnih vrednosti i najsuptilniji element njene kompozicije. Autorka se zalaže i za stanovište po kojemu je tapiserija punopravna  samostalna umetnička disciplina, a  nipošto tek jedna od podvrsta primenjene umetnosti“.

Kniga se sastoji iz tri uzajamno povezane celine.

Prvi deo knjige, Umetnost strukturirane niti,   sadrži sažet pregled razvoja umetnosti tapiserije, od najranijih vremena do sredine XX veka, kada se Srbija svojim delima uliva u kontinuitet istorije tapiserije u svetu. Osnovni cilj ovog kratkog pregleda jeste da popuni prazninu, nastalu usled nedostatka tekstova na našem jeziku o istoriji tapiserije. Takođe, u tom delu knjige se objašnjava i bitna stilska odlika moderne tapiserije, paralelna egzistencija dvodimenzionalne i trodimenzionalne forme, koja se rodila u kontekstu različitih  interpretacija novog kôda vizuelnih umetnosti tokom renesanse evropske tapiserije u prvoj polovini XX veka.

Drugi deo knjige, Razvoj tapiserije u Srbiji odnosi se, pre svega, na događaje  koji su inicirali ovu umetnost kod nas, na karakteristike  društveno istorijskih uslova  posleratne Jugoslavije i Srbije, na bitne momente i događaje u kulturi koji su učinili taj razvoj mogućim, na značajne aktere i ključne promotere umetnosti tapiserije u Jugoslaviji kao što je bio „Atelje 61“.

Treći deo knjige, Protagonisti i sledbenici, usmeren je na ukazivanje i isticanje osobenosti pojedinačnih poetika naših tapiserista. Razlog ovog  stava je uverenje autorke knjige da je svako umentičko delo potpuno otvoreno za recepciju. Svi umetnici pojedinačno, otkrivali su svoj lični jezik forme u kome su ostvarili originalni svet oblika, kao izraz individualne poetike. Svi oni, zajedno, doprineli su razvoju istorije  tapiserije u Srbiji, koja je postala autentičan i poseban deo baštine evropske moderne umetnosti.