U poslednjih nekoliko godina morska mahovina (poznata i kao sea moss, najčešće Irish moss, lat. Chondrus crispus, a danas se često pod tim imenom prodaju i druge crvene alge) postala je jedan od najpopularnijih dodataka ishrani u wellness i fitnes svetu. Predstavlja se kao prirodna superhrana, izvor gotovo svih minerala i saveznik imuniteta, energije i hormonskog balansa. Međutim, kao i kod mnogih trendova u ishrani, stvarna slika je znatno složenija.
Morska mahovina nije mahovina, već crvena morska alga. Pod tim imenom se najčešće prodaju dve vrste:
Chondrus crispus - tzv. prava irska mahovina, poreklom iz hladnih voda Atlantika.
Gracilaria - vrsta koja raste u toplijim morima i danas se najčešće koristi u komercijalnim proizvodima.
Morska mahovina se koristi vekovima: U Irskoj i na Karibima tradicionalno se koristila kao hrana u siromašnijim periodima i pomoć kod kašlja, bronhitisa i oporavka. Tokom 19. veka postaje važna jer sadrži karagenan, supstancu koja se i danas koristi kao zgušnjivač u prehrambenoj industriji (puding, sladoled, jogurt). U narodnoj medicini smatrana je „jačajućom hranom“ zbog minerala. Važno je naglasiti da nikada nije smatrana čudotvornom namirnicom, već skromnim, ali korisnim dodatkom ishrani.
Često se u marketingu navodi da sadrži „92 od 102 minerala potrebna telu“, ali za tu tvrdnju ne postoje ozbiljni naučni dokazi. U pitanju je pojednostavljena i preuveličana formulacija koja se dobro uklapa u savremeni marketinški narativ.
Morska mahovina sadrži:
- jod (važan za rad štitne žlezde)
- kalcijum, magnezijum i kalijum
- manju količinu gvožđa i cinka
- vlakna koja povoljno deluju na digestivni trakt
Potencijalne koristi
U umerenim količinama, morska mahovina može:
- doprineti boljem varenju i dati osećaj sitosti
- pomoći osobama koje imaju blagi nedostatak joda
- imati blago umirujuće dejstvo na sluzokožu digestivnog sistema
Međutim, većina njenih efekata je umerena, a ne dramatična.
Rizici o kojima se retko govori
Prekomeran unos joda - alge su prirodno bogate jodom. Kod osoba sa osetljivom ili obolelom štitastom žlezdom, redovna konzumacija može dovesti do ubrzanog rada srca, nervoze i nesanice kao i poremećaja hormonskog balansa. Ako osetiš lupanje srca, nervozu i znojenje odmah prestani (znak previše joda).
Morske alge apsorbuju supstance iz okruženja, uključujući i teške metale, konkretno arsen, olovo i živu (u zavisnosti od mora). Zato je poreklo i kontrola kvaliteta od ključnog značaja.
Posebno rizično za:
osobe sa hipertireozom
autoimune bolesti štitne žlezde
trudnice
Vrste najzastupljenije na tržištu:
Prava irska mahovina (Chondrus crispus)
raste u hladnim vodama Atlantika (Irska, Kanada)
tamnije boje (ljubičasta, smeđa, crvenkasta)
blažeg mirisa
manje joda samim tim bezbjednija za većinu ljudi
tradicionalno korišćena u Evropi
“Sea moss” sa Kariba (često Gracilaria)
raste u toplim vodama
svjetlija (zlatna, žućkasta)
često se farba i izbjeljuje
obično ima više joda
danas najčešće viđena na društvenim mrežama
Poređenje sa drugim algama
Spirulina
više proteina
manje joda
bolja za energiju
Kelp
ekstremno bogat jodom
rizičniji od morske mahovine
Morska mahovina
blaža
više vlakana
pogodnija za digestivni trakt
Ako se odlučite za morsku mahovinu koristite je povremeno, ne svakodnevno. Imajte u vidu da su male količine sasvim dovoljne. Izbegavajte proizvode bez jasne deklaracije i pravite pauze u korišćenju.
Morska mahovina nije ni prevara ni čudesni lek. Ona je tradicionalna namirnica sa realnim, ali ograničenim koristima. Kao i kod većine dodataka ishrani, ključ nije u trendu, već u razumevanju, umerenosti i kritičkom odnosu prema marketinškim tvrdnjama.
foto Pinterest
