Porast gojaznosti u Velikoj Britaniji prvenstveno je posledica smenjene fizičke aktivnosti a ne većeg unosa kalorija i šećera, kažu stručnjaci sa Instituta za ekonomske poslove (IEA). Stručnjaci za javno zdravlje u Velikoj Britaniji pripisuju ,epidemiju’ gojaznosti većoj dostupnosti brze hrane. Međutim, svi dokazi ukazuju na to je unos šećera, masti i kalorija po stanovniku Velike Britanije u padu već nekoliko decenija, stoji u izveštaju IEA.
Izveštaj pod nazivom Debela laž bavio se nacionalnim podacima koji pokazuju da su ljudi smanjili unos kalorija ali da su još više smanjili kretanje.
Kristofer Snoudon (Christopher Snowdon), autor izveštaj, kaže ovim povodom sledeće: ,,Glavni uzrok sve veće stope gojaznosti u Britaniji ne leži u porastu unosa kalorija već u porastu neaktivnosti. ,,S obzirom da se o gojaznosti toliko priča u medijima, zabrinjava činjenica da veoma malo ljudi zna da je naš uglavnom sedentaran način života, a ne apetit, glavni razlog sve većeg obima struka.’’
Zagovornici zdravog načina života treba da preusmere svoje napore sa debata o hrani na promociju vežbanja, tvrdi on. ,,Antitržišna politika koja se odnosi na celu populaciju, kao što je taksa na masti, neće učiniti ništa za javno zdravlje’’, dodaje on. Borci za zdravlje se bave ponudom hrane a ne neaktivnim načinom života opšte javnosti zato što je to ,zahvalnija meta’’’, tvrdi on.
,,Rat protiv prehrambene industrije ne podrazumeva stigmatizaciju pojedinaca i na raspolaganju je već proverena i dokazana politika koja je primenjena na duvan i alkohol’’, dodaje on.
U izveštaju se takođe tvrdi da ljudi najčešće ne pridaju značaj količini hrane koju konzumiraju.
Međutim, profesor Majk Lin (Mike Lean) sa Univerziteta u Glazgovu napao u jednoj TV emisiji izveštaj kao ,,totalnu glupost’ i ,zabludu’. Lin je izjavio da izveštaj nije validan zato što u obzir nije uzeo činjenicu da ljudi lažu o pravom unosu hrane i nisu merili količinu hrane koju pojedu van kuće. ,,Ako pitate ljude šta jedu, oni će vam reći da jedu manje, ali ako pogledate koliko se pojede u objektima koji nude hranu, istina je u stvari da se jede više’’, tvrdi on.
,,Unos masti raste, unos šećera raste, unos hrane uopšte raste. Ima sve više objekata koji prodaju hranu, tamo se sve više kupuje, ali ljudi ne pričaju o tome. To je klasična greška koju prehrambena industrija već godinama koristi – ali je potpuno netačno i dovodi javnost u zabludu.’’
Izveštaj se zasniva na statističkim podacima Ministarstva životne sredine, hrane i ruralnih poslova, Nacionalnog istraživanja o ishrani i nutricionizmu, Biroa za statistiku i Britanske fondacije za zdravlje srca.
Ključni statistički podaci iz izveštaja
Prosečna telesna težina kod odraslih Britanaca se od 2002. godine povećala za 2kg. U istom periodu je došlo do smanjenja unosa kalorija za 4% i unosa šećera za skoro 7,5%.
Kod hrane koja se pojede van kuće, dnevni unos je smanjen skoro sto kalorija dnevno u periodu od 10 godina (nema podataka o konzumiranju hrane van kuće pre 2000).
Uprkos smanjenom unosu kalorija, prosećna telesna masa je porasla za 5kg od 1993. godine.
Britanci u proseku hodaju 179 milja (288km) godišnje, što je manje u odnosu na 255 milja (410km) 1976. godine i manje voze bicikl; u proseku 42 milje (67,5km) godišnje u odnosu na 51 milju (82km) 1976. godine.
40% ljudi kaže da na poslu uopšte ne hoda. Porast kancelarijskih poslova i uređaja koji zamenjuju ljudsku radnu snagu pruža manje mogućnosti za fizičku aktivnost i na poslu i kod kuće.
