Ovogodišnji nacionalni Dan nauke, 10. jul, obeležila je konferencija koju je Centar za promociju nauke organizovao u Narodnoj skupštini, a čije su centralne teme bile klimatske promene, kvalitet vode i vazduha i obnovljivi izvori energije. Nacionalni Dan nauke, 10. jul, ustanovljen na dan rođenja jednog od naših najvećih naučnika Nikole Tesle, obeležen je konferencijom Nauka u Parlamentu posvećenoj gorućim temama: klimatskim promenama, kvalitetu vode i vazduha i obnovljivim izvorima energije. Događaj Nauka u Parlamentu (Science Meets Parliaments) organizovan je u Narodnoj skupštini Republike Srbije gde su u okviru jednodnevnih panela i radionica imali priliku da se susretnu i razmene ideje i mišljenja brojni naučnici i istraživači, članovi parlamenta, donosioci odluka, kao i predstavnici građanskih udruženja..

Glavni program događaja činile su tri panel-diskusije sa temama: Obnovljivi izvori energije, Klimatske promene i voda i Kvalitet vazduha i gasovi staklene bašte.

Tokom uvodnih obraćanja, prisutnima su se, između ostalih, obratili ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević, državni sekretar u MPNTR prof. dr Viktor Nedović,  rektorka Univerzita u Beogradu prof. dr Ivanka Popović, Ambasador Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici i v.d. direktora Centra za promociju nauke doc dr Marko Krstić. 

Učesnicima konferencije obratila se i Čarlina Vičeva, zamenica direktora Objedinjenog istraživačkog centra (JRC), koji je Centru za promociju nauke poverio organizaciju ovog događaja, naglasivši da je od posebnog značaja to što je organizacija ovog događaja po prvi put dodeljena zemlji koja nije članica Evropske unije. Ministar Šarčević naglasio je da je cilj da kvalitet visokog obrazovanja i nauke plasiramo kao dobar izvozni proizvod, istakavši da Zakon o nauci i istraživanju, koji je usvojen pre dva dana, sadrži dobra rešenja za budućnost nauke, te naveo da se radi o novoj strategiji obrazovanja i nauke. ”Razmišljaj globalno, deluj lokalno, to je pravi pristup”, rekao je Sem Fabrici i dodao da je važno podizanje svesti građana o zaštiti životne sredine, kao i da je potrebna podrška naučne zajednice kako bi i privreda prihvatila promene, a neophodno je i da građani budu svesni svojih pojedinačnih odgovornosti.

Tokom panela o obnovljivim izvorima energije, prof. dr Nebojša Nakićenović iz Instituta za primenjenu analizu sistema istakao je da su ciljevi održivog razvoja međusobno povezani, kao i da je potrebna integracija energije i klime kako bi se dostigla održiva budućnost za sve. Tokom sesije je naglašeno da regija jugoistočnog Balkana  poseduje veliki neiskorišćen potencijal po pitanju održivih izvora energije, a predstavljeni su i konkretni primeri iz prakse, odnosno priča o radu prve privatne solarne elektrane u Srbiji.

O konkretnim posledicama klimatskih promena u Srbiji govorio je prof. dr Vladimir Đurđević, vanredni profesor na Grupi za meteorologiju Fizičkog fakulteta, upozorivši na projekciju porasta temperature u Srbiji do 2100. godine, kojoj preti porast i do četiri stepena u proseku.

Na konferenciji je prisustvovao veliki broj domaćih i stranih stručnjaka, među kojima su bili i ministarka nauke Crne Gore dr Sanja Damjanović, prof. dr Nikola Rajaković sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, prof. dr Anđelka Mihjalov sa Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, stručnjaci iz JRC-a prof. dr Ad de Ru i dr Klaudio Belis, kao i dr Jue Tao iz Pekinške akademije za nauku i tehnologiju i mnogi drugi naučnici i stručnjaci.

Konferencija Nauka u Parlamentu (Science Meets Parliaments) predstavljala je jedinstvenu priliku da se podele i čuju nove ideje, otvoreni novi pogledi i podstakne kontinuirani dijalog o mestu nauke u društvu.