U poslednje vreme se dosta spekuliše o tome da li je izlaganje suncu baš toliko štetno kako nas upozoravaju poslednjih, pa oko 20 godina. Evo jednog teksta koji objašnjava da treba da se ponašamo upravo suprotno, tj da se treba izlagati suncu, da nam je to potrebno za zdrav život. Pročitajte ovaj tekst a mi ćemo se truditi da još istražimo temu i prenesemo vam ubuduće još novih informacija.

Isceljujuća moć Sunca

Sunce je izvor života. Svi prirodni procesi na Zemlji zavise od Sunca. Ljudi, biljke i životinje takođe zavise od Sunca i prilagođavaju se njegovom ritmu. Mnogi naučnici danas smatraju da je, uz pravilnu ishranu i uravnotežen stil života, Sunčeva svetlost najbolja zaštita od mnogih bolesti.

Istraživanja sprovedena širom sveta pokazala su da je dozirano izlaganje ultraljubičastim Sunčevim zracima jedna od najefikasnijih metoda lečenja koja je ikad postojala.
Lekovita svojstva sunca

Izlaganjem Suncu hranimo naš organizam celim spektrom ultraljubičastih zraka koje dolaze do Zemlje. Pre nego što su bili izmišljeni antibiotici,  helioterapija (terapija Suncem) je bila najuspešnija metoda lečenja infekcija, ali i drugih bolesti. Razlog zbog kog toliko žudimo za Suncem kada ga nema je instinkt našeg tela koje želi da se izloži ozdravljujućim i pročišćavajućim zracima Sunca. Ljudsko je telo stvoreno da koristi ultraljubičaste zrake, a najviše ih trebamo zbog zdravlja naših ćelija.

Nedostatak izlaganja ultraljubičastim zracima može dovesti do pojave raka, a to su potvrdila i naučna istraživanja. Usprkos opšte prihvaćenom mišljenju da izlaganje suncu može uzrokovati rak, ljudi koji rade u kancelarijama češće oboljevanju od raka kože od onih koji rade na otvorenom. Sunčeva svetlost nas hrani energijom. Nedostatak sunčeve svetlosti podrazumeva nedostatak energije u telu, što kao posledicu dovodi do slabljenja imunološkog sistema i razvoja bolesti.

Sunce dezinfikuje našu kožu od štetnih bakterija. Što je duži talas ultraljubičaste svetlosti to dublje prodire u našu kožu, a najduži dopiru i do našeg mozga i utiču na naše raspoloženje.
Dokazano je da izlaganje suncu...

pozitivno utiče na zdravlje srca i krvnih sudova,

poboljšava raspoloženje,

pomaže kod visokog krvnog pritiska i aritmije,

uravnotežuje nivo holesterola i šećera,

povećava energiju, izdržljivost i snagu,

povećava otpornost tela na infekcije,

reguliše nivo hormona,

smanjuje upale,

povećava toleranciju na stres i smanjuje depresiju,

ima antibakterijski učinak,

smanjuje rizik od raka

Najnovija istraživanja povezuju nedostatak vitamina D u organizmu s depresijom, multipl sklerozom, rakom dojke i prostate, osteoporozom, dijabetesom i gojaznošću.
Solarna voda (SURYA JAL)

Sunce ima sposobnost pročišćavanja i energiziranja vode. Uz pomoć Sunca možete pročistiti vašu vodu iz slavine. Nalijte pitku vodu u staklenu bocu, ali ne do samog kraja - ostavite cca 5 cm prostora do vrha.

Kada ste napunili staklenu bocu pitkom vodom, pokrijte površinu manjom staklenom čašom ili poklopcem da bude prozirno kako bi Sunčeva svetlost padala direktno unutra. Bocu ostavite na suncu minimalno 5 sati, a najbolje je da bude napolju 48 sati.
Solarna yoga  (sungazing)

U 19. veku Britanci su u Indiji otkrili postojanje jogija koji su navodno imali više stotina godina. S velikim interesom su započeli istraživati fenomen starih i vitalnih ljudi. Ti stari jogiji poznavali su jednu od najčuvenijih tajni svih vremena - "solarnu yogu", odnosno način ili tehniku pomoću koje se direktnim upijanjem energije Sunca može podmladiti fizičko telo.

Kako i koliko se izlagati suncu

Naša nam klima dozvoljava da boravimo na suncu ne samo leti, nego u jesen, proljeće, čak i zimi. Međutim, potrebno je dozirati Sunčeve zrake, jer je preterano izlaganje takođe štetno. Dok zimi, u proleće i na jesen ne postoji opasnost od sunca, leti je bolje izbegavati sunčeve zrake između 11 i 15 sati. Ako  u ovo vreme morate biti na suncu, najbolje je da zaštitite kožu na prirodan način. Možete koristiti prirodna nerafinisana ulja poput maslinovog ili bademovog ulja. Za negu kože nakon sunčanja možete koristiti aloa vera gel.

Nažalost, boravak na suncu dok je telo premazano SPF zaštitnom kremom, ne može doneti ništa dobro. Dobro proverite koje hemikalije stavljate na kožu, jer vaše telo upija tu hemiju. Izlaganje suncu trebamo prilagoditi našem tipu kože i dobi. Pre sunčanja preporučuje se tuširanje kako bismo s tela skinuli naslage naše prirodne masnoće. Ako je moguće, suncu trebate izlagati celo telo, u početku samo nekoliko minuta. Postupno povećavajte vreme sunčanja na 20-30 minuta.
Šetnja po sunčanom danu može imati isti učinak kao i sunčanje.

Naše telo je inteligentno - ono stvara zalihe vitamina D i koristi ih u mesecima kada sunca nema dovoljno. Zato, iskoristite priliku i dok ima sunčanih dana, "napunite baterije"!