Brak je, kaže zakon, zakonom uređena zajednica života žene i muškarca, a pravni odnosi u braku se uređuju zakonom. Zakonodavac, priznaje isključivo građanski brak, odnosno brak sklopljen pred matičarem u opštini. Crkveni brak je ravnopravan građanskom, ali kada su u pitanju zakonska prava i obaveze koje iz njega proističu, važeći je samo građanski brak. Pročitajte delove Porodičnog zakona Republike Srbije donetog 2005. godine, koji se odnose na sklapanje braka, dejstva braka, prestanak braka, imovinske odnose supružnika i na sam postupak sklapanja braka.

PORODIČNI ZAKON

Drugi deo

BRAK

I. SKLAPANJE BRAKA

Različitost polova, izjava volje i nadležnost
Član 15.
Brak sklapaju dva lica različitog pola davanjem izjava volje pred matičarem.

Zajednica života
Član 16.
Brak se sklapa radi ostvarivanja zajednice života supružnika.

Smetnje za sklapanje braka

Bračnost
Član 17.
Brak ne može sklopiti lice koje je već u braku.

Nesposobnost za rasuđivanje
Član 18.
Brak ne može sklopiti lice koje je nesposobno za rasuđivanje.

Krvno srodstvo
Član 19.
Brak ne mogu sklopiti krvni srodnici u pravoj liniji, a od srodnika u pobočnoj liniji brak ne mogu sklopiti: rođeni brat i sestra, brat i sestra po ocu ili majci, stric i sinovica, ujak i sestričina, tetka i bratanac, tetka i sestrić, deca rođene braće i sestara, te deca braće i sestara po ocu ili majci.

Adoptivno srodstvo
Član 20.
Srodstvo zasnovano usvojenjem (adoptivno srodstvo) predstavlja smetnju za sklapanje braka na isti način kao i krvno srodstvo.

Tazbinsko srodstvo
Član 21.
(1)    Brak ne mogu sklopiti tazbinski srodnici u prvom stepenu prave linije: svekar i snaha, zet i tašta, očuh i pastorka te maćeha i pastorak.
(2)    Sud može, iz opravdanih razloga, dozvoliti sklapanje braka između tazbinskih srodnika iz stava 1. ovog člana.

Starateljstvo
Član 22.
Brak ne mogu sklopiti staratelj i štićenik.

Maloletstvo
Član 23.
(1)    Brak ne može sklopiti lice koje nije navršilo 18. godinu života.
(2)    Sud može, iz opravdanih razloga, dozvoliti sklapanje braka maloletnom licu koje je navršilo 16. godinu života, a dostiglo je telesnu i duševnu zrelost potrebnu za vršenje prava i dužnosti u braku.

Sloboda volje
Član 24.
Brak ne može sklopiti lice čija volja nije slobodna.

II. DEJSTVA BRAKA

Zajednica života, poštovanje i pomaganje
Član 25.
Supružnici su dužni da vode zajednički život te da se uzajamno poštuju i pomažu.

Izbor rada i zanimanja
Član 26.
Supružnici su nezavisni u izboru rada i zanimanja.

Mesto stanovanja i zajedničko domaćinstvo
Član 27.
Supružnici sporazumno određuju mesto stanovanja i odlučuju o vođenju zajedničkog domaćinstva.

Izdržavanje
Član 28.
Supružnici su dužni da se uzajamno izdržavaju pod uslovima određenim ovim zakonom.

Imovinski odnosi
Član 29.
(1)    Imovina supružnika može biti zajednička i posebna imovina.
(2)    Supružnici mogu, pod uslovima određenim ovim zakonom, svoje imovinske odnose urediti bračnim ugovorom.

III. PRESTANAK BRAKA

Načini prestanka braka

Član 30.
(1)    Brak prestaje smrću supružnika, poništenjem i razvodom.
(2)    Brak prestaje poništenjem i razvodom na dan pravnosnažnosti presude o poništenju odnosno razvodu.
(3)    Brak prestaje poništenjem ako je ništav ili rušljiv, u skladu sa ovim zakonom.

Ništavost braka

Različitost polova, izjava volje i nadležnost
Član 31.
Brak je ništav ako su ga sklopila dva lica istog pola, ako izjave volje supružnika nisu bile potvrdne ili ako brak nije sklopljen pred matičarem.

Zajednica života
Član 32.
(1)    Brak je ništav ako nije sklopljen radi ostvarivanja zajednice života supružnika.
(2)    Brak između lica iz stava 1. ovog člana neće se poništiti ako je zajednica života supružnika naknadno uspostavljena.

Bračnost
Član 33.
(1)    Brak je ništav ako je sklopljen za vreme trajanja ranijeg braka jednog supružnika.
(2)    Novi brak neće se poništiti ako je raniji brak u međuvremenu prestao.

Nesposobnost za rasuđivanje
Član 34.
(1)    Brak je ništav ako ga je sklopilo lice nesposobno za rasuđivanje.
(2)    Ako lice iz stava 1. ovog člana naknadno postane sposobno za rasuđivanje, brak je rušljiv.

Srodstvo
Član 35.
(1)    Brak je ništav ako su ga međusobno sklopili krvni, adoptivni ili tazbinski srodnici između kojih nije dozvoljeno sklapanje braka.
(2)    Brak između tazbinskih srodnika iz stava 1. ovog člana ne mora se poništiti ako postoje opravdani razlozi.

Starateljstvo
Član 36.
Brak je ništav ako su ga međusobno sklopili staratelj i štićenik.

Rušljivost braka

Maloletstvo
Član 37.
(1)    Brak je rušljiv ako ga je sklopilo maloletno lice bez dozvole suda.
(2)    Brak maloletnika ne mora se poništiti ako se zadovolje uslovi iz člana 23. stav 2. ovog zakona.

Prinuda
Član 38.
(1)    Brak je rušljiv ako je na njegovo sklapanje supružnik pristao pod prinudom.
(2)    Prinuda postoji kada je drugi supružnik ili neko treći silom ili pretnjom izazvao opravdan strah kod supružnika i kada je on zbog toga pristao na sklapanje braka.
(3)    Strah se smatra opravdanim kada se iz okolnosti vidi da je ugrožen život, telo ili drugo značajno dobro jednog ili drugog supružnika odnosno trećeg lica.

Zabluda
Član 39.
(1)    Brak je rušljiv kada je na njegovo sklapanje supružnik pristao u zabludi o ličnosti drugog supružnika ili o nekoj njegovoj bitnoj osobini.
(2)    Zabluda o ličnosti postoji kada je supružnik mislio da sklapa brak sa jednim licem, a sklopio je brak sa drugim licem (zabluda o fizičkoj ličnosti), odnosno kada je sklopio brak sa licem sa kojim je želeo, ali to lice nije ono za koje se izdavalo (zabluda o građanskoj ličnosti), a supružnik koji je u zabludi ne bi sklopio brak da je za to znao.
(3)    Zabluda o nekoj bitnoj osobini postoji kada se radi o takvoj osobini zbog koje supružnik koji je u zabludi ne bi sklopio brak da je za nju znao.

Razvod braka

Sporazum o razvodu
Član 40.
(1)    Supružnici imaju pravo na razvod braka ako zaključe pismeni sporazum o razvodu.
(2)    Sporazum o razvodu obavezno sadrži i pismeni sporazum o vršenju roditeljskog prava i pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine.
(3)    Sporazum o vršenju roditeljskog prava može imati oblik sporazuma o zajedničkom vršenju roditeljskog prava ili sporazuma o samostalnom vršenju roditeljskog prava.

Razvod po tužbi
Član 41.
Svaki supružnik ima pravo na razvod braka ako su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili ako se objektivno ne može ostvarivati zajednica života supružnika.


Osmi deo

IMOVINSKI ODNOSI

I. IMOVINSKI ODNOSI SUPRUŽNIKA

1. Posebna imovina

Sticanje
Član 168.
(1)    Imovina koju je supružnik stekao pre sklapanja braka predstavlja njegovu posebnu imovinu.
(2)    Imovina koju je supružnik stekao u toku trajanja braka deobom zajedničke imovine odnosno nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava predstavlja njegovu posebnu imovinu.

Upravljanje i raspolaganje
Član 169.
Svaki supružnik samostalno upravlja i raspolaže svojom posebnom imovinom.

Uvećanje vrednosti
Član 170.
(1)    Ako je tokom trajanja zajedničkog života u braku došlo do neznatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na potraživanje u novcu srazmerno svom doprinosu.
(2)    Ako je tokom trajanja zajedničkog života u braku došlo do znatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na udeo u toj imovini srazmerno svom doprinosu.

2. Zajednička imovina

Pojam zajedničke imovine

Sticanje
Član 171.
(1)    Imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu.
(2)    Supružnici mogu bračnim ugovorom drugačije urediti svoje imovinske odnose.

Igra na sreću
Član 172.
Imovina stečena igrom na sreću u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja zajedničku imovinu, osim ako supružnik koji je ostvario dobitak ne dokaže da je u igru uložio posebnu imovinu.

Pravo intelektualne svojine
Član 173.
Imovina stečena korišćenjem prava intelektualne svojine u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja zajedničku imovinu.

Upravljanje i raspolaganje
Član 174.
(1)    Zajedničkom imovinom supružnici upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno.
(2)    Smatra se da poslove redovnog upravljanja supružnik uvek preduzima uz saglasnost drugog supružnika.
(3)    Supružnik ne može raspolagati svojim udelom u zajedničkoj imovini niti ga može opteretiti pravnim poslom među živima.

Uvećanje vrednosti
Član 175.
Ako je posle prestanka zajedničkog života u braku došlo do uvećanja vrednosti zajedničke imovine, svaki supružnik ima pravo na potraživanje u novcu odnosno pravo na udeo u uvećanoj vrednosti srazmerno svom doprinosu.

Upisivanje u javni registar
Član 176.
(1)    Smatra se da su supružnici izvršili deobu zajedničke imovine ako su u javni registar prava na nepokretnostima upisana oba supružnika kao suvlasnici na opredeljenim udelima.
(2)    Smatra se da je upis izvršen na ime oba supružnika i kada je izvršen na ime samo jednog od njih, osim ako nakon upisa nije zaključen pismeni sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine odnosno bračni ugovor, ili je o pravima supružnika na nepokretnosti odlučivao sud.

Deoba zajedničke imovine

Pojam deobe
Član 177.
Deobom zajedničke imovine, u smislu ovog zakona, smatra se utvrđivanje suvlasničkog odnosno supoverilačkog udela svakog supružnika u zajedničkoj imovini.

Vreme deobe
Član 178.
Deoba zajedničke imovine može se vršiti za vreme trajanja braka i posle njegovog prestanka.

Sporazumna deoba
Član 179.
Supružnici mogu zaključiti sporazum o deobi zajedničke imovine (sporazumna deoba).

Sudska deoba
Član 180.
(1)    Ako supružnici ne mogu da se sporazumeju o deobi zajedničke imovine, deobu zajedničke imovine vrši sud (sudska deoba).
(2)    Pretpostavlja se da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki.
(3)    Veći udeo jednog supružnika u sticanju zajedničke imovine zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci, staranja o imovini te drugih okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine.
(4)    Veći udeo u sticanju zajedničke imovine utvrđuje se u istoj srazmeri za sva prava i obaveze u trenutku prestanka zajednice života u braku.
(5)    Veći udeo jednog supružnika u sticanju pojedinog prava iz zajedničke imovine može se utvrditi samo ako je to pravo ekonomski samostalno u odnosu na ostala prava iz zajedničke imovine, a supružnik je u sticanju tog prava učestvovao i prihodima od svoje posebne imovine.

Pravo na deobu
Član 181.
Pravo na deobu zajedničke imovine imaju: supružnici, naslednici umrlog supružnika i poverioci onog supružnika iz čije se posebne imovine nisu mogla namiriti njihova potraživanja.

Deoba stvari za ličnu upotrebu supružnika
Član 182.
(1)    Stvari za ličnu upotrebu jednog supružnika pripadaju mu u isključivu svojinu bez uračunavanja u njegov udeo ako njihova vrednost nije nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajedničke imovine i vrednost stvari za ličnu upotrebu drugog supružnika.
(2)    Ako je vrednost stvari iz stava 1. ovog člana nesrazmerno velika, one pripadaju u isključivu svojinu supružniku sa uračunavanjem u njegov udeo.

Deoba stvari namenjenih detetu
Član 183.
(1)    Stvari namenjene detetu pripadaju u isključivu svojinu supružniku koji vrši roditeljsko pravo bez uračunavanja u njegov udeo.
(2)    Ako roditelji vrše roditeljsko pravo zajednički, nad stvarima namenjenim detetu imaju pravo zajedničke svojine.

Deoba stvari za vršenje zanata ili zanimanja
Član 184.
Stvari za vršenje zanata ili zanimanja jednog supružnika pripadaju mu u isključivu svojinu sa uračunavanjem u njegov udeo.

Deoba predmeta domaćinstva
Član 185.
Predmeti domaćinstva na kojima jedan supružnik nakon prestanka zajednice života u braku ima državinu u trajanju od najmanje tri godine pripadaju mu u isključivu svojinu sa uračunavanjem u njegov udeo.

Odgovornost za obaveze

Odgovornost za sopstvene obaveze
Član 186.
Za sopstvene obaveze preuzete pre ili nakon sklapanja braka odgovara supružnik koji ih je preuzeo svojom posebnom imovinom, kao i svojim udelom u zajedničkoj imovini.

Odgovornost za zajedničke obaveze
Član 187.
(1)    Za obaveze preuzete radi podmirenja potreba zajedničkog života u braku, kao i za obaveze koje po zakonu terete oba supružnika, odgovaraju supružnici solidarno svojom zajedničkom i posebnom imovinom.
(2)    Supružnik koji je iz svoje posebne imovine podmirio zajedničku obavezu ima pravo na naknadu od drugog supružnika srazmerno njegovom udelu u zajedničkoj imovini.

3. Ugovori supružnika

Bračni ugovor
Član 188.
(1)    Supružnici odnosno budući supružnici mogu svoje imovinske odnose na postojećoj ili budućoj imovini urediti ugovorom (bračni ugovor).
(2)    Bračni ugovor mora biti zaključen u pismenom obliku i mora biti overen od strane sudije, koji je dužan da pre overe supružnicima pročita ugovor i upozori ih da se njime isključuje zakonski režim zajedničke imovine.
(3)    Bračni ugovor koji se odnosi na nepokretnosti upisuje se u javni registar prava na nepokretnostima.

Ugovor o upravljanju i raspolaganju zajedničkom imovinom
Član 189.
(1)    Supružnici mogu zaključiti ugovor na osnovu koga će jedan od njih upravljati i raspolagati celokupnom zajedničkom imovinom ili nekim njenim delovima.
(2)    Ugovor iz stava 1. ovog člana može se odnositi: samo na upravljanje ili samo na raspolaganje ili samo na pojedine poslove upravljanja i raspolaganja.
(3)    Upravljanje obuhvata i raspolaganje u okviru redovnog poslovanja, osim ako nije drugačije ugovoreno.
(4)    Ugovor o upravljanju i raspolaganju zajedničkom imovinom koji se odnosi na nepokretnosti upisuje se u javni registar prava na nepokretnostima.

Ugovor o poklonu
Član 190.
(1)    Ako brak prestane razvodom ili poništenjem, uobičajeni pokloni koje su supružnici učinili jedan drugome u toku trajanja zajedničkog života u braku ne vraćaju se.
(2)    Vraćaju se pokloni čija je vrednost nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajedničke imovine supružnika, a koje su supružnici učinili jedan drugom u toku trajanja zajedničkog života u braku.
(3)    Pravo na povraćaj poklona nema supružnik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za povraćaj poklona predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika.
(4)    Pokloni se vraćaju prema stanju u kome su se nalazili u trenutku prestanka zajedničkog života u braku.


Deseti deo

POSTUPCI U VEZI SA PORODIČNIM ODNOSIMA

II. POSTUPAK PRED ORGANOM UPRAVE

2. Postupak sklapanja braka

Zahtev za sklapanje braka
Član 292.
(1)    Budući supružnici podnose usmeni ili pismeni zahtev za sklapanje braka matičaru opštine u kojoj žele da sklope brak.
(2) O usmenom zahtevu budućih supružnika matičar sačinjava zapisnik.
(3) Budući supružnici uz zahtev za sklapanje braka podnose izvod iz matične knjige rođenih za svakog od njih, a po potrebi i dokaz o sprovedenom postupku davanja dozvole za sklapanje braka.
(4)    Ako je budući supružnik ranije bio u braku, podneće dokaz da je prethodni brak prestao ukoliko ova činjenica nije upisana u matičnu knjigu rođenih.

Odbijanje zahteva za sklapanje braka
Član 293.
(1)    Matičar utvrđuje, na osnovu izjava budućih supružnika, priloženih isprava i na drugi način, da li su ispunjeni svi uslovi za punovažnost braka predviđeni ovim zakonom.
(2)    Matičar će usmeno saopštiti podnosiocima zahteva da ne mogu sklopiti brak ako utvrdi da nisu ispunjeni svi uslovi za punovažnost braka predviđeni ovim zakonom.
(3)    Na njihovo traženje matičar je dužan da u roku od osam dana donese pismeno rešenje o odbijanju zahteva za sklapanje braka.
(4)    Žalbu protiv rešenja o odbijanju zahteva za sklapanje braka podnosioci zahteva mogu izjaviti ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.

Prihvatanje zahteva za sklapanje braka
Član 294.
Matičar određuje dan sklapanja braka u sporazumu sa budućim supružnicima kada utvrdi da su ispunjeni svi uslovi za punovažnost braka predviđeni ovim zakonom.

Upoznavanje sa pravnim posledicama sklapanja braka
Član 295.
Matičar sa budućim supružnicima obavlja razgovor bez prisustva javnosti u kojem je dužan da ih upozna sa pravnim posledicama koje nastupaju sklapanjem braka.

Savetovanje u pogledu zdravlja
Član 296.
(1)    Matičar će preporučiti budućim supružnicima da se do dana sklapanja braka uzajamno obaveste o stanju svog zdravlja, a po potrebi i da posete odgovarajuću medicinsku ustanovu, kako bi dobili potpunu informaciju o svim podacima koji se tiču njihovog zdravlja, dijagnoze i prognoze bolesti, lečenju i rezultatima lečenja.
(2)    Matičar će posebno preporučiti budućim supružnicima da se upoznaju sa mogućnostima i prednostima planiranja porodice.

Savetovanje u pogledu ličnih i imovinskih odnosa
Član 297.
(1)    Matičar će preporučiti budućim supružnicima da posete bračno ili porodično savetovalište i da se upoznaju sa važnošću održavanja skladnih bračnih i porodičnih odnosa.
(2)    Matičar će preporučiti budućim supružnicima da se sporazumeju o prezimenu.

Odustajanje
Član 298.
Ako se podnosioci zahteva ne pojave u dogovoreno vreme, a izostanak ne opravdaju, matičar će konstatovati da su odustali od sklapanja braka.

Mesto i način sklapanja braka
Član 299.
(1)    Brak se sklapa javno, na svečan način, u prostoriji posebno predviđenoj za tu namenu.
(2)    Prostorija predviđena za sklapanje braka mora biti prigodno uređena i u njoj mora biti istaknuta zastava Republike Srbije, a matičar preko grudi mora nositi lentu u bojama zastave Republike Srbije.
(3)    Matičar može, izuzetno, dozvoliti da se brak sklopi i na drugom mestu, ako za to postoje naročito opravdani razlozi, ako se obezbede uslovi u pogledu svečanog izgleda prostorije i ako se time ne vređa dostojanstvo čina sklapanja braka.

Učesnici prilikom sklapanja braka
Član 300.
(1)    Sklapanju braka prisustvuju budući supružnici, dva svedoka i matičar.
(2)    Svedok prilikom sklapanja braka može biti svako poslovno sposobno lice.

Sklapanje braka preko punomoćnika
Član 301.
(1)    Opštinska uprava može, izuzetno, rešenjem dozvoliti da se brak sklopi u prisustvu jednog budućeg supružnika i punomoćnika drugog budućeg supružnika ako za to postoje naročito opravdani razlozi.
(2)    Punomoćje za sklapanje braka mora biti overeno i izdato samo radi sklapanja braka.
(3)    Punomoćje treba da sadrži lične podatke o vlastodavcu, punomoćniku i budućem supružniku koji će prisustvovati sklapanju braka, kao i datum overe punomoćja.
(4)    Punomoćje važi 90 dana od dana overavanja.
(5)    Žalbu protiv rešenja o odbijanju zahteva za sklapanje braka preko punomoćnika podnosioci zahteva mogu izjaviti ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.

Čin sklapanja braka
Član 302.
(1)    Sklapanje braka počinje utvrđivanjem identiteta budućih supružnika i izveštajem matičara da su oni pristupili sklapanju braka te da su za punovažnost njihovog braka ispunjeni svi uslovi predviđeni ovim zakonom.
(2)    Ako se brak sklapa preko punomoćnika, matičar će pročitati priloženo punomoćje.
(3)    Kada matičar utvrdi da na njegov izveštaj nema prigovora, na prigodan način će upoznati buduće supružnike sa pravima i dužnostima u braku, a zatim će svakog od njih pojedinačno upitati da li slobodno pristaje da sklopi brak sa onim drugim.
(4)    Posle datih potvrdnih izjava volje budućih supružnika matičar proglašava da je brak sklopljen.
(5)    Posle proglašenja da je brak sklopljen matičar će upitati supružnike kako glasi njihov sporazum o prezimenu.

Upisivanje braka u matičnu knjigu
Član 303.
(1)    Sklopljeni brak matičar upisuje u matičnu knjigu venčanih i u matičnu knjigu rođenih za oba supružnika.
(2)    Upis braka u matičnu knjigu venčanih potpisuju supružnici svojim imenom i novim prezimenom, punomoćnik svojim imenom i prezimenom pored ličnog imena supružnika koga zastupa, svedoci i matičar.
(3)    Posle potpisivanja matičar uručuje supružnicima izvod iz matične knjige venčanih.

Dostavljanje izveštaja o sklopljenom braku
Član 304.
(1)    Ako je mesto rođenja supružnika različito od mesta sklapanja braka, matičar dostavlja izveštaj o sklopljenom braku nadležnom matičaru.
(2)    Ako je brak sklopio strani državljanin, matičar će izvod iz matične knjige venčanih dostaviti ministarstvu nadležnom za pravosuđe, koje će o sklopljenom braku obavestiti nadležno inostrano diplomatsko-konzularno predstavništvo u našoj zemlji.
(3)    Matičar će, u slučaju iz stava 2. ovog člana, uz izvod iz matične knjige venčanih dostaviti i podatke o mestu prebivališta stranog državljanina u inostranstvu.

Preuzmite ceo Porodični zakon Republike Srbije