Kategorija: Sve za decu
Razvoj seksualnosti kod deteta u školskom dobu
Vaspitanje počinje u porodici; vaspitno delovanje porodice je najdelotvornije u procesu razvoja predškolskog deteta. Ako su moralni kriterijumi i pogledi porodice dobri, prihvatiće ih i dete. Ako su loši - i njih će prihvatiti. Malo dete posmatra, prihvata i imitira međusobne odnose roditelja i drugih članova porodice. Posle se tome pridružuju i drugi uticaji: uticaj vrtića, kasnije škole i društva.

Razvoj deteta povezan je sa imitiranjem; treba za sve pružiti lični primer. Primeri i običaji ljudi koji okružuju dete, temelj su vaspitanja ako su istiniti, ako nisu lažni i pretvarajući.

Kategorija: Sve za decu
Razvoj seksualnosti kod deteta do školskog doba
Nosilac seksualnog vaspitanja do školskog doba prvenstveno je roditelj; njemu je dopuna vrtić, a u školskom dobu - škola. Prva saznanja dete stiče proučavanjem svoje okoline, doma i roditelja. Odnos između oca i majke jedna je od bitnih početnih stepenica izgradnje sopstvenih modela i načela ponašanja. Poremećaj tih odnosa jedan je od bitnih uzroka seksualnih konflikata kasnije u odraslom dobu.

Na roditeljima je prvo mesto u formiranju ličnosti. Ali, uticaj roditelja često je nedovoljan ili je konzervativan. Hoće li deca na kraju svog razvojnog puta postati zdravi, samostalni i u okruženju odrasli pojedinci, potpuno zavisi od njihovog početnog razvoja.

Kategorija: Sve za decu
Važnost poznavanja psiholoških stanja i osećanja deteta
Važnost poznavanja psiholoških stanja i osećanja, posebno mladih majki je od veoma velike važnosti, u odnosu na celokupan postnatalni razvoj odojčadi. Postojanje određenih stavova ili predrasuda, nepoznavanje procesa rasta i razvoja kako bebe, tako i majke; nepoznavanje mnogih činjenica o razvoju u postnatalnom životu, može odvesti u stvaranje negativnih odnosa prema detetu, odnosno u porodici; loš kvalitet komunikacijskog sistema roditelja koji prerasta u porodicu može dovesti do razvoja poremećaja navika.

Kategorija: Sve za decu
Najčešća pitanja - dileme roditelja?
Roditelji uvek žele ono što je najbolje za svoju decu. Međutim, uprkos dobrim namerama, nema garancije da je to za njih zaista najbolje.Baš kao što je neophodno da neka iskustva sa detetom podelite kako biste ga zaštitili, isto tako je neophodno da mu dozvolite da samo stiče svoja iskustva.

Verujući da znaju šta je najbolje, roditelji često nameću svoje stavove i kriterijume, pa zahtevaju kontrolu nad svakim segmentom detetovog odrastanja. Stalno uplitanje i preterano mešanje ne samo da kvari međusoban odnos roditelj - dete, već mališane čini nesamostalnim i nesigurnim u sopstvene sposobnosti. Podrazumeva se da se ovakvo roditeljsko ponašanje dešava emotivno i nekontrolisano, a ne svesno, planski, namerno. Odnosno, oni to zaista čine, kao što sami kažu: «iz najbolje namere».