Najpoznatiji pesnici haikua Bašo Macuo; Buson Josa, Issa Kobajaši i Šiki Masaoka prvi put su zajedno predstavljeni kod nas u knjizi “Haiku – poetski cvet Japana”, koju je upravo objavilo “Srpsko-japansko društvo  Beograd-Tokio“. Knjiga će biti izložena na štandu društva na Sajmu knjiga u Beogradu. Preko 120 haikua ova četiri pesnika, koji su stvarali u periodu od 17. do početka 20. veka, predstavljaju najbolje što je u ovoj poetskoj kratkoj formi ikada napisano u Japanu, pa zato nije ni neobičan podnaslov knjige, koji glasi “Četiri majstora”, kaže prevodilac i priređivač knjige japanolog Dragan Milenković.

Haiku je pesma kratke forme, nastala u Srednjem veku u Japanu, ali je i dalje veoma popularna. Haiku se sastoji od samo tri stiha, koji uvek imaju pet, sedam i pet slogova, a  govore o odnosu čoveka prema prirodi i životu.

Sa širenjem plodova japanske kulture u drugoj polovini 19. veka haiku je dospeo u Evropu i Ameriku i vremenom postao veoma popularan. Njegova popularnost dostigla je vrh šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, sa širenjem znanja o zen budizmu, koji je u haikuu našao možda svoj najbolji izraz. Napisati u kratkoj, veoma strogoj formi ono što osećate prema prirodi, životu, njegovom trajanju i smislu, bilo je baš ono što od čoveka traži filozofija zen budizma. Haiku je asketska umetnost, ili, na drugi način rečeno, umetnički asketizam.

Sada se haiku piše širom planete, jer su u svim zemljama koje su imale dodira sa japanskom kulturom ovu formu usvojili kao način za izražavanje svojih osećanja. Pored običnih ljudi, haiku su pisali i pišu poznati pesnici u mnogim zemljama, a ta praksa je veoma česta i kod nas. U Srbiji haiku je veoma popularan. Učesnici iz Srbije često dobijaju nagrade na svetskim festivalima haikua, a njihove pesme prevode se na engleski i japanski.  

U Srbiji je objavljeno nekoliko prevoda haikua velikih japanskih pesnika, u čemu su najdalje odmakli prevodioci i priređivači Hiroši Jamasaki Vukelić i Sonja Višnjić Žižović.

Najnoviji izbor haiku pesama velikana ove poetske kratke forme nešto je što je nedostajalo ljubiteljima japanske poezije kod nas, a , kako kaže prevodilac, ovu knjigu posvetio je 130-godišnjici odnosa Srbije i Japana, koja se obeležava baš ove godine. Interesantno je da je svaki haiku u ovoj knjizi, pored prevoda, dat i u japanskom originalu, tako da studenti japanskog i oni koje japanski jezik interesuje, mogu da ovu poeziju čitaju i na originalnom jeziku.