Kada odlučimo da živimo zdravije, uglavnom menjamo jelovnik. Kupujemo organsku hranu, brojimo čaše vode koje popijemo i trudimo se da boravimo na čistom vazduhu. Žene ulažu ogroman trud da očiste svoj organizam iznutra, ali potpuno zaboravljaju na proces koji se dešava ispod kože.
Naša koža nije samo oklop; ona je živ, porozan organ koji neprestano „pije“ i upija sve sa čime dođe u kontakt.
Nevidljivi unos: Kako koža „jede“?
Za razliku od hrane koju unosiš kroz usta gde želudačna kiselina i jetra služe kao napredni odbrambeni filteri koji neutrališu toksine sastojci koje naneseš na kožu idu direktno u krvotok.
Prosečna žena dnevno na sebe nanese na desetine različitih hemikalija kroz:
• Kozmetiku i šminku
• Kreme za lice i losione za telo
• Dezodoranse i parfeme
• Deterdžente i omekšivače koji ostaju na odeći
Kada „vodimo računa“ o zdravlju, a ignorišemo sastav onoga čime negujemo telo, to je isto kao da pazimo na svaki zalogaj, dok istovremeno svesno pijemo zagađenu vodu. Najveći problem nije jednokratna upotreba nekog proizvoda, već efekat akumulacije (koktel efekat), činjenica da svakodnevno, godinama, kombinujemo šampone, dezodoranse, losione i šminku, čime se male, zakonski dozvoljene doze hemikalija konstantno sabiraju u našem telu.
Iluzija nege
„Crna lista“: Šta tvoja koža nikada ne bi trebala da „pojede“?
Kada okreneš bočicu omiljene kreme, šampona ili losiona, skeniraj sastav (INCI listu). Ako uočiš ove sastojke, znaj da oni ne ostaju na površini, tvoja koža ih uveliko upija u krvotok:
1. Parabeni (Methyl-, Propyl-, Butyl-paraben): Koriste se kao jeftini konzervansi da bi proizvod trajao godinama. Dokazano prodiru kroz kožu i deluju kao imitatori estrogena, direktno narušavajući hormonski balans.
2. Ftalati (Phthalates / DEP / DBP): Najčešće se kriju iza reči "Fragrance" ili "Parfum". Proizvođači zakonski ne moraju da otkriju šta čini njihov prepoznatljiv miris, pa pod tom jednom rečju unosiš stotine plastifikatora i toksina koji remete rad štitne žlezde.
3. Sulfati (SLS i SLES): Sastojci zaduženi za bogatu penu u gelovima za tuširanje i šamponima. Oni su toliko agresivni deterdženti da doslovno „razbiju“ prirodnu masnu barijeru kože, čineći je još poroznijom za sve ostale toksine.
4. Oksibenzon (Oxybenzone): Čest hemijski filter u kremama za sunčanje i dnevnim kremama sa zaštitnim faktorom. Ekstremno brzo se apsorbuje kroz kožu i povezuje se sa ranom menopauzom i hormonskim disfunkcijama.
5. Mineralna ulja i Naftni derivati (Paraffinum Liquidum, Petrolatum): Nusproizvodi industrije nafte koji stvaraju nepropusni plastični film na koži. Oni daju prividnu mekoću, ali zapravo zarobljavaju toksine unutar kože i dugoročno slabe njenu prirodnu funkciju.
Često mislimo da krema rešava problem samo na površini kože (suvoća, bore, sjaj). Prava istina je da kozmetička industrija koristi agresivne pojačivače penetracije kako bi sastojci prodrli što dublje. Sa tim korisnim sastojcima, u naš krvotok ulaze i parabeni, ftalati, veštački mirisi i teški metali. Oni deluju kao endokrini disruptori, supstance koje oponašaju hormone i tiho remete rad štitne žlezde i kompletan hormonski balans.
Proširi svest o zdravlju
Briga o sebi nije potpuna ako je ograničena samo na tanjir. Vreme je da osvestimo ovaj nevidljivi unos i postavimo sebi jedno jednostavno pravilo: Ako nešto ne bi unela u svoj organizam kroz hranu, dobro razmisli da li želiš da to naneseš na svoju kožu.
Čitajte etikete na kozmetici jednako pažljivo kao što čitate deklaracije na hrani.
Kako napraviti promenu?
Najjednostavniji način da zaštitite svoj organizam jeste da komercijalne proizvode postepeno zamenite prirodnom kozmetikom na bazi biljnih ulja i butera, birajući proizvode sa sertifikatima koji garantuju odsustvo sintetičkih toksina.
foto pinterest
