U izdanju Vulkan izdavaštva objavljena je knjiga  „Vakuum“, prvi roman Jovane Dišić, autorke koja je do sada bila poznata krugovima pasoniranih čitalaca kratkih priča. Autorka ovog romana je direktor biblioteke „Nikola Sikimić Maksim“ u Kučevu,   živi u naselju Rabrovo, a njenom biografijom može se objasniti činjenica da u romanu „Vakuum“ bez napora uspeva da dočara život u maloj sredini, sa svim prednostima i manama. Obeležen hrabrošću da teme koje se tiču svakog čoveka bez obzira na kojoj tački planete živi, smesti u provincijski okvir, stilski jednostavan i nepretenciozan, ovaj roman potvrđuje da se pred čitalačkom publikom u Srbiji pojavio novi autentičani glas savremene književnosti. Roman „Vakuum” Jovane Dišić možete pronaći u knjižarama širom Srbije i na sajtu Vulkan izdavaštva vulkani.rs.

Jovana Dišić (35) rođena je Požarevcu, u kome je završila srednju školu, a odrasla je u naselju Crljenac u Opštini Malo Crniće. Završila je Filološki fakultet u Beogradu, direktor je biblioteke „Nikola Sikimić Maksim“ u Kučevu, angažovana je na mnogim projektima iz oblasti kulture, a živi u naselju Rabrovo.

Njenom biografijom može se objasniti činjenica da u romanu „Vakuum“ bez napora uspeva da dočara život u maloj sredini, sa svim njegovim prednostima i manama.  

Glavna junakinja romana Ana radi kao profesor u školi u Požarevcu, u koji se vratila nakon studija u Beogradu. Zaglavljena je u dugogodišnjoj vezi koja traje po inerciji, nepronađena u očekivanjima bližnjih i sredine. Priželjkuje neki drugi život, ali sve dublje tone između želje da tim putem krene i straha da neće umeti da na taj put zakorači i njime ide do kraja.

Anina priča u romanu „Vakuum” ispisana je tako da postaje priča svakog čitaoca, jer pokreće univerzalne teme traganja za identitetom, zaglavljenosti pojedinca u savremenom društvu u kojem je vrednosni sistem narušen i međuljudskih odnosa koji, čak i kada smo okruženi porodicom i prijateljima, ne otklanjaju osećaj usamljenosti.

Reč vakuum najbliže bismo mogli odrediti kao prazan prostor, ali u redovima koje piše Jovana Dišić ta reč oslikava intimni prostor u kome smo sami, bez mogućnosti da ga podelimo sa drugima – međuprostor između biti i ne biti.

Osim što je pisanje reči vakuum jedino i ispravno sa dva „u“, ono asocira i na snagu „uma” u suočavanju sa unutrašnjim sunovratima, toksičnim odnosima i neostvarenim ciljevima.

Tim putem roman „Vakuum” istovremeno vodi čitaoca do olakšanja, ukazujući da hrabrost da se suočimo sa sobom i pronađemo snagu da se borimo za sebe, za one do kojih nam je stalo i za bolji život, nije uzaludna.