Da li nas u bliskoj budućnosti zaista očekuju leteći gradovi i automobili ili bi svet sutrašnjice trebalo da bude nešto zeleniji, na koji način bi roboti mogli da zamene ljude i šta će to doneti medicina u decenijama koje dolaze? Na ovogodišnjem festivalu nauke, koji se od 29. novembra do 2. decembra održava na Beogradskom sajmu brojni naučni komunikatori kroz najrazličitije naučne discipline ponudiće zanimljiva rešenja za budućnost. U susret 12. Festivalu nauke, inspirisani temom i i srpski naučnici otkrivaju nam kako će izgledati budućnost naše planete. Naučni savetnik na Institutu za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu, dr Ivan Spasojević upoređuje ljudski rod u XX veku sa  „tinejdžerom koji je dobio brzi automobil, odakle su proizašli mnogi uzleti i oduševljenja, ali i mnogo štete“.

„Nakon veka obilja i znanja koji je bio pre svega definisan eksploatacijom rezervi nafte i tehnološkom ekspanzijom, svet se nalazi na raskrsnici. Uz racionalno korišćenje, na našoj plane ti ima dovoljno svega: prostora (pitajte žitelje Njujorka ili Kalkute), energije (sunce i drugi obnovljivi izvori), vode (ipak je ovo „plava planeta“), hrane (holandska efikasnost je dostižna za sve), kiseonika (najveći deo proizvodnje je u okeanima). Ljudsko društvo će imati izbor između neracionalnih sukoba i podela u cilju održavanja komfora jednih na račun drugih, i pragmatizma koji će se odlikovati racionalnošću i ujedinjavanjem.“ Prema njegovim rečima, u XXI veku čovečanstvo bi trebalo da napravi otklon od prošlosti, da bude zrelije i pragmatičnije: „Sa time dolazi i težnja da se svet kome pripadamo bolje razume, u čemu će nauka imati vodeću ulogu pre svega kroz integraciju znanja. Ovo treba da dovede do razvoja potpuno novih ideja i koncepata u politici, ekonomiji, fizici i medicini. Smatam da je čovek vijabilna vrsta koja je spremna da živi u granicama mogućeg i koja će se prilagoditi svim promenama koje najvećim delom sama indukuje. Leteći gradovi i automobili predstavljaju odbljesak koncepta iz prošlog veka, vreme je za suštinsko upoznavanje sebe i sveta koji nas okružuje.“

U Zemlji budućnosti čovekov omiljeni saradnik biće robot, smatra robotičar dr Kosta Jovanović, docent Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. „Roboti će nas potpuno zameniti u svim repetitivnim, monotonim, teškim i dosadnim poslovima. Ljudi će raditi poslove koji zahtevaju intelektualni rad i kreativnost. Drugim rečima, roboti će pomoći ljudima da dalje intelektualno evoluiraju kroz aktivnosti kojima će prevashodno okupirati vreme, dok će ljudi stvarati sve pametnije robote. Roboti će biti jeftina radna snaga. U najjeftinijim hotelima, restoranima i kafićima služiće nas roboti, dok će ljudski faktor, njegova ljubaznost, humor, džentlmenski gestovi i socijalna interakcija biti privilegija otmenijih objekata u kojima ćemo provoditi vreme“, navodi dr Jovanović. „Nova tehnološka dostignuća koja treba da unaprede život ljudi ustvari okupiraju naše vreme dok učimo da ovladamo tim tehnologijama ostavljajući malo vremena za sebe, porodicu i prijatelje. Izazov naučnika sutrašnjice biće ne kako da razvijaju nove tehnologije, već kako da skrate vreme ovladavanja tim tehnologijama ostavljajući čoveku više kvalitetnog vremena za uživanje u Zemlji budućnosti!“

Sa druge strane, prof. dr Bojana Obradović sa Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu veruje da će ljudi početi sve više da se okreću prirodi kao svom darežljivom staništu kome pripadaju, a ne kao objektu koga treba pokoriti i iskoristiti. „U tom smislu, verujem da će se razviti efikasne tehnike reciklaže i prečišćavanja vazduha, vode i zemljišta, kao i visoko- energetski procesi koji će koristiti alternativne izvore energije uz maksimalno iskorišćenje, a bez otpada“, objašnjava dr Obradović. „Takođe, verujem da će se pronaći metode lečenja zasnovane na podsticanju samoizlečenja i samoregeneracije. U oblasti istraživanja novih biomaterijala i tehnika za medicinsku primenu, kojom se ja bavim, verujem da ćemo razviti sofisticirane bioreaktorske sisteme koji će imitirati uslove u ljudskom organizmu tako da ćemo brže i uspešnije dolaziti do novih i jeftinijih lekova i terapija bez primene ispitivanja na životinjama. Zamišljam čistiji, zdraviji i skladniji svet budućnosti.“

Tragom ove priče, na zanimljiv način nadovezuje se dr Pavle R. Anđus, profesor neurobiofizike koji se bavi neurodegenrativnim bolestima, rukovodilac Centra za lasersku mikroskopiju Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. „Vidim budućnost u kojoj će svaki pacijent imati svoj lični medicinski opis (genetski, fiziološki, farmakološki) i shodno tome primiti personalizovanu terapiju. Vidim primenu mobilnih telefona koji će najzad pored sadašnjeg otuđenja populacije i odsustva istinske komunikacije, uz pomoć veštačke inteligencije omogućiti  brzu i efikasnu dijagnostiku pacijenata i brz prelaz na samo-terapiju“, smatra dr Anđus. „Vidim nastavak u istorijskom trendu biomedicine za produženje ljudskog života. Ovo naravno mora ići sa razvojem prethodno navedene borbe protiv bolesti starenja. I ne brine me što to može izazvati dodatno povećanje stanovništva - na planeti i te kako ima prostora za sve, a ekologija nas uči i ekološkoj ravnoteži populacija. Ne bih samo voleo da taj prostor bude cyber-Matrix-prostor kome nažalost savremena civilizacija prilično teži.“

Generalni sponzor Festivala nauke šestu godinu zaredom je NIS, kompanija koja se svakodnevno u svim segmentima poslovanja oslanja na savremene tehnologije i inovacije. Na ovaj način NIS i Festival nauke zajedno doprinose afirmaciji nauke i obrazovanja kod mladih u Srbiji, što je jedan od strateških ciljeva kompanije koja svoje društveno odgovorne projekte realizuje pod sloganom „Budućnost na delu“.

Deseti put zaredom, Prijatelj manifestacije je mts.

Podrška festivalu su  Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, Francuski institut, Austrijski kulturni forum i Centar za promociju nauke.

Suorganizator manifestacije je Beogradski sajam.

Sponzori jedanaestog Festivala nauke su: Elektroprivreda Srbije, Erste banka, National Geographic i Grafix.