Predavanje "Građanska slava - zaboravljen običaj" biće održano 24. decembra od 12 časova u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka (Beograd, Rige od Fere 4). O slavi i svojim iskustvima govoriće domaćica Marina Lukić Cvetić, v.d. direktora Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, a biće prikazan i film "Tri reda kolača", koji je snimio Narodni muzej Kraljevu, u saradnji sa koordinatorkom za nematerijalno kulturno nasleđe Snežanom Ašanin iz Čačka.
"Slava je prvi predlog iz Srbije koji se našao na svetskoj listi Nematerijalnog kulturnog nasleđa. Postoji više vrsta slava: seoske, gradske, manastirske,porodične, esnafske, zavetne...a cilj im je isti - da se ispoštuje svetitelj, tradicija, porodica, preci i da bude napretka i zdravlja. Ako pitate sveštenike na koji način da proslavite slavu, dobićete isti odgovor, da slavu čine kolač, žito i sveća, a ostalo je kako se može i koliko se ima. Kako izgledaju današnje slave u gradskim uslovima to svi znamo. Očigledna su preterivanja u spremanju hrane i pića, gužva, brzina, izmeštanja kućnog ambijenta u kafanu uz neprimerenu muziku i skupe neadekvatne poklone", objašnjava Marina Lukić Cvetić.
Ona podseća da se do pedesetih godina prošlog veka, u gradovima su se proslavljale slave mnogo primerenije, lepše, elegantnije i jednostavnije. Gosti su mogli da porazgovaraju međusobno i sa domaćinima, posluženje je bilo odabrano, a pokloni se nisu nosili ili nešto tek toliko da ne budete prazne ruke.
U Kraljevu, u porodici Cvetić, obnovljen je običaj građanske slave i već četvrtu godinu slavi se na taj način.
"Pre svega pripremi se kolač, žito i sveća. Domaćin ujutru ide u crkvu da sveštenik preseče kolač. U 12 časova je porodični ručak, a od 17 časova dolaze gosti u vizitu, gde se služe po određenom redu. Prvo se iznese žito, zatim slatko, posluži se sitnim kolačima, obično tri puta, a zatim stiže, kafa, liker, čaša vina... Građanski običaji u adekvatnom ambijentu mogu obogatiti turističke sadržaje, recimo načini posluživanja slatkog, kuvanja kafe, posluženje kolačima što će svakako dati nove ideje", smatra Marina Lukić Cvetić.
