Premijera: 4. oktobra 2014. u 20:00, a reprize: 5., 6. i 13. oktobra u Bitef teatru - Ne može se sa sigurnošću tvrditi kakav je bio Don Žuan, niti kakav je to čovek danas i kakav će to čovek biti. Sredina ga obeležava, boji, profilira i osuđuje. Društvo ga stavlja na presto, daje mu osobine prestupnika, grešnika i daje mu ovlašćenje da radi ono što on radi, a to radi najbolje. On je sposoban, arogantan, lud, topao, blizak, a opet nagao i nasilan i još uz to šarmantan i opasan. Ko može tom jeziku ljubavi odoleti i ko uspeva tom jeziku osvajanja reći ne?
Don Žuan je svestan optužujuće okoline koja ga smatra prestupnikom, nesposoban je postaviti granice svojim željama, ne može prestati. Više mu je stalo do osvajanja nego do ljubavi. Troši sve što mu dođe pod ruku i živi filozofiju “prirodnog bića”.
On nije nevin, a nije ni naivan.
On je prestupnik, ali je i pobunjenik.
Ne prihvata duh, veru i pravila svog vremena.
To mu je dosadilo, prebacuje se iz epizode u epizodu. U svakoj epizodi traži nešto drugo. On ne traži isto.
Kao svaki čovek ima pravo na sreću i želi to pravo.
Njegova sreća bi bila utažiti neizmernu ljubavnu čežnju koja ga razdire.
Na početku i na kraju imamo hrpu igrača koji u svetu varki, maski, opsena i prikrivanja čekaju na priliku da preuzmu ulogu. Kada se pruži šansa oni je grabe. Prvu ulogu dobija Don Žuan, on oblikuje svoje odbrambeno sklonište… gde ostali, preuzimajući svoje epizodne uloge u njegovom svetu, koriste njemu, Don Žuanu da da maha svojoj prirodi. On razume da u svetu lažnog udvaranja i pretvaranja možes opstati samo ako si u svom zanatu bolji od ostalih.
O saradnji Bitef dens kompanije i Maše Kolar
Bitef dens kompanija je svoju veoma uspešnu saradanju sa koreografkinjom Mašom Kolar otpočela radom na projektu Otelo 2010. godine, plesnom predstavom koja je rađena u koautorstvu sa koreografom Zoranom Markovićem. Igrači kompanije su tada prvi put došli u kontakt sa njenim uzbudljivim i maštovitim plesnim stilom, koji počiva na tradiciji velikih savremenih koreografa, Kilijana, Eka, Bigoncetija…
Posle uspeha koji je predstava Otelo imala na matičnoj sceni Bitef teatra, ali i na brojnim scenama u regionu, na red je došao plesni Don Žuan. Ponovo jedno delo klasične svetske literature, ispisano simbolikom i duhom našeg vremena. Kakav će biti Don Žuan Maše Kolar? Komičan ili tragičan? Buntovan i slobodan ili pak zatočenik sopstvenog nesputanog erosa? Ko zapravo danas i kako zavodi, a ko biva zaveden?
Ono što je sigurno je da će ova priča o Don Žuanu biti dobro promišljena, obojena posebnim koreografskim senzbiltetom, gotovo baroknim vatrometom ideja koji odlikuje svako ostvarenje Maše Kolar, a povrh svega toga dodatno obogaćena originalnom muzikom koju je za predstavu komponovao Rundek Cargo Trio.
Interesantno je kako Kjerkegor, veliki danski filozof i pesnik vidi Don Žuana. U svome delu Ili –ili, on kaže: “Želja ima u pojedinačnom svoj apsolutni predmet, ona želi pojedinačno apsolutno. U tome se nalazi zavodljivost… Želja je zato apsolutno istinita, pobednička, trijumfujuća, neodoljiva i demonska. Ovde naravno nje reč o želji u pojedinačnoj individui, već o želji kao principu, duhovno određenom kao ono što se isključuje duhom”. Ovde Kjerkegor uvodi interesantan pojam “čulne genijalnosti”.
Idealan medij da se predstavi ideja Don Žuana, po Kjerkegoru nije književnost već muzika. Preciznije Mocartova muzika. Jer: “muzika nije prisutna kao ličnost već kao sila”, što nas vodi na opšti nivo principa strasti i zavođenja, a dalje od individue. Ali Kjerjegor greši kada kaže da se: “Ono što je suštinsko u Don Žuanu ne može iskazati baletom”. Zapravo, budući da je živeo u prvoj polovini devetnaestog veka, ovaj filozof referira na klasičan balet, koji zaista teško može reflektovati opštost i nesputanost ljudskog erosa. Da je bio upoznat sa sredstvima savremenog plesnog teatra, verovatno bi se složio da se “čulna genijalnost” izražena kroz princip zavođenja, upravo najbolje može iskazati kroz nepregledne telesne manifestacije i vizuelne fenomene savremenog plesnog pozorišta.
Koreografkinja: Maša Kolar
Originalna muzika uživo:
Rundek Cargo Trio (Darko Rundek, Isabel, Dušan Vranić – Duco)
Dizajn svetla: Nuno Salsinja
Kostim: Petra Dančević
Scenografija: Jasmina Holbus
IZVOĐAČI:
Igrači Bitef dens kompanije: Ana Ignjatović Zagorac, Dejan Kolarov, Ivana Savić Jacić, Milica Pisić, Miloš Isailović, Rikardo Horhe Kampos Freire
Koprodukcija: Bitef teatar, Grad teatar Budva, HNK Ivan pl. Zajc, festival Riječke ljetne noći i nezavisna producentkinja Maša Kolar.
Projekat je realzovan uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Sekretarijata za kulturu grada Beograda, Ministarstva kulture Republike Hrvatske i Gradskog ureda za kulturu, obarazovanje i sport grada Zagreba.
