Niko danas ne bi pisao o slikarima na način kako je to radio veliki renesansni biograf  Đorđo Vazari. Vremensko ograničenje je ključno za svaki narativ. Jedan tip konstrukcije, reprezentacije i interpretacije striktno je vremenski ograničen. Sva naša saznanja o svetu, kao i svaki proizvod, imaju rok trajanja. Dakle, nije pitanje kako je narativ kao tekst i interpretacija konstruisan nego kako on funkcioniše unutar postojećeg sistema saznanja.

(prof. dr Milanka Todić, O temi Naratologija, Kultura br. 134)

Ponekad se o filozofiji govori kao o kruni jedne nacionalne kulture. Danas se međutim postavlja i pitanje nije li filozofska prevaziđena književnom kulturom? I da li je filozofska kultura luksuz? Temat ''Srpska filozofska kultura'' 134. broja časopisa Kultura pojavljuje se u vreme kada se sve češće pitamo o ishodištima, dometima i perspektivama srpske filozofske kulture.

U ovom broju časopis Kultura između ostalog donosi tekstove o Ruđeru Boškoviću, Savi Mrkalju, Sretenu Mariću i njegovom čitanju Mišela Fukoa, ranoj recepciji Darvina u Srbiji, o temama starije logike u Srbiji ali i jednoj savremenoj beogradskoj školi teorije dokaza koja ima veliki odjek u svetskim stručnim krugovima.

Tu su, između ostalih, i radovi o neophodnosti standardizovanja srpske ontološke terminologije, radovi u kojima se nude odgovori na pitanje da li je sama filozofska kultura prevaziđena književnom kulturom, a takođe i o našim recepcijama religijske tolerancije ali i novijih tema kao što je bioetika ili vizuelna kultura u doba medija.

 (doc. dr Aleksandar Prnjat, O temi Srpska filozofska kultura, Kultura br. 134)