IP Booka, ekskluzivni izdavač dela Mišela Uelbeka na srpskom jeziku obaveštava javnost da je zbog velikog interesovanja čitalaca za njegov novi roman „Pokoravanje“ datum izlaska u Srbiji pomeren sa kraja marta na 20. februar. Čitaoci u Srbiji će među prvima u svetu imati priliku da na svom jeziku pročitaju najkontroverzniju knjigu ove godine, delo koje je predvidelo da će već 2022. godine Francuskom vladati muslimanski predsednik i da će ta zemlja polako prihvatiti islamski način života.
 
Nažalost, istog dana kada je knjiga izašla dogodio se užasni zločin u redakciji magazina CHARLIE HEBDO, a činjenica da je na naslovnoj stranici poslednjeg broja tog lista bio upravo Uelbek dolila je ulje na vatru pa je redakcija njegovog francuskog izdavača evakuisana, a sam Uelbek je sklonjen iz Pariza na nepoznatu lokaciju.
 
Roman „Pokoravanje“ je već danima najprodavanija knjiga u Francuskoj,  najtraženiji je i u Nemačkoj gde izlazi 16. Januara, a očekuje se da će i u ostatku Evrope tokom godine biti najpopularniji naslov.
 
Roman je na srpski preveo Vladimir D. Janković koji je priredio i kratki esej o knjizi: O pokoravanju

Kad god se govori ili razmišlja o mogućim scenarijima po kojima bi se odigrao slom Evropske unije, ili bar ove i ovakve Evropske unije kakvu danas znamo, u opticaju su uglavnom dve opcije: ili bi do raspada došlo u ratu, u krvi do kolena, ili bi pojedine članice, a naročito one najvažnije, počele da istupaju iz saveza, obesmišljavajući postojanje zajednice kao takve.

Kao da niko ne pomišlja na treću, fundamentalnu soluciju, onu zasnovanu na demokratskim načelima. A ona podrazumeva realnu mogućnost da do bespovratne promene, do kraja ove i ovakve Evrope, dođe ne na bojnom polju, ne na ulici, nego na – biralištima.

Upravo je takva Uelbekova Francuska sa početka treće decenije XXI veka, u trenutku kada vlast u zemlji – upravo putem izbora i političke kombinatorike, ne ratom i nasiljem – preuzimaju muslimani. Istu sudbinu pisac predviđa i nekim skandinavskim zemljama i zemljama Beneluksa, ali ključni trenutak u velikom evropskom preobražaju, u nastanku jedne nove Evrope, kojom više neće upravljati Evropljani, svakako predstavlja trijumf muslimanskih političara na izborima u Francuskoj.

Pokoravanje se još nije ni pojavilo u knjižarama, a internet je bio pun komentara i preliminarnih analiza, nadahnutih sinopsisom novog Uelbekovog dela. Bilo je tu i promućurnih opaski i mudrih opservacija, ali i ničim potkrepljenih nagađanja, što je, uostalom, normalna pojava kad se govori o nečemu što se ne poznaje dovoljno, ili nimalo.

Uelbekovo Pokoravanje nije provokacija. Redovi ove knjige nisu obojeni mržnjom, pa ni ksenofobijom. Pokoravanje, takođe, nije ni opomena ni poslednje upozorenje. Ne, nema više vremena za upozorenja. Na stranicama ove knjige čeka vas jasna, razgovetna slika nastupajućeg stanja, a na vama je da se, čitajući je, u što većoj meri unapred prilagodite onome što dolazi, onome što će biti. To da će muslimani doći na vlast prvo u Belgiji, a potom i u Francuskoj – jasno je svakome ko imalo poznaje stanje i prilike u ovim zemljama. Ima, naravno, mnogo istine u onoj srpskoj „čije stado, toga i dolina“. Nerazumno bi, uostalom, bilo očekivati da oni kojih ima najviše ne dođu na vlast. Nerazborito bi bilo nadati se da većina neće uzeti stvar u svoje ruke. Nerazborito, ali pre svega – nedemokratski.

Upravo je to fascinantan momenat Uelbekove vizije. Sila koja dolazi na krilima najmlađe velike svetske religije ne razara moćni zapadnoevropski sistem, ne uništava ga; ne, ona taj sistem preuzima, nasleđuje ga, i ni na kraj pameti joj nije da se liši njegove impozantne strukture, njegovih realnih prednosti i zavidnih dometa. To i jeste evropska tragedija, ili groteska; to što će Evropa morati da prepusti sve što je ubirala i sticala upravo onima od kojih je ubirala i sticala.

Ima li ta i takva Evropa, Evropa bez Evropljana, budućnost? Ima, zašto ne bi imala, nagoveštava Uelbek. Ona će se, štaviše, širiti i proširivati, impresivnijim tempom nego do sada. U Uelbekovoj viziji, u toj novoj Evropskoj uniji pozive za članstvo dobijaće i prihvatati Maroko, Alžir, Tunis, Egipat, Jordan... Muslimanska vera, muslimanski način života i, naravno, muslimanski živalj postaće ubedljivo dominantni na evropskoj političkoj sceni, u evropskoj stvarnosti.

Uelbek u ovoj knjizi ne nastupa sa neprijateljskih pozicija prema islamu. Nema ovde, kao što bi neko mogao očekivati, ni grube netrpeljivosti ni govora mržnje. Pre bi se moglo reći da se, kroz svog glavnog junaka, univerzitetskog profesora, specijalistu za književni opus Žoris-Karla Uismansa, Uelbek lično, intimno suočava sa neminovnim promenama i jednom novom realnošću koja čeka njega i njegove sunarodnike.

Pokoravanje je, ujedno, i uzvišena, potresna oda hrišćanskoj veri, onom starom hrišćanstvu iz ranog srednjovekovlja, dirljivi hvalospev religiji koja je istrajavala do jedanaestog veka i velike šizme posle koje se hrišćanski svet raspolutio na pravoslavni, ortodoksni Istok i rimokatolički, papski Zapad. Vraćajući se prošlosti, Uelbek tiho, bez patetike, muški žali za snagom vere koja bi se mogla suprotstaviti aktuelnoj najezdi, snagom koju obezbožena, pseudohrišćanska Evropa više nema.
 
Vladimir D. Janković