Centar E8 i Bitef teatar 15. februara u 19 i 21h, premijerno će prikazati predstavu N E M A Č K A integracija / diskriminacija / migracija - sirotinjski bal uz prigodni kulturno-obrazovni program. Prema zvaničnim podacima Eurostata, građani i građanke Srbije, po broju zahteva za azil podnesenih u Republici Nemačkoj, nalaze se na prvom mestu. Na tom mestu, pretekli smo neuporedivo veću i mnogoljudniju Rusku Federaciju, ali i Siriju u kojoj trenutno besni rat.

Kada se broj ponedenih zahteva za azil, sagleda u svetlu te činjenice, postaje jasno da u Srbiji živi preveliki broj onih koji bi svoju adresu rado promenili za adresu u Nemačkoj. Zvanični Beograd ove ljude naziva „lažnim azilantima“, a ova predstava za cilj ima da ispita mogu li se azilanti deliti na „lažne“ i „prave“, šta su razlozi iz kojih se jedna porodica odlučuje na traženje azila, kako izgleda procedura traženja azila od Republike Nemačke i da li je sam termin „azil“ u jednom sloju srpskog društva promenio svoje prvobitno značenje.

Da li je azilantstvo postalo profesija i može li se posmatrati kao zanat koji biraju socijalno ugrožene porodice? Da li se azil traži zbog progona, ili zbog novčane naknade koju azilatni dobijaju od Republike Nemačke? Šta je to bolje u Nemačkoj? Šta je to loše u Srbiji? Kako izgleda život u azilu a kako život onih koji se odluče da ga zatraže? Koliko se može zaraditi u „azilanstkom biznisu“ i da li se bavljenje ovim „poslom“ isplati?

Predstava Nemačka namenjena je onima koji razmišljaju o odlasku „u azil“ ali i onima koji ne razumeju zbog čega se veliki broj porodica odlučuje na taj korak, te strahuju da bi zbog velikog broja „lažnih azilanata“ Republika Srbija mogla da bude skinuta sa bele šengenske liste.

Zbog svoje edukativne prirode, ali i činjenice da diskriminacija Roma u društvu, počinje u prosvetnom sistemu, predstava se igra u prostoru škole. Njenu publiku čine učenici i učenice različitih uzrasta, zainteresovani da steknu teorijska i praktična znanja o integraciji, diskriminaciji i migracijama romske populacije.  

NEKOLIKO PODATAKA I DEFINICIJA

Azil (od grčkog asilon - pribežište, sklonište) je običaj pružanja pravne i političke zaštite koja se dodjeljuje onim izbeglicama koje mogu da dokažu kako osećaju osnovan strah od proganjanja zbog pripadnosti određenoj rasi, naciji, zbog boje kože, religijskog verovanja, pripadnosti određenoj socijalnoj grupi ili zbog drugačijeg političkog mišljenja. Pravo azila je jedno od osnovnih ljudskih prava, prema Opštoj deklaraciji o pravima čoveka, iz 1948. Na nivou država, azil je regulisan zakonima, po kojima se ljudima dozvoljava da ostanu u zemlji u koju su pobegli, bez prisile vraćanja u prvu zemlju. Svako ima pravo da traži azil, osim kriminalaca i lica koja su prekršila načela Povelje Ujedinjenih nacija. Države potpisnice Konvencije o statusu izbeglica, u obavezi su da izbeglicama pruže zaštitu, ali njihovi organi sami odlučuju kog obima će ta zaštita biti. Ukoliko relevanti državni organi procene da tražitelji azila, u svojoj zemlji nisu žrtve progona, njihov zahtev može biti odbijen.

Broj građana i građanki Srbije koji su tokom 2013. godine tražili azil u nekoj od zemalja Evropske Unije iznosi oko 19. 000. Najveći procenat od ovog broja čine pripadnici i pripadnice romske populacije.  Procenat građana i građanki Srbije koji dobiju azil u nekoj od zemalja Evropske Unije je 1%. Najpopularnije destinacije za traženje azila su: Nemačka, Švedska i Luksemburg.

Ukoliko se broj građana i građanki koji traže azil od ovih zemalja u toku 2014. ne bude smanjio, Republika Srbija nalazi se pred ozbiljnom opasnošću da joj EU suspenduje bezvizni režim.

Ukoliko se diskriminacija i stigmatizacija Roma u Srbiji ne bude smanjila, broj onih koji traže azil može postati samo veći.

NEKOLIKO PITANJA:

Šta ste učinili da vaše komšije zatraže azil?
Da li ste učinili nešto da ih u tome sprečite?
Sećate li se kako je bilo putovati sa vizama?
Da li biste želeli da ponovite ovo jednistveno iskustvo?