Nezaobilazna knjiga za proučavanje hispanoameričke književnosti druge polovine XX veka. Ovim romanom Vargas Ljosa je zadobio međunarodno priznanje. U njemu je već ispoljio izuzetnu književnu zrelost koja se kasnije razvijala dok stil ovog autora nije postao izuzetno doteran, i zbog koje je postao jedan od najistaknutijih savremenih pisaca.

Roman Grad i psi preveden je na više od trideset jezika. Knjiga Grad i psi nije samo žučna kritika uperena protiv surovog ponašanja u grupi pitomaca Vojne gimnazije Leonsio Prado nego i direktan napad na pogrešne predstave o muškosti, o tome čemu ona služi, kao i o posledicama loše shvaćenog vojničkog obrazovanja. Zajedno sa brutalnošću svojstvenoj vojničkom životu, na stranicama ovog izvanrednog romana sve kipti od silovitosti i strasti mladosti. One zatim prerastaju u bes, u gnev i zaslepljenost koji potpuno uništavaju osećajnost ovih mladih ljudi.


KRATAK SADRŽAJ:

Glavna pozornica romana je vojna gimnazija s internatom gde su pitomci podvrgnuti strogoj vojničkoj disciplini, i gde vladaju nepisana pravila i zakon jačega. Autor pripoveda o mladim ljudima koji su primorani da nauče da se uklope u takvu sredinu i žive otuđujućim načinom života, koji im ne dozvoljava da se razvijaju kao ličnosti, i gde su neprekidno potčinjeni i poniženi. Njihovi životi se prepliću, a roman je konstruisan od nekoliko različitih priča koje se mestimično ukrštaju i dopunjavaju. Jezgro radnje je koncentrisano oko krađe ispitnih pitanja, koju odaje pitomac čiji je nadimak Rob.

Inače, Rob je u svom vodu crna ovca, slabić i sekapersa, na kome se iživljavaju svi kadeti. On ubrzo nakon počinjenog izdajstva bude smrtno ranjen na terenskoj vežbi, pretpostavlja se od ruke drugog pitomca, čiji je nadimak Jaguar. Jaguar je u romanu tipičan predstavnik nižih društvenih slojeva koji zauzima agresivan stav prema životu i prema svemu što smatra pravednim ili nepravednim. Još jedan pitomac, poznat kao Pesnik, pokušaće da prijavi Jaguara za ubistvo, ali će popustiti pred ucenom školskih vlasti kojima nije u interesu da izbije skandal. Zbog svega toga pitomci će se sukobiti između sebe a i sa školskim vlastima, tj. oficirima vojske.

Epilog romana potvrđuje šta je škola predstavljala za glavne junake: usputnu stanicu koja ih je izgradila ili deformisala, da bi se potom uklopili u civilno društvo.


PREDGOVOR:

Počeo sam da pišem Grad i pse u jesen 1958. u Madridu, u jednoj kafani u Ulici Menendesa i Pelaja. Zvala se Hute i gledala je na park Retiro, a završio sam ga u zimu 1961. u jednoj mansardi u Parizu. Da bih smislio radnju romana, najpre je bilo potrebno da sam u detinjstvu imao nešto od Alberta i od Jaguara, od brđanina Kave i od Roba, da sam bio pitomac Vojne gimnazije Leonsio Prado, da sam poticao iz Vesele četvrti u Mirafloresu, i živeo u Perli, u Kaljau; i, u ranoj mladosti, da sam pročitao mnoštvo avanturističkih romana, verovao u Sartrovu tezu o angažovanoj književnosti, gutao Malroove romane i neizmerno se divio američkim piscima izgubljene generacije, svima, ali najviše Fokneru. Od tih je sastojaka umešeno testo mog prvog romana, uz još nešto mašte, mladalačkih iluzija i floberovske discipline. Rukopis je kružio od jedne do druge izdavačke kuće kao duša u čistilištu dok nije, zahvaljujući mom prijatelju francuskom hispanisti Klodu Kufonu, stigao u Barselonu i dospeo u ruke Karlosa Barala, direktora Seiš Barala. On mu je dodelio Nagradu Kratke biblioteke, postarao se da roman izmakne frankističkoj cenzuri, radio na njegovom uspehu i postigao da bude preveden na mnoge jezike. Ova knjiga mi je donela najviše iznenađenja i zahvaljujući njoj sam osetio da se obistinjuje san koji sam snevao još od doba kad sam nosio kratke pantalone: da jednog dana postanem pisac.

MARIO VARGAS LJOSA Fušl, avgust 1997.