Beogradski Jazz Festival je obnovljen 2005. godine, u oprezno optimističkoj društvenoj atmosferi, kada je otvaranje naše zemlje svetu postalo zahtev dana. I najveći skeptici će se složiti da je u prethodnih osam godina ovaj međunarodni umetnički događaj našao svoj novi život u promenjenom kontekstu - posebno je uzbudljivo bilo pratiti kako se iz godine u godinu naša kulturna sredina vraća polako na mesto koje joj u evropskim okvirima, kad je u pitanju jazz muzika, sigurno pripada.

To mesto je uvek bilo oblikovano visokim zahtevima naše publike, čak i ako budžet nije zaista mogao da prati sve želje. Od prvog dana bilo je više nego jasno da je na kulturnu scenu posle 2000. godine stupila jedna nova generacija publike koja je do informacija, pa i do mogućnosti poređenja sebe sa ostatkom sveta, dolazila brže nego i jedna generacija pre nje. Samim tim, nije bilo nijednog razloga da našu novu publiku u formiranju ne izložimo najraznovrsnijim formama jazza, ne bismo li joj dali priliku koja joj je bila uskraćena prethodnih 15 godina - da sama razvije svoj ukus, te da nauči da razmišlja o savremenoj muzici i njenim mogućnostima. Vertikala jazz stvaralaštva, od njegovih tradicionalnih oblika do najradikalnijih eksperimenata, svake godine je zato pred nama, kao pokazatelj šta sve muzika može biti. Linija zabave nije zaboravljena, niti može biti kad je u pitanju jazz, ali u pravom balansu sa umetničkim postignućima koja menjaju našu predstavu šta se sve može odsvirati. Ideja vodilja nam je bila i ostala predstavljanje velikih autora, pa smo tako i ove godine napravili svojevrsni kaleidoskop sačinjen od ključnih jazz ličnosti, osoba čijem performansu na sceni morate bar jednom u životu prisustvovati.

Povodom dvadeset godina od kako nas je napustio Miles Davis, jedan od najvećih muzičara svih vremena, umetnik koji je tri puta svirao na našem festivalu, program 2012 počinjemo sa bendom u potpunosti sastavljenim od muzičara koji su svirali sa njim, autentičnim zvezdama današnjeg jazza: Walace Roney je jedini Milesov učenik, a uz to i vlasnik njegove trube; Omar Hakim i Daryl Jones su nezaboravna ritam sekcija, onoliko koliko je Larry Coryell nezaboravan gitarista... I ostatak festivala protiče u znaku rapsodije duvačkih instrumenata, užarenih truba i saksofona: supergrupa Dave Douglasa i Joe Lovana, genijalna nova jazz zvezda Ambrose Akinmusire, latino gigant Jerry Gonzalez, kao i radikalna njujorška postava Mostly Other People Do The Killing, čine okosnicu ovogodišnjeg programa. Tu su i jedinstvena jazz-beat poetesa Ursula Rucker, autentični jazz-kabaretski odmak grupe Das Kapital, pleasni groove danskog trija Ibrahim Electric. Našoj publici nudimo i uvid u najbolje od nove srpske jazz dijaspore predstavljajući po prvi put na velikoj sceni Nenada Vasilića, lociranog u Austriji, kao i Blazin’ Quartet Srđana Ivanovića, iz Holandije. Domaću jazz vertikalu zatvaraju impresije Jove Maljokovića i gostiju, kao i posebna saradnja našeg najistaknutijeg alternativnog rock banda, Darkwood Dub i Bisere Veletanlić, čime nastavljamo sa revalorizacijom našeg jazza.

Zato sa posebnim zadovoljstvom predstavljamo ovogodišnji program festivala pod sloganom koji vas nagovara da lajkujete jazz gde god stignete, odnosno da nastavite da učite da ga volite i ostanete pri toj odluci, jer je jazz jedna od dragocenih umetnosti koja nas nikad ne izneverava, ne postaje jeftina i ne da se izlizati, već se uvek vraća kao  mogućnost da nešto sasvim novo i neočekivano doživimo!